Jednaki i jednakiji

O DVA BEOGRADSKA KONCERTA KLASIČNE MUZIKE

Piše Smiljka Isaković

Iako vrhunski, koncert kamerne muzike u Skupštini grada nije popunio salu, jer u ovom milenijumu reklama je sve, a mediji su carevi, pa ko to nije shvatio, uzalud će biti majstor svog instrumenta. U prilog tome, direktno ispred ulaza u gradsku skupštinu, u divnim cvetnim rondelama, publiku na izlasku sačekuju sivi metalni blokovi u stilu Transformersa, na kojima piše Kulturizacija

Po Orvelu, svi smo jednaki, samo su neki jednakiji, što se pokazalo na dva koncerta kamerne muzike održana dan za danom u Beogradu. Pompezno i dugo najavljivan nastup klavirskog trija Aleksandar Madžar – Ksenija Janković – Bogdan Božović na Kolarcu, ambicioznog naslova Susret majstora, upornom medijskom propagandom doveo je mnoge u dvoranu. Naravno, i da vide tu neprocenjivu Stradivarijusovu violinu na kojoj svira mladi Božović, dok su ostalo dvoje umetnika već dugo miljenici beogradskih medija. Koncertu održanom sutradan, u svečanoj sali Skupštine grada, nije prethodila agresivna promocija, a opet su svirali majstori. Vladimir Pavlović, violončelo, i Natalija Mladenović, klavir, priredili su publici raskošno veče kamerne romantičarske muzike.

Oboje ruski đaci, oboje su u Moskvi dobili tehničku i interpretativnu spremnost, u školi koja još uvek važi za najbolju u svetu. Opredelili su se za romantizam i retko izvođena dela, program je imao celinu i integritet. Kapitalna Sonata francuskog romantičara Sezara Franka u A-duru, u originalu pisana za violinu i klavir, dobila je u violončelu smireniju verziju. Ne samo zbog dublje lage instrumenta nego i zbog filozofskijeg i manje egzibicionističkog prilaza oba umetnika. Izuzetno teška i dugačka sonata pravi je izazov za oba izvođača, jer je i klaviru dodeljena ravnopravna, ako ne i veća uloga. Natalija Mladenović, kao iskusni saradnik, tonski se povukla u korist mat tona violončela, što je ovoj sonati dalo novu zvučnu dimenziju. U drugom stavu brzi pijanistički pasaži su se čuli pomalo sliveno i neartikulisano, kao posledica akustike velike dvorane, dok su u Rečitativu-fantaziji umetnici doneli Frankovu muzičku misao krajnje poetično.

[restrictedarea]

Drugi deo programa posvećen je kompozicijama Roberta Šumana, koje se retko čuju kod nas. U jednoj od povremenih remisija duševne bolesti, Šuman je za dva dana napisao Pet komada u narodnom duhu op.102, u kojima koristi nemačke narodne napeve kao inspiraciju. I ovde su klavir i violončelo potpuno ravnopravni, da bi se dobacivali temama i motivima krajnje duhovito. Najlepši su bili komadi S humorom i lagani stav koji ga prati, kao vrhunac ciklusa.

Fantastični komadi op. 73, nastali u istom periodu Šumanovog života, ne koriste puku folklornu tematiku već pripadaju kompozitorovoj sasvim posebnoj melodijskoj i harmonijskoj poetici, ipak građenoj na dugoj i bogatoj nemačkoj muzičkoj tradiciji. Opisni naslovi komada, a ne tradicionalne oznake tempa (Zart und mit Ausdruck – nežno i ekspresivno, Lebhaft, leicht – živo, lako, Rasch und mit Feuer – brzo i vatreno), govore o Šumanovoj potrebi da se izrazi programski, a ne šablonski. Oba instrumenta su podjednako eksponirana, u čemu se ogleda veličina ove kamerne muzike. Vladimir Pavlović iz svog violončela dobija pun, topao i neagresivan ton, tonski precizan i dinamički bogat, uz raskošnu podršku Natalije Mladenović, koja se ponekad borila sa izvesnim zvučnim padovima samog klavira, što je, legenda kaže, posledica boravka istog na goloj ledini Mokre Gore zbog nastupa pijaniste Macujeva.

Iako vrhunski, koncert kamerne muzike u Skupštini grada nije popunio salu, jer u ovom milenijumu reklama je sve, a mediji su carevi, pa ko to nije shvatio, uzalud će biti majstor svog instrumenta. U prilog tome, direktno ispred ulaza u gradsku skupštinu, u divnim cvetnim rondelama, publiku na izlasku sačekuju sivi metalni blokovi u stilu Transformersa, na kojima piše Kulturizacija. Dobro došli u Vrli, Novi svet.

[/restrictedarea]