Руски удар на Исламску државу

Пише ФИЛИП РОДИЋ

Само два дана после судбоносног говора председника Русије Владимира Путина на Генералној скупштини Уједињених нација у којем је говорио о катастрофалној ситуацији на Блиском истоку за коју одговорним сматра Запад предвођен САД-ом, Москва је спровела у дело оно о чему се спекулисало већ недељама и месецима – започела је војну интервенцију за уништење исламистичких терориста у Сирији

Не могу предвидети потезе Русије. То је загонетка умотана у мистерију која се налази у енигми, али можда постоји кључ. Тај кључ је руски интерес, рекао је још 1939. године легендарни британски ратни премијер Винстон Черчил. У овоме данас, када је руска операција у Сирији у питању, постоји само делић истине. Чињеница је да се председник Русије Владимир Путин до сада готово увек понашао у складу са описом који је Черчил дао и серијски изненађивао и доводио пред свршен чин читав свет, али то није случај са садашњом ситуацијом у Сирији.

Његов захтев Думи да одобри употребу руских оружаних снага у Сирији, на захтев легитимних власти у Дамаску, промптни једногласни позитивни одговор Скупштине и моментално реаговање руске авијације на терену били су потпуно предвидљиви и Москва их је довољно јасно најавила. Изненађени су могли бити само они који су и даље, и после присаједињења Крима са матицом, и после успешног спречавања директне америчке војне интервенције против Башара ал Асада, па и после Путиновог говора у Њујорку, мислили да Русија нема снаге, воље или средстава да пређе у акцију и преузме водећу улогу у тренутно највећем светском жаришту. Штавише, могло би се рећи да је Путин овим „џудо потезом“ не само Русији обезбедио водећу улогу на територији Сирије, али и Ирака и Ирана, него је на вешт начин у потпуности избацио САД из игре и учинио их потпуно истрошеним на Блиском истоку.

[restrictedarea]

ДИПЛОМАТИЈА И ЗАВРТАЊЕ РУКЕ

Да ли САД и њихови савезници нису видели шта се збива или једноставно нису били у стању да то спрече, потпуно је небитно у овом тренутку. Оно што је битно јесте да је Путин успео да дугорочним планирањем и постепеним потезима омогући Русији и њеним савезницима не само да воде ваздушну кампању против исламских терориста у Сирији, него да се евентуално, уколико буде процењено да је то потребно, Руси из ваздуха спусте на земљу. Путин је, што дипломатијом, што завртањем руке практично избацио Турску из игре. Од отворене претње коју је наводно Анкари упутио преко њеног амбасадора у Москви Умит Јардим да ће пресећи дипломатске везе са Турском уколико председник Ердоган не престане са подршком Исламској држави, до размештања најмодернијих противваздушних система у Сирији који су потпуно затворили овај ваздушни простор за Турску авијацију. Одлуци Турске у јулу да отвори своје базе у близини Сирије и Ирака, укључујући и највећу Инџирлик, за америчку коалицију која се наводно бори против Исламске државе и упућивању шест америчких ловаца Ф-16 у Турску одмах је одговорено слањем шест руских ловаца МиГ-31, а потом је ваздушно присуство константно јачано, да би на крају достигло бројку од 28 руских борбених авиона, укључујући и ловце Су-27.

И према Израелу је примењена слична, али много деликатнија метода. Да израелска авијација више не би смела да бомбардује циљеве у Сирији кад јој се прохте објашњено је прошлог месеца обарањем једног израелског авиона Ф-16, званично спроведено системима СА-9 и СА-2 које је Сирија одавно поседовала, а незванично помоћу чувеног система С-300. Дипломатски то је завршено током посете израелског премијера Бењамина Нетанијахуа Москви 21. септембра, када је Тел Авив добио руске гаранције да Дамаск ни на који начин неће угрозити безбедност јеврејске државе.

ИЗОСТАНАК УСАГЛАШАВАЊА

Са осталим факторима у региону практично да никаквих преговора није ни било. Само су постепено стварани логистички услови за војну операцију допремањем одређеног броја војника и технике у базе у Тартусу и Лакатији и припремањем основа за војну сарадњу са Сиријом, Ираком и Ираном, која је свим странама од користи. Преговори са Американцима и њиховом коалицијом на крају су се свели на, како је телевизији „Фокс“ рекао један високи амерички званичник, руски захтев да „САД одмах повуку авионе из Сирије“. Други амерички званичник рекао је агенцији „Ројтерс“ да су од Москве добили обавештење 60 минута пре почетка операција. Овакво поступање Москве према „америчким партнерима“ јесте мало изненађујуће, али указује на велику дозу самоуверености, која највероватније није неоснована. Изненађујуће је утолико пре што је убрзо пошто је Дума Путину дала дозволу за употребу силе у Сирији, Пентагон саопштио да ће отворити „комуникационе линије“ са Русијом како би се избегле „лоше процене и прорачуни“ у вези са ваздушним ударима које на Исламску државу у Сирији спроводи коалиција предвођена САД-ом. „Секретар одбране Ештон Картер наложио је свом особљу да отвори комуникационе линије са Русијом ради усаглашавања борбених дејстава“, рекао је портпарол Пентагона Питер Кук. Под „усаглашавањем“ Пентагон мисли на преусмеравање акција како би се избегли евентуални инциденти и сукоби између руских и америчких снага. Очигледно да Москви овакво усаглашавање није било потребно. У вези с овим, један високи амерички званичник рекао је агенцији „Ројтерс“ да САД акције руске авијације у Сирији сматрају „опасним“ јер није било усаглашавања.

У првом дану операција, како је саопштило руско Министарство одбране, руска авијација је напала „осам мета Исламске државе“ и напоменуло да су током напада избегавани удари по цивилној инфраструктури. „Авиони руских ваздухопловних снага извршили су прецизне нападе на осам мета терористичке организације ИСИС у Сирији. Укупно је обављено 20 летова“, рекао је портпарол Министарства одбране Игор Конашенков додајући да је резултат акција био „потпуно уништење“ координационих центара Исламске државе у планинама, као и складишта оружја, горива и војне опреме. Амерички званичници рекли су, међутим, да изгледа да руски напади у Сирији не циљају регионе које контролише Исламска држава. Истовремено, амерички државни секретар Џон Кери изјавио је да би Вашингтон био „веома забринут“ ако би руски ваздушни напади били усмерени на мете на којим нису присутни борци Исламске државе. Оваква реакција Вашингтона јасно указује на страховање или да би руска војска могла ударити на оних пет „умерених бораца“ које су обучиле САД и који још нису прешли на страну исламских екстремиста, како је пре десетак дана пред Конгресом посведочио командант америчке Централне команде Лојд Остин, или на неку другу екстремистичку групу попут Ал Нусра Фронта, која је у суштини Ал Каида. Да Американцима у Сирији и даље главни циљ није борба против исламских екстремиста и терориста него против Асада, потврђује и Керијева оцена да „Исламска држава не може бити поражена све док је Башар ал Асад још председник Сирије“. Кери је тиме индиректно потврдио да САД и коалиција коју предводе у борби против Исламске државе овом послу и нису озбиљно приступили, у шта се већ дуже време сумњало, јер ко би нормалан радио јалов посао.

Према речима утицајног руског војног експерта Константина Сивкова, акцијама у Сирији у прво време могло би бити укључено 40 до 60 авиона Су-24, Су-25 и Су-34, као и два батаљона копнених трупа за обезбеђење авио-базе у Латакији, одакле ће ваздухоплови дејствовати по положајима терориста. Како је саопштио помоћник руског председника Владимир Кожин, „Русија ће испоручити Сирији све неопходно наоружање“, не прецизирајући о каквом тачно оружју је реч. Према досадашњим оценама експерата, поред борбених авиона на сиријском тлу биће неопходна и употреба противваздушних система кратког и средњег домета, као и оклопне технике – тенкова и транспортера. У сваком случају, операција је тек почела, а колико ће Москва далеко ићи видећемо. Логистичке и оперативне основе за акције већег обима већ су постављене и у питању је само политичка одлука и процена.

[/restrictedarea]