Pečat nedelje

Crkva protiv Ciprasovih zakona

Jerarsi Grčke pravoslavne crkve oštro su reagovali na najavu donošenja zakona o legalizaciji istopolnih brakova u toj zemlji. Istovremeno, Vlada Aleksisa Ciprasa radi na donošenju i tzv. „antirasističkog zakona“ koji, pored ostalog, treba da zabrani čitanje odlomaka iz Novog zaveta koji mogu „povrediti osećanja Jevreja“.
Mitropolit pirejski Serafim rekao je da će donošenje takvih zakonskih normi zvanično stvoriti pretpostavke za državni progon pravoslavne vere.
„Političari se pozivaju na evropski konsenzus o legalizaciji homoseksualnosti, a nimalo im ne smeta što je posthrišćanska Evropa već postala Sodoma i Gomora. Nama će pretiti, nas će diskreditovati, možda će nas i zatvarati i ubijati. Samo, mi ćemo ostati odani svojoj veri do smrti.“
Serafim je – u ime Pirejske mitropolije – izdao zvanično saopštenje da će „prekinuti sve kontakte crkve sa političarima koji budu glasali za legalizaciju „moralne nakaznosti“.

Milion izbeglica

Kako je saopštila Međunarodna organizacija za migracije (IOM), ovog ponedeljka je u Evropu ušla milionita ovogodišnja izbeglica. Ukupno, zaključno sa ponedeljkom, u Evropu je samo tokom 2015. godine kročilo 1.005.504 izbeglice, pri čemu je ubedljiva većina – njih preko 800.000 – doputovala morskim putem iz Turske u Grčku.

Hodorkovski na međunarodnoj poternici

Rusija je izdala međunarodnu poternicu za bivšim naftnim tajkunom Mihailom Hodorkovskim zbog sumnji da je organizovao plaćeno ubistvo. Hodorkovski, nekada najbogatiji čovek u Rusiji, pušten je iz zatvora 2013, kada ga je predsednik Vladimir Putin pomilovao posle desetogodišnje robije zbog privrednog kriminala. Hodorkovski je u novembru optužio Putina da vodi Rusiju ka stagnaciji poput one iz sedamdesetih godina prošlog veka, što će dovesti do kolapsa zemlje, i ocenio da je mirna revolucija „neizbežna“. Ruski istražitelji tvrde da imaju dokaze da je Hodorkovski, nekadašnji šef sada ugašene naftne kompanije „Jukos“, 1998. naredio ubistvo Vladimira Petuhova, gradonačelnika sibirskog grada Neftejuganska. Hodorkovski se sumnjiči i da je naredio ubistvo biznismena Jevgenija Ribina, koji je uspeo da izbegne dva atentata.

GRČKI PARLAMENT PRIZNAO PALESTINU

Grčki parlament je jednoglasno doneo odluku da prizna postojanje države Palestine. Glasanje je održano za vreme zvanične posete palestinskog lidera Mahmuda Abasa Atini, tokom koje se sastao i sa premijerom Aleksisom Ciprasom. Predsednik Vlade Grčke je ranije rekao da glasanje u parlamentu služi samo da bi se formalno potvrdio raniji stav zvanične Atine. Palestinu kao državu priznaje 135 članica Ujedinjenih nacija.

Španski izborni ćorsokak

Rezultati parlamentarnih izbora u Španiji ukazuju da će proces formiranja nove koalicione vlade biti dug i težak, jer ni desnica, ni levica nisu osvojile apsolutnu većinu. Konzervativna Narodna stranka premijera Marijana Rahoja osvojila je 124 od ukupno 350 poslaničkih mandata i, iako najjača, ne može sama da odlučuje o budućoj vladi, a možda će morati i da ode u opoziciju, jer ne samo da je ovo znatno manje od 186 mandata, osvojenih na prethodnim izborima 2011, nego nije dovoljno ni da zajedno sa strankom desnog centra Sijudadanos, sa dobijenih 40 mandata, formira skupštinsku većinu. S druge strane, ni levičarska koalicija socijalista i Podemosa nema većinu u parlamentu. Socijalisti su osvojili 90 mesta, našavši se tako na drugom mestu, dok je Podemos zauzeo treće mesto sa 69 mesta. Španski parlament je sada podeljen između stranaka desnog centra sa 163 mandata, koliko su zajedno osvojile Narodna stranka i Sijudadanos, i levog centra, koju čine socijalisti, Podemos i partija Ujedinjene levice sa 161 osvojenim poslaničkim mestom. Jedini nesumnjivo jasan rezultat ovih izbora jeste da je njima zvanično okončana dominacija dve partije – Narodne stranke i socijalista – dok će važnu ulogu u formiranju vlade imati prvi put prisutni u parlamentu Sijudadanos i Podemos.

ROJTERS:2015. GODINA PAKLA ZA EZ, 2016. JOŠ GORA

Godina na izmaku je, prema svim parametrima, bila „kao iz pakla“ za Evropsku uniju, a sledeća bi mogla da bude još gora ako Britanci budu glasali za izlazak iz Unije, ocenila je agencija „Rojters“. Geopolitički temelji Starog kontinenta nisu bili ovako uzdrmani još od pada Berlinskog zida i opšteg kraha komunizma širom istočne Evrope 1989. godine, dodaje se u analizi. Ali za razliku od te 1989. godine, kada su potresi išli u korist Evropskoj uniji i ojačali je kao takvu, krize 2015. prete da učine upravo suprotno – da razore Uniju i ostave je u modricama, utučenu i prepunu novih barijera.
Ovogodišnji „politički i ekonomski šokovi“ nastali usled priliva izbeglica, grčkog duga, nasilja islamista i ruske vojne akcije doveli su do ponovnog uvođenja graničnih kontrola u mnogim mestima, jačanja desničarskih i antievropskih političkih snaga.
Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, upozorio je da je šengenska zona ugrožena i da evro najverovatnije ne bi preživeo ukoliko bi se unutrašnje granice zatvorile.

Šta će biti sa ZSO?

Institucija koju nazivaju Ustavnim sudom Kosova donela je ove srede odluku o letošnjem briselskom sporazumu Beograda i Prištine o formiranju Zajednice srpskih opština. Sporazum treba da počne da se primenjuje, ali tako što će biti usklađen s Ustavom Kosova, presudile su kosovske ustavne sudije, što praktično znači da se formiranju ZSO zapravo ne može pristupiti onako kako je dogovoreno u Briselu.
Podsećanja radi, Sporazum o ZSO, koji su postigli premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa 25. avgusta na osnovu Prvog briselskog sporazuma iz 2013. godine, kosovska predsednica Atifete Jahjaga uputila je svom ustavnom sudu na razmatranje 30. oktobra, a sud je njegovu implementaciju, do donošenja presude, suspendovao 10. novembra.
Upravo ovakvu odluku Ustavnog suda Kosova najavila je, nekoliko dana ranije, prištinska „Koha ditore“, navodeći da se u zapadnim diplomatskim krugovima – inače četvrtom granom vlasti na „nezavisnom“ Kosovu – ozbiljno uzima u obzir mogućnost da sud donese odluku kojom će „bar delimično“ oboriti Sporazum o ZSO. „Koha ditore“ je navela i da su joj zapadne diplomate rekle da će se, u slučaju da se to dogodi, o njemu ponovo razgovarati u Briselu, zato što navodno, ovakav kakav je, iako donet uz posredovanje Evropske unije i sa njenim blagoslovom, nije u skladu s idejom o multietničkoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima.
Prištinski sud, kako stoji u obrazloženju njegove odluke, utvrdio je da ZSO treba da bude uspostavljena kao što je predviđeno Prvim briselskim sporazumom, ali da dokument o njegovoj primeni, usvojen 25. avgusta, nije „u potpunosti usklađen sa duhom Ustava“ u onim delovima koje je Jahjaga navela u svom podnesku.
Sada ostaje da se vidi kakve će posledice to proizvesti po dalji tok briselskog dijaloga.

SLOVENCI PROTIV GEJ BRAKOVA

Građani Slovenije odbacili su na referendumu zakon kojim bi se istopolnim parovima omogućilo sklapanje braka i usvajanje dece. Protiv ovog zakona glasalo je 63,29 odsto građana, što je 380.149 glasova, dok je za odbacivanje zakona bilo dovoljno i 342.000 glasova. „Za“ je glasalo 36,71 odsto glasača, odnosno njih 220.478. Izlaznost na referendum je, međutim, bila niska – 35,89 odsto. Prema pravilima referenduma 20 odsto od ukupnog broja birača sa pravom glasa treba da se izjasni „protiv“ da bi zakon bio odbačen. Parlament i vlada se o sličnom zakonskom rešenju ne mogu izjašnjavati u narednih godinu dana. Slovenci su se iznosili stav o tome da li se brak može definisati kao zajednica dve osobe umesto kao zajednica muškarca i žene, kao i da li gej parovima treba dati pravo da usvajaju decu. Parlament Slovenije je u martu usvojio zakon kojim je definicija braka promenjena u „zajednicu dve osobe“ umesto „zajednicu muškarca i žene“, čime su homoseksualni parovi dobili ista prava kao oni heteroseksualni, uključujući pravo da usvajaju decu. Međutim, protivnici ovog zakona okupljeni u grupi „U pitanju su deca“ odmah su pokrenuli kampanju i uspeli da prikupe 40.000 potpisa neophodnih za referendum. Pre nekoliko dana ovim povodom oglasio se čak i papa Franja i pozvao slovenačke političare da stanu u odbranu porodičnih vrednosti. Ovo nije prvi referendum ove vrste u Sloveniji čiji su građani odbacili gej brakove i na referendumu 2012. godine.

Specijalni tužioci

Skupština Srbije izabrala je novog specijalnog tužioca za organizovani kriminal i nije izabrala novog specijalnog tužioca za ratne zločine.
Iako se i sam kandidovao za funkciju specijalnog tužioca za organizovani kriminal, dosadašnji tužilac Miljko Radisavljević nije dobio podršku dovoljnog broja poslanika. Njega će na ovoj funkciji naslediti Mladen Nenadić, advokat iz Čačka koji je tokom svoje karijere radio i kao inspektor, odnosno šef Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta u Policijskoj upravi u Čačku, a potom i kao tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u ovom gradu. Za njegov izbor glasalo je 139 poslanika.
Za razliku od Radisavljevića, dosadašnji specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević – kome po sili zakona, a zakon je zbog njega već menjan početkom ove godine, konačno prestaje mandat – nije dobio naslednika, budući da nijedan od petoro kandidata za tu funkciju nije dobio dovoljnih 126 poslaničkih glasova. Najbliži izboru bio je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić za koga je glasalo 109 poslanika, a zanimljivo je da su dvojica dosadašnjih Vukčevićevih zamenika koji su se kandidovali za njegovu funkciju, Milan Petrović i Miroljub Vitorović, dobili svega pet odnosno sedam glasova.
Vršioca dužnosti specijalnog tužioca za ratne zločine trebalo bi da, do 1. januara, imenuje republički javni tužilac Zagorka Dolovac, i to na period od najviše godinu dana.