Putin objavio kraj američkog liderstva

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Amerikanci sada mogu da biraju – ili će se ravnopravno sa Rusijom i Kinom pridružiti u borbi protiv terorizma i izgradnji novog sveta, ili će taj svet biti izgrađen bez njih, a moguće i protiv njih

Predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Vladimir Putin razmenili su u ponedeljak, u svojim govorima pred Generalnom skupštinom UN, seriju diplomatskih udaraca – pre nego što su sto minuta proveli u razgovoru iza zatvorenih vrata. Da umeju da tuku i ispod pojasa, pokazali su Amerikanci. Dok je Putin nastupao pred očima svetske javnosti, ukazujući da je odustajanje od jednostranih poteza SAD-a jedini način da Bliskim istokom prestanu da teku reke krvi, američka svemirska agencija NASA održala je „dugo najavljivanu“ konferenciju za novinare, na kojoj je saopštila senzacionalnu vest – na Marsu teče voda! Doduše, samo ledena, i to preko leta. Tako je većina zapadnih medija kao udarnu vest prenela „novost“ sa druge planete, dok su Putinove poruke o tome da je došlo vreme da Amerika napusti poziciju globalnog lidera ostale u drugom planu.

„Da li ste uopšte svesni šta ste uradili?“, pitao je Putin Obamu sa govornice, ukazujući na jezive primere država koje je poslednjih godina pregazila američka čizma. Ali, sve što je američki lider i pre i posle toga izgovorio, pokazalo je da Vašington još nije spreman da se suoči sa prošlošću i prizna realnost da svet kakav je on iskrojio u poslednje dve decenije – jednostavno više ne funkcioniše. Ovu važnu vest valjalo je, pre svega od samih Amerikanaca, dobro sakriti ispod naslaga svemirske prašine sa Marsa, kao da „otkriće hladne vode“ nije moglo da bude objavljeno dan ranije ili kasnije. Ili naredne godine. Žalosno je bilo slušati zapadne eksperte koji, dok naša planeta gori, nisu štedeli glasne žice objašnjavajući kako je reč o „možda najvećem naučnom otkriću u istoriji“.

[restrictedarea]

MARSOVAC U UN

A imalo je šta i da se krije. Obama je ponavljajući stare teze o američkoj izuzetnosti i „opadanju Rusije“ nekome zaista delovao kao da je pao s Marsa, u trenucima dok Evropa i Bliski istok stenju pod naletima migrantske humanitarne katastrofe. Četiri i po miliona izbeglica, koje je Vašington sa svojim saveznicima proizveo pokušavajući da svrgne legalno izabranog sirijskog lidera Bašara Asada, za njega kao da ne postoje, jer se na njih jedva i osvrnuo, ali je zato američki predsednik i dalje opsednut „ruskom pretnjom i agresijom“. Kad neko gazi nečiji suverenitet i teritorijalnu celovitost, poručio je Obama, Amerika ne može stajati po strani. I to je, nesumnjivo, najtačniji deo njegovog izlaganja – u takvim situacijama Vašington je po pravilu uvek u prvim redovima.

Nimalo slučajno, Obama je Rusiju i Kinu nazvao „potencijalnim izazovima za SAD“ i silama koje rastu i uzdižu se, ali je sebe hrabrio da šuma nije mračna i strašna. „Naša ekonomija raste, naše trupe su se uglavnom povukle iz Iraka i Avganistana, ali vidimo da se vode debate o ulozi Amerike u svetu“, rekao je šef Bele kuće i naglasio da je „svestan opasnosti sa kojima se suočavamo“. Nije zaboravio ni rusku agresiju u Ukrajini, pogotovo aneksiju Krima. „Mi ne možemo stajati po strani kada se suverenitet i teritorijalna celovitost gaze na način koji ne može ostati bez odgovora. Ako to ostane bez odgovora u Ukrajini – to se onda može dogoditi svakoj zemlji koja ima predstavnika na ovom zasedanju. Otuda sankcije koje su SAD i njihovi partneri uveli Rusiji. O tome se radi, a ne o želji da se vratimo Hladnom ratu“, naglasio je Američki lider.

Nije, dakle, reč o američkim interesima već je to pitanje principijelne prirode, jer „Amerika i nema velike interese u Ukrajini“, saopštio je Obama. Drugim rečima, sve što se dogodilo u Ukrajini u poslednje dve godine, u najboljem je interesu te zemlje, a Vašington sve čini za dobro tamošnjeg naroda kao i same Rusije:„Ukrajinci su, više nego ikada, zainteresovani za uspostavljanje saveza sa Evropom, a ne sa Rusijom. Sankcije su dovele do odliva kapitala iz Rusije, do smanjenja njene ekonomije, pada rublje i emigracije velikog broja obrazovanih Rusa. Suverena i demokratska Ukrajina trebalo bi da sama određuje svoju budućnost i kontroliše svoju teritoriju. Mi ne želimo da izolujemo Rusiju, već naprotiv, da Rusija bude jaka i da zajedno sa nama jača međunarodni sistem u celini“.

Obama insistira i da „Asad mora da ode“, jer on „ubija decu“, iz čega bi se mogao izvući zaključak da Petar Porošenko i njegov režim ne ubijaju decu i zato ne bi trebalo da odu. „Asad nastavlja rat protiv sopstvenog naroda. Posle ovolikog krvoprolića ne može biti povratka na predratni status kvo“, rekao je Obama i dodao da se ne slaže sa logikom po kojoj bi Asad trebalo da ostane na vlasti „jer bi alternativa bila gora“. Ovo može da zvuči i kao obećanje da Porošenko neće „nastaviti rat protiv sopstvenog naroda“, pa je u Ukrajini ne samo moguć, već i neophodan „povratak na predratni status kvo“. A kada Obama kaže da ne misli da alternativa Asadu može biti gora, on svakako misli na Libiju, Irak, Avganistan i druge zemlje, gde sada teče med i mleko posle američke intervencije.

POVRATAK NA ZEMLJU

Ovaj spisak lepih američkih želja Putin je opovrgao u svom govoru. „Svi znamo da je po završetku Hladnog rata u svetu stvoren jedan centar dominacije. Oni koji su se našli na vrhu te piramide došli su u iskušenje da pomisle da, ako su oni tako jaki i izuzetni, najbolje znaju šta bi trebalo raditi i da se ne bi trebalo obazirati na UN. Počele su priče o tome da su UN, u vidu u kojem su stvorene, prevaziđene i da su ispunile svoju istorijsku misiju“, saopštio je Putin glavnu poruku – da Moskva nikad neće dozvoliti da se centar odlučivanja izmesti iz svetske organizacije u regionalne strukture poput NATO-a.

„Rusija je spremna za rad na daljem razvoju UN sa svim partnerima na osnovu širokog konsenzusa, ali pokušaje da se poljulja autoritet i legitimnost UN smatramo krajnje opasnim. To može da dovede do rušenja cele arhitekture međunarodnih odnosa. Tada nam zaista neće ostati nikakva pravila, osim prava jačeg“, rekao je Putin. To praktično znači da ne može Obama da kaže da li bi Asad trebalo ili ne da ostane na vlasti, već o tome može da odlučuje samo sirijski narod. Svaka odluka o primeni sile na teritoriji druge države, mora da bude odobrena od strane te države ili Saveta bezbednosti UN.

Posebno je ruski lider ukazao da se ne možete buniti protiv „terorističke pretnje“ i istovremeno zatvarati oči pred finansiranjem Islamske države i drugih grupacija, što je bio direktan šamar čitavom Zapadu, a pre svega Amerikancima. „Gospodo, imate posla sa veoma surovim ljudima, ali oni nisu ni glupi, ni primitivni. Ti ljudi nisu gluplji od vas i veliko je pitanje ko će koga iskoristiti za svoje ciljeve“, naglasio je Putin. „Smatram da je odbijanje saradnje sa sirijskim vlastima i sirijskom armijom, koji se direktno bore protiv terora, ogromna greška. Vreme je da se prizna da se u Siriji osim vladinih snaga predsednika Asada i kurdskih dobrovoljaca, niko drugi realno ne bori protiv Islamske države i drugih terorističkih organizacija“, rekao je Putin.

Posle ovih reči, šef Kremlja prešao je na ključni deo svog govora: „U poslednje vreme se naš pošten i direktan pristup koristi kao povod da se Rusija optuži za narasle ambicije. Kao da oni koji o tome govore nemaju nikakve ambicije. Ali, nije stvar u ambicijama Rusije, poštovane kolege, već u tome da je nemoguće trpeti stanje ka kojem ide svet. Rusija predlaže da se ne vodimo ambicijama, već zajedničkim vrednostima i zajedničkim interesima na osnovu međunarodnog prava, da udružimo snage radi rešavanja novih problema koji su pred nama i da stvorimo zaista široku međunarodnu antiterorističku koaliciju. Predlažemo da se razmotri mogućnost usaglašavanja rezolucije o koordinaciji poteza svih strana koje se borbe protiv Islamske države i drugih terorističkih grupacija. Takva koordinacija bi trebalo da se zasniva na načelima Povelje UN“, poručio je predsednik Rusije i zatražio od međunarodne zajednice da izradi sveobuhvatnu strategiju obnove Bliskog istoka, jer „tada neće morati da se grade logori za izbeglice“.

Sve što je Putin izgovorio, može se tumačiti na samo jedan način: Rusija je odabrala slobodu i nudi ovaj put svima onima koji ne žele da trpe diktat samo jedne sile. I kada zapadni mediji saopštavaju da svojim nastupom „Putin želi da izađe iz izolacije“, trebalo bi imati u vidu da je Moskva već stvorila antiterorističku koaliciju zajedno sa Kinom, Iranom i Sirijom. Njima se pridružio i Irak, a koordinacioni centar biće u Bagdadu. Takav obrt bio je apsolutno nezamisliv do pre samo nekoliko meseci. A kada na sve to i nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da bi sa Asadom „trebalo razgovarati“, onda se na terenu vidi potpuna suprotnost u odnosu na stavove Baraka Obame.

A koliko su čvrsti stavovi Baraka Obame ukazuje i činjenica da je u ponedeljak izgubio na još jednom polju – morao je da pristane na sastanak sa Putinom u četiri oka iako je ruskog lidera smatrao nedostojnim susreta još od 2013, kada je Vašington otkazao razgovore sa Putinom zbog davanja azila Edvardu Snoudenu, što je samo još zaoštreno posle prisajedinjenja Krima 2014. Bilo je jasno da Obama ne želi taj susret, ali bi, kako je to za „Si-En-En“ objasnio zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Bil Rouds, bilo „neodgovorno“ ne sastati se s Putinom i ne razgovarati o njegovim namerama. Obama je u stvari svojom nepromišljenošću samoga sebe doveo u ovakvu situaciju, u kojoj gubi u svakom slučaju – bilo da se sastao, bilo da je izbegao susret s Putinom, a to valjan političar sebi ne sme da dozvoli.

Amerikanci sada mogu da biraju – ili će se pridružiti Rusiji i Kini u izgradnji novog sveta, ali u statusu ravnopravnog partnera, ili će novi svet biti izgrađen bez njih. A moguće je, u velikoj meri, i protiv njih. Imajući u vidu brojne dobre stvari koje je Amerika u svojoj istoriji svetu podarila, kao i sve loše koje nesumnjivo može da učini u budućnosti – najbolje bi bilo da u Vašingtonu odustanu od „izuzetnosti“ i prihvate ruku koju i dalje pružaju Moskva i Peking. Pre nego što bude prekasno za sve.

[/restrictedarea]