Бечке домине

Словенија границаЗа „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Мигрантска криза неочекивано је показала да је Словеначка војска, у склопу своје НАТО реформе, сведена на групу извиђача

Неспособност држава Европске уније да на избегличку кризу одговоре заједничком политиком довела је до ланчаног затварања граница за људе који од ратова на Блиском истоку беже према Европи преко тзв. „балканске руте“. Ова неспособност је, нехотице, открила и оно што би врх ЕУ у Бриселу волео да остане војна тајна: војске и полиције држава које су их професионализовале према НАТО захтевима, неспособне су да се носе са новим изазовима, с обзиром на то да су трансформисане тако да у интервенцијама широм света буду привезак већих армија, али не и да буду способне да штите и бране територију сопствене државе. То је нарочито уочено захваљујући последњим открићима очајног стања у Словеначкој војсци (СВ) и полицији, првим „граничарима“ на другој линији одбране шенгенске границе ЕУ (Грчка је прва).

[/restrictedarea]

АУСТРИЈСКЕ ЛУЧОНОШЕ Лучоноша заокрета политике „раширених руку“ постала је Аустрија, па су њени министри овог уторка пропратили почетак новог курса према избеглицама. То је херметичко затварање граница држава чланица ЕУ, а Аустрија је прва радикализовала политику према избеглицама – оне који не затраже азил у Аустрији или Немачкој, Аустрија сада протерује и враћа у Словенију. Разлика није небитна – до сада су необавештени, они који су по преласку аустријске државне међе изјавили да желе у Шведску (или Данску, Белгију…), враћани натраг у Словенију, да би се следећег дана поново обрели на аустријској страни, овога пута са знањем да морају да изговоре правилну дестинацију (Немачка, Аустрија), о чему су их поучили на словеначком делу границе. Укратко, Аустрија сада темељно пописује избеглице које се наопако изјасне и бележи да су протерани. Повратка више нема, а врата ЕУ за те несрећнике, иако долазе из Сирије, Авганистана, Либије – остају затворена. Нова мера службеног Беча онемогућила је избеглице да, захваљујући „поправном“ уласку, затраже азил у некој од безбедних држава Уније, које су уједно одговорне за подстицање ратова и пустош на избегличким огњиштима.

Аустрија је запрепастила „јужне комшије“ увођењем строгих граничних контрола на 12 прелаза са Словенијом, дакле спровођењем ригорозних провера на тзв. унутрашњим границама, између две државе унутар Шенген зоне. Министарка унутрашњих послова Аустрије Јохана Микл-Лајтнер додала је Словенцима со на рану, најавом градње нове ограде у дужини од најмање 25 километара према Словенији, а аустријска војска и полиција не патролирају само уз словеначку него и уз мађарску и италијанску међу. На местима где су у доба СФРЈ само гранични каменови крај пута обележавали невидљиву црту која дели две државе сада је, први пут у историји, постављена ограда. Тиме је потпуно онемогућено прелажење „зелене границе“ између Словеније и Аустрије, па грађани не могу да избегну обавезне пограничне контроле на званичним прелазима, што до сада није био случај, а то је било достигнуће Шенгена и највећи домет постојања Уније.

Ни чињеница да ће нови (а заправо стари, какав је био уочи Шенгена) режим на границама коштати Аустрију милијарду евра (према првим проценама), није поколебала Беч да се лати мера каквих није било ни у доба највећих захлађења у односима са некадашњом Југославијом. Да су промене драматичне, демонстрирано је у уторак у подне на ледини уз погранични Спифелд (село са друге стране словеначког Шентиља), где је Лајтнерова заједно са министром одбране Ханс-Петером Доскоцилом надгледала „показну вежбу“ уприличену за новинаре, у којој су припадници јединице аустријске специјалне полиције под тешком опремом (у оклопима и са штитовима) показали како ће се обрачунати са избеглицама у случају њихове навале из правца Словеније.

Група од тридесетак средњошколаца из оближње варошице глумила је агресивне избеглице, па су на енглеском викали „пустите нас унутра“, правили бесне гримасе и покушавали да сруше металну ограду, гађајући полицајце пластичним флашама пуним воде, док су их они, у формацији корњаче, опкољавали. Игроказ, како је дешавање подругљиво назвао репортер словеначке државне телевизије, посматрала је свита политичара на челу са Лајтнеровом и Доскоцилом, са (за ту прилику) специјално преуређене платформе војног камиона.

 

ВИШКОВИ СПЕЦИЈАЛАЦА, БЕСКОРИСНА ВОЈСКА Све то је подигло Словенију на ноге. Истог дана је саопштено да је од почетка викенда из Словеније лиферовано око 200 избеглица пут Хрватске, као и да њихова даља судбина (јесу ли враћени у Србију) није позната. Јавност је, ипак, одахнула када је чула да Хрватска избегличке „вишкове за сада прихвата“, као и да је званични Загреб већ послао на границу са Србијом своје специјалце. У Словенији су, за случај масовнијег враћања „немачких и аустријских“ избеглица, већ спремне две касарне (некадашње ЈНА) и напуштено здање пропалог тржног центра „Баумакс“ недалеко од љубљанског аеродрома (у власништву Аустријанаца), али су мештани из оближњих села Кидричево и Шенчур скочили на ноге и пред објективима и камерама демонстрирали решеност да својим телима, тракторима, вилама и кукама, уопште свиме што им се нађе при руци – бране свој крај. Тврде да би им избеглице реметиле душевни мир, плус што би их било више него што је мештана свих околних заселака.

До сада су словеначки медији махом пазили да „секу“ испаде нетолеранције и нетрпељивости, али сада је то прошлост. Словеначки министар Карел Ерјавец је у циљу умиривања (не)расположења код куће после састанка у Бриселу јавио сународницима да неће дозволити да Словенија постане мигрантски џеп. Оптимизам је убрзо усахнуо чим се прочуло да у случају неконтролисане навале избеглица са „југа континента“ (из правца Грчке, преко Македоније и Србије) ни словеначка војска ни полиција неће бити од нарочите користи, јер су у функцији свега три патрије, а модерне, недавно купљене пушке (као и оне које је произвело „Горење“) нису употребљиве, па је из складишта извучено пре четврт века конзервисано оружје некадашње ЈНА. Да све буде горе, испоставило се и да су свега три хеликоптера (и војске и полиције, заједно) у возном стању, док су остали приземљени, што због недостатка делова, што због поправки. А и ако би сви хеликоптери били у ваздуху, ни то не би нарочито помогло, јер специјална јединица војске има само четири употребљива визира за ноћно осматрање. Ето шта се догоди са војском омање државе. Она је, како се сада показало, од уласка у НАТО сведена на извиђаче.

Словеначка војска и полиција нису способне да учине границу непробојном, потврдила је у уторак љубљанска приватна телевизијска станица ПОП ТВ. Вест, под насловом „Катастрофално стање у војсци“, емитована је у централном вечерњем дневнику, а домаћу јавност није шокирала само информација да „одбрамбене снаге нису способне да херметички затворе границу према Хрватској“ него и да, поред разноразне опреме, недостаје чак и муниција.

Овај податак, иначе, није детаљније образложен, па није јасно да ли словеначке власти планирају да отворе ватру на избеглице уколико крену на жилет-жицу којом је опасана словеначка „зелена граница“ (цела гранична црта према Хрватској). Извесно је да се политика Љубљане према таласу блискоисточних избеглица заоштрава и да иде ка радикализацији затварања тзв. „јужне међе“, све у складу са заокретом који су 16. фебруара код Шентиља приказали аустријски војници и полицајци, у присуству највиших војних и министарских званица из Беча. Истом приликом је најављено увођење не само дневних него и „квота на сат“, а показани су и допремљени колутови жице којом ће се Аустрија додатно оградити према Словенији; словеначка страна тврди да све то значи да ће Аустрија убудуће, уместо неколико хиљада, пропуштати дневно до 100 миграната.

 

НАТО СТАНДАРДИ Овим је Беч (и у име Берлина) покренуо систем домина на балканском полуострву. Словенија је одлучна да неће постати „резерват“ за мигранте, а ту на сцену ступају словеначка војска и полицајци, па је била утолико шокантнија вест да војска располаже залихама хране довољним за само један једини дан на терену. Ни то није све – Генералштаб СВ је истог дана када су главнокомандујући аустријске војске позирали код Шентиља, признао да су информације ПОП ТВ тачне и потврдио оно што је дан раније било класификовано као државна тајна: у лошем стању је и опрема, и оружје. Истина је да би мањак пара у буџету за војску могао брзо да се поправи кроз унутрашњу реорганизацију, јер је само у Министарству одбране запослено преко 130 државних секретара који у просеку примају 3.500 евра месечне плате. На страну што домаће министарство одбране запошљава толико људи колико запослених има, укупно, чак пет НАТО чланица чији су одбрамбени системи упоредиви са словеначким.

Од реорганизације, међутим, нема ништа, стога у коментару „Војска на коленима“ ПОП ТВ указује на срамну чињеницу да су оперативне свега три „патрије“ (оклопњаци које је претходна влада купила од финске војне индустрије, што је пропратила велика корупционашка афера која је тадашњег премијера Јанеза Јаншу коштала функције и слободе, јер је неколико месеци провео у затвору). Главни разлог за неоперативност војних оклопњака јесу ниске зараде, због којих је СВ напустило чак седам механичара. Обука нових траје најмање шест месеци, па је јасно зашто преостале „патрије“ нису у возном стању. Према признању Генералштаба СВ, војска не може да рачуна ни на домаћа оклопна возила (сваруне), стога ће једну од три чете батаљона убудуће чинити стари тенкови М84 из доба СФРЈ. Сва војска располаже и са свега 77 монокуларних и бикуларних ноћних двогледа, уз четири направе за ноћно осматрање (пета је на сервису).

Потврђено је и да СВ муку мучи због озбиљне несташице муниције за нове пушке ФН 2000, купљене од Белгијанаца после уласка Словеније у НАТО. План је једно, а реалност друго: војска располаже са свега 37,5 одсто метака у односу на потребе и капацитете. Зато су из складишта извучене старе пушке М70, па сад словеначки војници вежбају пуцање старим калашњиковима које је произвела „Црвена застава“ из Крагујевца, иако оне нису у складу са „НАТО стандардом“. Иако је Генералштаб СВ покушао да ублажи бламажу изјавом да бар хране има довољно јер располаже са чак 7.350 „сувих дневних оброка“ (љубљански медији су их прекрстили у „бојеву ужину“), рачуница је убрзо открила да је та количина довољна да сваког војника намири – један дан. Даље рачунање довело је до закључка да за потребе СВ недостаје чак половина новца у државној каси; према пројектованом буџету, војска би ове године морала да добије 22 милиона евра „за законски минимум за снабдевање ради безбедне употребе опреме“. Нема, међутим, готово пола те своте, па СВ мора да се снађе са 13 милиона евра, колико јој је одредила влада премијера Мира Церара. Аналитичари упозоравају да је Словеначка војска тренутно у горем стању него што су биле јединице Територијалне одбране у саставу некадашње ЈНА, те да недостаје најмање 50 милиона евра како би се борбена готовост подигла на ниво из 1991. године. Јасно је да 600 војника, који чекају команду да од петка почну да патролирају уз жицу на шенгенској граници (према Хрватској), не чека ништа добро, а избеглице које им се нађу на путу – још мање.

НАТО ШТЕДЊА

Катастрофално стање у коме су, према суду словеначких медија, домаћа војска и полиција, последица је олаког прихватања рецепта који је Љубљани диктиран из седишта НАТО-а и нарочито од стране Вашингтона још уочи уласка Словеније у тај војни пакт. Тада је, у складу са „НАТО смерницама“, уведена професионализација која је довела до суморне стварности: мала војска, препарирана за „експедицијске“ подухвате у иностранству (пре свега на Косову и у Авганистану), неспособна за ишта друго. Уочи референдума о уласку у НАТО, словеначка сумњичава јавност, несклона уласку у икакав војни блок, кљукана је обећањима о професионализацији војске и укидању обавезног војног рока. Војницима су обећане високе плате и одлични услови за рад и живот, ново наоружање и, уопште, хај-тек опрема, а пореским обвезницима смањење издатака за армију.

Прошло је 12 година од уласка Словеније у НАТО, а реалност је далеко од обећања. Држава војсци затеже каиш, војницима стално смањује плате, укида регрес и бонитете, а синдикат словеначких војника своје чланове позива на бели штрајк. Словеначка војска је, од некадашњих 75.000 припадника, сведена на 7.544 стално запослених војника и 1.599 припадника сталне резерве. Скромну авијацију чине хеликоптери и пропелерски авиони „Пилатус“, па је према НАТО доктрини утаначено да словеначко небо штите италијански и мађарски ловци.

Описано стање је резултат посете америчких официра који су одмах после учлањења у НАТО (2004) обавили инспекцију словеначке војске; државном врху су потом наметнули да се отараси целокупног тешког наоружања, јер ће Словенији убудуће бити потребно само лако наоружање које је могуће брзо транспортовати у мисијама „пројектовања силе“ (читај: интервенцијама у трећим земљама, поред БиХ и на Косову, махом у Азији и Африци). Словенија је послушала и из наоружања послушно повукла нетом обновљених 30 тенкова Т-55 (са новим ознакама Т-55М). Захваљујући том потезу, СВ је „очерупана“ за тежу опрему, која је сведена на минимум.

Уједно је, захваљујући трансформација по „НАТО стандардима“, у Словенији уништена и некада високо продуктивна војна индустрија.

[/restrictedarea] hairy girl займ в великом новгородемфо электронный займзайм в надыме

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *