Сеоба народа последица је незајажљивости и интервенционизма богатих, а међународни тероризам јесте дуготрајна и глобална опасност
Београдски форум има за собом 16 година рада на промовисању идеја мира и сарадње, равноправности људи, народа и држава. У том периоду објавио је око 200 књига, организовао низ међународних и националних конференција, учествовао на међународним скуповима и у мировним активностима широм света. Одржава контакте и сарадњу са бројним организацијама сличног усмерења, у земљи и иностранству, како у оквиру Светског савета за мир, чији је члан, тако и на билатералној основи. Недавне међународне конференције поводом стоте годишњице Првог светског рата, као и поводом 40 година од оснивања ОЕБС-а, које је Форум организовао са партнерским удружењима из Русије, окупиле су интелектуалце, дипломате и друге стручњаке високих стваралачких домета из Србије, окружења и из преко 40 земаља света, што илуструје ширину, ниво контаката и углед Форума.
Ово су неке од констатација изнетих на редовној годишњој Скупштини овог независног, нестраначког удружења одржаној прошле суботе – 23. јануара – у Галерији „Прогрес“ у Београду.
Форум се афирмисао као место окупљања и дијалога слободних, независних мислилаца и истраживача о најважнијим националним, регионалним, европским и светским проблемима, као што су: развој у условима кризе, политика активне неутралности, глобални интервенционизам, позадина ревизије историје, тероризам. Форум се залаже за поштовање система Међународног права заснованог на Повељи УН и за јачање улоге Уједињених нација чије равноправне чланице представљају једину легитимну међународну заједницу. У складу с тим, Форум сматра да Дејтонски споразум и Резолуција СБ УН 1244 о Косову и Метохији представљају интегрални део међународног права, имају трајни карактер. Притисци и манипулације страних фактора да се изврши њихова ревизија, или да Србија одустане од њих зарад обећања бржег кретања ка чланству у ЕУ, по оцени Форума, представљају опасност, воде дестабилизацији у региону и нису прихватљиви.
Ово Удружење остварило је значајне резултате у издаваштву. Издања Форума постала су референца за многе истраживаче, аналитичаре и научнике из разних делова света, којима је стало до чињеница и оцена најважнијих регионални и светских тема и проблема. Посебно охрабрује растуће интересовање за издања Форума младих истраживача из Русије, Европе, Америке. Књига „Србија у Великом рату 1914–1918“, аутора проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића, коју је Форум издао заједно са Српском књижевном задругом, и то два издања на српском и по једно на руском, енглеском и немачком језику, промовисана је у Европи, Азији, Америци и Аустралији, где је побудила велико интересовање научника и шире читалачке публике.
У излагањима је речено да је међународни тероризам дуготрајна и глобална опасност, она се може искоренити не само војним и репресивним средствима већ координираном глобалном стратегијом, под окриљем Савета безбедности УН, која обухвата мере за бржи економски, социјални и образовно-културни развој делова света порекла тероризма. Проблем избеглица и масовне економске миграције резултат је дуготрајне политике експлоатације и глобалног интервенционизма према земљама у развоју која је довела до огромног социјално-економског јаза између богатих и сиромашних делова света. Суштински говорећи, егоизам, незајажљивост и расизам богатих довео је и до раста свих врста екстремизма, тероризма и масовних миграција становништва.
Скупштини је присуствовало око 150 чланова и гостију Форума (уводно излагање саопштио Живадин Јовановић, председник БФ) међу којима су били и бројни универзитетски професори, академици, дипломате, писци, уметници и друге личности из јавног живота. Поред осталих, присуствовали су академици Василије Крестић и Љубодраг Димић, универзитетски професори Мира Радојевић, Јагош Пурић, Милош Алексић, Ратко Марковић, Радош Смиљковић, Чедомир Штрбац, Александар Растовић, Бора Дугић, Ђорђе Лопичић и други; генерали у пензији Видоје Пантелић, Јово Марјановић, Радован Радиновић, Слободан Петковић, адмирал Бошко Антић. Уз српске дипломате Скупштини су присуствовали дипломатски представници Русије, Белорусије, Венецуеле, Ирана и других земаља.
Евоцирана су сећања на иницијаторе и осниваче Београдског форума Слободана Милошевића, академике Михајла Марковића, Ивана Максимовића, Чедомира Попова и Гавра Перазића, књижевнике Радоша Калајића и Чедомира Мирковића, привреднике државне функционере Мирка Марјановића и Борку Вучић.