Republika Srpska na srebreničkom nišanu

Piše Stefan Karganović

Srebrenica u ovom geopolitičkom trenutku igra ulogu od ogromnog značaja kao prividno humanitarni izgovor za izvođenje smrtonosnih vojnih dejstava sa ciljem uništenja država koje odbijaju da se u potpunosti pokore diktatima Zapada

Za sve koji žive na ovim prostorima, ne samo u Republici Srpskoj gde se Srebrenica nalazi već podjednako i u Srbiji, Srebrenica je pitanje od ogromnog moralnog i političkog značaja. Kada govorimo o Srebrenici, reč je o ratnim događajima na tom lokalitetu u Bosni i Hercegovini, u julu 1995. godine. U pitanju je zvanična verzija tih događaja. Činjenice koje smo mi istražili i otkrili – tu verziju ne podržavaju. Nevladina organizacija „Istorijski projekat Srebrenica“, registrovana u Holandiji a sada i u Srbiji, od 2008. godine bavi se naučnim istraživanjem čiji je konačni cilj da odgovori na pitanje: šta se u julu 1995. godine stvarno dogodilo u Srebrenici?

Očuvanje po svaku cenu fiktivne verzije događaja u Srebrenici jedna je od obaveza koju je primila na sebe peta kolona, koja nastavlja prošlogodišnju ofanzivu za osvajanje vlasti u Republici Srpskoj. U sledećoj fazi, ukoliko uspeju u svom planu i dokopaju se vlasti, oni će taj lažni narativ proglasiti za neupitnu istinu i njime će u cilju likvidacije Republike Srpske pokrivati izvršavanje zadataka koje će im naložiti strani sponzori koji su ih doveli na vlast.

[restrictedarea]

R2P Što se tiče značaja Srebrenice, nekoliko značajnih momenata. Prvo, ne umanjujući važnost faktografije samog događaja, Srebrenica nije prevashodno pitanje o tome koliko je ljudi bilo streljano ili koja bi pravna kvalifikacija bila najprikladnija – genocid, masakr, osveta ili nešto drugo – nego za kakav se geopolitički cilj Srebrenica koristi? Ko profitira od verzije događaja u Srebrenici koju je nametnula zapadna propaganda i kako se ta tendenciozno iskonstruisana priča koristi?

Slika o Srebrenici koju od sredine devedesetih godina zapadni mediji i politički rukovodioci plasiraju u svetu nastala je mnogo pre nego što su osnovni fakti mogli biti ustanovljeni. Ona glasi da su Srbi tamo počinili genocid nad muslimanskim stanovništvom, i da je to najstrašniji zločin koji se dogodio u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Zatim, da zapadne sile snose ogroman teret krivice što su u tom trenutku bile nejedinstvene i nedovoljno odlučne da zločin u Srebrenici spreče, ali da im od tada taj propust nameće strogu moralnu obavezu da uvek i na svakom mestu vojno intervenišu da se nova „Srebrenica“ ne bi ponovila.

Jedan od načina korišćenja Srebrenice je, prema tome, da posluži kao moralna podloga i političko opravdanje za doktrinu takozvane „odgovornosti za zaštitu“ ugroženog stanovništa, ili na engleskom R2P (Responsibility to Protect). Tu doktrinu zapadne sile koriste isključivo za agresivne napade protiv suverenih država koje im se ne pokoravaju, najčešće pod izgovorom da „krše ljudska prava“. Ti napadi se redovno odvijaju mimo odredbi međunarodnog prava i protivno njima. Karakteristika te doktrine je da zapadne države, koje se samoproglašavaju za „međunarodnu zajednicu“, sebi rezervišu isključivo pravo da odrede okolnosti i način njene primene, kao i to ko će biti sledeća meta, odnosno žrtva.

Kosovo i bombardovanje 1999. godine bilo je prvi primer primene ove „srebreničke“ doktrine. Zatim su usledili drugi. U Iraku 2002. i 2003. godine, pored lažnih optužbi u vezi sa nepostojećim oružjem masovnog uništenja, Zapad je lansirao i lažnu priču o masovnom ubijanju Kurda na severu zemlje, kao drugi osnov za vojnu intervenciju. U Libiji 2011. godine opet vidimo insceniranu krizu i parolu da se pomoću vojne intervencije Zapada mora sprečiti da snage Gadafija izazovu „Srebrenicu“ pokoljem njihovih protivnika u Bengaziju. U Siriji, isti scenario. Ne samo zapadni mediji i političari nego je i turski ministar inostranih poslova, sada premijer, Ahmet Davutoglu u jednom trenutku upozorio, i to od reči do reči, da „moramo intervenisati u Siriji da Asadov režim ne bi uništio svoje protivnike na isti način kao što su Srbi masovno pobili muslimane u Srebrenici“.

Da sumiramo. Srebrenica u ovom geopolitičkom trenutku igra ulogu od ogromnog značaja kao prividno humanitarni izgovor za izvođenje smrtonosnih vojnih dejstava sa ciljem uništenja država koje odbijaju da se u potpunosti pokore diktatima Zapada. Gde god je Zapad koristio Srebrenicu kao izgovor za izvođenje agresije u pitanju su bili politički interesi koji nemaju veze sa humanošću, ili je, istovremeno, to bio materijalni interes da se naciljana država okupira i opljačkaju njeni prirodni resursi.

ZAVADI PA VLADAJ Pored ovog načina globalnog korišćenja Srebrenice, na lokalnom planu na Balkanu postoji još jedan, koji je veoma važan. Srebrenica je pretvorena u osnivački mit bošnjačke nacije, a to se odnosi na slovensko stanovništvo Bosne i Hercegovine i nekih delova Srbije i Crne Gore koje je za vreme turske vladavine primilo islamsku veru. Interes Zapada u balkanskom regionu svodi se na staru rimsku devizu divide et impera – zavadi pa vladaj. Slično bratoubilačko načelo primenjuje se u Ukrajini u procesu stvaranja veštačke, antiruske ukrajinske nacije. Zapad zato snažno podržava stvaranje veštačke muslimanske nacije u Bosni, sa samosvešću koja će biti što udaljenija od istorijskih korena njenih predaka i sadašnjih pripadnika. Zvanična verzija o genocidu u Srebrenici, pretvorena u mit o pokušaju pravoslavnih Srba da istrebe svoje susede muslimane, u tom kontekstu postaje moćno sredstvo trajnog razdora između ljudi iste krvi, jezika i porekla. Da biste ovaj mehanizam bolje razumeli, opet vašu pažnju usmeravam na događaje u Ukrajini. Od tog razdora korist imaju samo zapadne sile koje se tamo, kao i ovde, pojavljuju u ulozi arbitra. Prema tome, održavanje tog mita neophodno je da bi se i na velikom delu teritorije bivše Jugoslavije prisustvo i mešanje Zapada opravdalo.

Postoji još jedna korist koju Zapad crpi od prividne podrške bosanskim muslimanima. Žrtve agresije Zapada od raspada SSSR i od nestanka multipolarnog sveta naovamo najvećim delom su muslimani. Kada se sve te žrtve saberu, u Iraku, Avganistanu, Libiji, Siriji, u Jemenu, i na drugim mestima, radi se o između dva i tri miliona nevinih, mirnih ljudi, u većini muslimana. To je dvesta ili trista puta više žrtava nego što ih je navodno bilo u Srebrenici. Licemerna podrška bosanskim muslimanima Zapadu pruža mogućnost da tvrdi da on nema ništa protiv Arapa, muslimana ili islama kao takvog. Kao dokaz blagonaklonosti prema islamskom svetu propagandno se ističe ta navodna podrška bosanskim muslimanima i opsesivno se insistira na međunarodnom priznanju „genocida“ u Srebrenici, koji su navodno počinili Srbi.

Srebrenica je mikrokozma strašnog i veštački izazvanog „sukoba civilizacija“ koji je u pripremi.

Ni po jednoj osnovnoj tački zvanična priča o Srebrenici koju promovišu politički rukovodioci zapadnih država, zapadni mediji, sudovi i ustanove koje je Zapad uspostavio i finansira, kao što je Haški tribunal – ne može da izdrži kritiku. To je zato što Srebrenica nikada nije bila propisno istražena kao kriminološki slučaj. Od samoga početka, i već dvadeset godina, Srebrenica se obrađuje isključivo kao politički i propagandni adut. Svi odgovori koje ste do sada dobili uglavnom su pogrešni i jedino služe interesima onih koji monopolišu pravo da to pitanje rešavaju u svoju korist.

 

SRPSKA NA NIŠANU U Republici Srpskoj u toku je druga faza „obojene revolucije“, koja je bila započeta prošle godine i tada zamalo što nije uspela. Sa stanovišta inicijatora i lokalnih izvođača tog procesa, Srebrenica je ključna komponenta njihovog operativnog plana. Oni se zato grčevito bore za održavanje po svaku cenu lažne, službene verzije srebreničkog narativa zato što im je to neophodno kao moralno pokriće za veleizdaju koju su se obavezali da sprovedu.

Republika Srpska je na nišanu zato što su njeno postojanje i konsolidacija ubedljiv dokaz, bez obzira na sve gubitke i promašaje, da su masovne žrtve i patnje  devedesetih godina ovenčane jednim nepobitnim srpskim uspehom. Sa stanovišta stranog faktora, Dejton je samo kratko vojno primirje a ne trajan politički ugovoren mir. Serija institucionalnih napada na Republiku Srpsku usledila je neposredno posle prekida sukoba, izmišljanjem „Bonskih ovlašćenja“, dekretiranjem neustavno povećanih nadležnosti centralnih vlasti u Sarajevu, paralelnim prenošenjem ovlašćenja srpskog entiteta, ukidanjem VRS i uništenjem nezavisnog odbrambenog kapaciteta Republike Srpske, između ostalog. Sve to obavljeno je uspešno korišćenjem korumpiranih srpskih političara, potpuno ravnodušnih prema opstanku države i budućnosti naroda.

Uporedo sa procesom političkog razgrađivanja, ubrzo i predvidljivo, stiglo je naređenje da se izvrši i moralno samoubistvo. Vladi Republike Srpske je 2003. i 2004. godine ispostavljen nalog da samoinicijativno prizna „genocid u Srebrenici“ i da i na takav način utre put u sopstvenu likvidaciju.

Tadašnja vladajuća nomenklatura u Republici Srpskoj, na čelu sa predsednikom Draganom Čavićem, voljno je tom nalogu izašla u susret. Posledica toga bio je zlokobni „Izveštaj Komisije o Srebrenici“ 2004. godine, koji kao vodenični kamen još uvek visi o vratu Republike Srpske i njenog naroda. Tadašnja Vlada je nekritički i zvanično prihvatila sve osnovne tačke propagandne konstrukcije događaja u Srebrenici u julu 1995. godine, gde se Republika Srpska teško tereti za najgnusniji zločin koji postoji u međunarodnom pravu. Pozornica je bila postavljena za skoru samolikvidaciju „genocidne tvorevine“, za koju je 25.000 naših najbližih položilo svoj život, a stotine hiljada građana prošlo kroz neviđene patnje i razaranja.

Sticajem neočekivanih političkih okolnosti, planirano ukidanje Republike Srpske moralo je biti odloženo osam godina. Pojavio se, i uzeo maha, snažan otpor razgrađivanju bezbedne kuće srpskog naroda. Postignuti su značajni uspesi u zaustavljanju procesa urušavanja. Centralna tačka lažne moralne optužnice, kojom se Republici Srpskoj osporava pravo na postojanje – neutemeljeni propagandni narativ o „genocidu“ u Srebrenici – najzad je uspešno i sa naučnom preciznošću bila stavljena pod lupu.

Međutim, poslovični „đavo“ zaista ne spava. On je delimično uspeo da stvari vrati skoro na polaznu tačku. Veštom manipulacijom ljudima, njihovim ambicijama i strastima, projekcijom opsena, on ponovo nameće svoju prvobitnu agendu. Formirao je ekipu beskrupuloznih lokalnih političara koji su spremni da u tome sarađuju. Republika Srpska opet je potencijalno pod upitnikom preko zavodljivih šema „ustavne reforme“, integracija i „funkcionalne države“. Krajnja posledica primene tih šema je ili njen nestanak ili svođenje na praznu ljušturu u okviru centralizovane Bosne i Hercegovine, koja će biti pod kontrolom stranaca.

Srebrenica ima jasno određenu ulogu u sprovođenju tog programa. Kooperativnim saradnicima u samouništenju Republike Srpske, petoj koloni čiji je zadatak da izvede prevrat i u interesu stranih mentora ugrabi vlast, Srebrenica je neophodna kao alibi za nepočinstva koja su se unapred obavezali da sprovedu. Nagodba sa đavolom je ozbiljna stvar. Kao što se Faust na svoju propast uverio, nečastivi je ugovorna strana koja svojim saradnicima nikada ne prašta neispunjavanje preuzetih obaveza.

U slučaju da se dočepaju vlasti, svaki svoj potez na rušenju Republike Srpske oni će elokventno pravdati izgovorom da „moraju“. Bacaće prašinu u oči da je „međunarodna zajednica utvrdila da smo u Srebrenici počinili genocid, za koji sada moramo da se iskupimo“ –  i to isključivo udovoljavanjem svim ispostavljenim zahtevima. Srebrenica će biti lajtmotiv njihove destruktivne politike.

Zato im je sada od kritične važnosti da se lažni  narativ po svaku cenu sačuva od kompromitovanja i da se održi u izvornom obliku. Svako ko tu lažnu priču ruši za njih je – najopasniji neprijatelj.

Tek tada, ako bi se oni domogli vlasti, lažna konstrukcija Srebrenice doći će do punog izražaja. Sve što ste videli do sada sasvim je bledo u poređenju sa onim što dolazi.

U ime „Istorijskog projekta Srebrenica“ čestitam rođendan Republici Srpskoj, novom Izraelu srpskog naroda. Odbranite je po svaku cenu.

[/restrictedarea]

Izlaganje autora –  predsednika „Istorijskog projekta Srebrenica“, na promociji knjige „Srebrenički krug“ u Banjaluci u čast dana Republike Srpske, 10. januara 2016