Путин објавио крај америчког лидерства

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Американци сада могу да бирају – или ће се равноправно са Русијом и Кином придружити у борби против тероризма и изградњи новог света, или ће тај свет бити изграђен без њих, а могуће и против њих

Председници САД и Русије Барак Обама и Владимир Путин разменили су у понедељак, у својим говорима пред Генералном скупштином УН, серију дипломатских удараца – пре него што су сто минута провели у разговору иза затворених врата. Да умеју да туку и испод појаса, показали су Американци. Док је Путин наступао пред очима светске јавности, указујући да је одустајање од једностраних потеза САД-а једини начин да Блиским истоком престану да теку реке крви, америчка свемирска агенција НАСА одржала је „дуго најављивану“ конференцију за новинаре, на којој је саопштила сензационалну вест – на Марсу тече вода! Додуше, само ледена, и то преко лета. Тако је већина западних медија као ударну вест пренела „новост“ са друге планете, док су Путинове поруке о томе да је дошло време да Америка напусти позицију глобалног лидера остале у другом плану.

„Да ли сте уопште свесни шта сте урадили?“, питао је Путин Обаму са говорнице, указујући на језиве примере држава које је последњих година прегазила америчка чизма. Али, све што је амерички лидер и пре и после тога изговорио, показало је да Вашингтон још није спреман да се суочи са прошлошћу и призна реалност да свет какав је он искројио у последње две деценије – једноставно више не функционише. Ову важну вест ваљало је, пре свега од самих Американаца, добро сакрити испод наслага свемирске прашине са Марса, као да „откриће хладне воде“ није могло да буде објављено дан раније или касније. Или наредне године. Жалосно је било слушати западне експерте који, док наша планета гори, нису штедели гласне жице објашњавајући како је реч о „можда највећем научном открићу у историји“.

[restrictedarea]

МАРСОВАЦ У УН

А имало је шта и да се крије. Обама је понављајући старе тезе о америчкој изузетности и „опадању Русије“ некоме заиста деловао као да је пао с Марса, у тренуцима док Европа и Блиски исток стењу под налетима мигрантске хуманитарне катастрофе. Четири и по милиона избеглица, које је Вашингтон са својим савезницима произвео покушавајући да свргне легално изабраног сиријског лидера Башара Асада, за њега као да не постоје, јер се на њих једва и осврнуо, али је зато амерички председник и даље опседнут „руском претњом и агресијом“. Кад неко гази нечији суверенитет и територијалну целовитост, поручио је Обама, Америка не може стајати по страни. И то је, несумњиво, најтачнији део његовог излагања – у таквим ситуацијама Вашингтон је по правилу увек у првим редовима.

Нимало случајно, Обама је Русију и Кину назвао „потенцијалним изазовима за САД“ и силама које расту и уздижу се, али је себе храбрио да шума није мрачна и страшна. „Наша економија расте, наше трупе су се углавном повукле из Ирака и Авганистана, али видимо да се воде дебате о улози Америке у свету“, рекао је шеф Беле куће и нагласио да је „свестан опасности са којима се суочавамо“. Није заборавио ни руску агресију у Украјини, поготово анексију Крима. „Ми не можемо стајати по страни када се суверенитет и територијална целовитост газе на начин који не може остати без одговора. Ако то остане без одговора у Украјини – то се онда може догодити свакој земљи која има представника на овом заседању. Отуда санкције које су САД и њихови партнери увели Русији. О томе се ради, а не о жељи да се вратимо Хладном рату“, нагласио је Амерички лидер.

Није, дакле, реч о америчким интересима већ је то питање принципијелне природе, јер „Америка и нема велике интересе у Украјини“, саопштио је Обама. Другим речима, све што се догодило у Украјини у последње две године, у најбољем је интересу те земље, а Вашингтон све чини за добро тамошњег народа као и саме Русије:„Украјинци су, више него икада, заинтересовани за успостављање савеза са Европом, а не са Русијом. Санкције су довеле до одлива капитала из Русије, до смањења њене економије, пада рубље и емиграције великог броја образованих Руса. Суверена и демократска Украјина требало би да сама одређује своју будућност и контролише своју територију. Ми не желимо да изолујемо Русију, већ напротив, да Русија буде јака и да заједно са нама јача међународни систем у целини“.

Обама инсистира и да „Асад мора да оде“, јер он „убија децу“, из чега би се могао извући закључак да Петар Порошенко и његов режим не убијају децу и зато не би требало да оду. „Асад наставља рат против сопственог народа. После оволиког крвопролића не може бити повратка на предратни статус кво“, рекао је Обама и додао да се не слаже са логиком по којој би Асад требало да остане на власти „јер би алтернатива била гора“. Ово може да звучи и као обећање да Порошенко неће „наставити рат против сопственог народа“, па је у Украјини не само могућ, већ и неопходан „повратак на предратни статус кво“. А када Обама каже да не мисли да алтернатива Асаду може бити гора, он свакако мисли на Либију, Ирак, Авганистан и друге земље, где сада тече мед и млеко после америчке интервенције.

ПОВРАТАК НА ЗЕМЉУ

Овај списак лепих америчких жеља Путин је оповргао у свом говору. „Сви знамо да је по завршетку Хладног рата у свету створен један центар доминације. Они који су се нашли на врху те пирамиде дошли су у искушење да помисле да, ако су они тако јаки и изузетни, најбоље знају шта би требало радити и да се не би требало обазирати на УН. Почеле су приче о томе да су УН, у виду у којем су створене, превазиђене и да су испуниле своју историјску мисију“, саопштио је Путин главну поруку – да Москва никад неће дозволити да се центар одлучивања измести из светске организације у регионалне структуре попут НАТО-а.

„Русија је спремна за рад на даљем развоју УН са свим партнерима на основу широког консензуса, али покушаје да се пољуља ауторитет и легитимност УН сматрамо крајње опасним. То може да доведе до рушења целе архитектуре међународних односа. Тада нам заиста неће остати никаква правила, осим права јачег“, рекао је Путин. То практично значи да не може Обама да каже да ли би Асад требало или не да остане на власти, већ о томе може да одлучује само сиријски народ. Свака одлука о примени силе на територији друге државе, мора да буде одобрена од стране те државе или Савета безбедности УН.

Посебно је руски лидер указао да се не можете бунити против „терористичке претње“ и истовремено затварати очи пред финансирањем Исламске државе и других групација, што је био директан шамар читавом Западу, а пре свега Американцима. „Господо, имате посла са веома суровим људима, али они нису ни глупи, ни примитивни. Ти људи нису глупљи од вас и велико је питање ко ће кога искористити за своје циљеве“, нагласио је Путин. „Сматрам да је одбијање сарадње са сиријским властима и сиријском армијом, који се директно боре против терора, огромна грешка. Време је да се призна да се у Сирији осим владиних снага председника Асада и курдских добровољаца, нико други реално не бори против Исламске државе и других терористичких организација“, рекао је Путин.

После ових речи, шеф Кремља прешао је на кључни део свог говора: „У последње време се наш поштен и директан приступ користи као повод да се Русија оптужи за нарасле амбиције. Као да они који о томе говоре немају никакве амбиције. Али, није ствар у амбицијама Русије, поштоване колеге, већ у томе да је немогуће трпети стање ка којем иде свет. Русија предлаже да се не водимо амбицијама, већ заједничким вредностима и заједничким интересима на основу међународног права, да удружимо снаге ради решавања нових проблема који су пред нама и да створимо заиста широку међународну антитерористичку коалицију. Предлажемо да се размотри могућност усаглашавања резолуције о координацији потеза свих страна које се борбе против Исламске државе и других терористичких групација. Таква координација би требало да се заснива на начелима Повеље УН“, поручио је председник Русије и затражио од међународне заједнице да изради свеобухватну стратегију обнове Блиског истока, јер „тада неће морати да се граде логори за избеглице“.

Све што је Путин изговорио, може се тумачити на само један начин: Русија је одабрала слободу и нуди овај пут свима онима који не желе да трпе диктат само једне силе. И када западни медији саопштавају да својим наступом „Путин жели да изађе из изолације“, требало би имати у виду да је Москва већ створила антитерористичку коалицију заједно са Кином, Ираном и Сиријом. Њима се придружио и Ирак, а координациони центар биће у Багдаду. Такав обрт био је апсолутно незамислив до пре само неколико месеци. А када на све то и немачка канцеларка Ангела Меркел каже да би са Асадом „требало разговарати“, онда се на терену види потпуна супротност у односу на ставове Барака Обаме.

А колико су чврсти ставови Барака Обаме указује и чињеница да је у понедељак изгубио на још једном пољу – морао је да пристане на састанак са Путином у четири ока иако је руског лидера сматрао недостојним сусрета још од 2013, када је Вашингтон отказао разговоре са Путином због давања азила Едварду Сноудену, што је само још заоштрено после присаједињења Крима 2014. Било је јасно да Обама не жели тај сусрет, али би, како је то за „Си-Ен-Ен“ објаснио заменик саветника за националну безбедност Бил Роудс, било „неодговорно“ не састати се с Путином и не разговарати о његовим намерама. Обама је у ствари својом непромишљеношћу самога себе довео у овакву ситуацију, у којој губи у сваком случају – било да се састао, било да је избегао сусрет с Путином, а то ваљан политичар себи не сме да дозволи.

Американци сада могу да бирају – или ће се придружити Русији и Кини у изградњи новог света, али у статусу равноправног партнера, или ће нови свет бити изграђен без њих. А могуће је, у великој мери, и против њих. Имајући у виду бројне добре ствари које је Америка у својој историји свету подарила, као и све лоше које несумњиво може да учини у будућности – најбоље би било да у Вашингтону одустану од „изузетности“ и прихвате руку коју и даље пружају Москва и Пекинг. Пре него што буде прекасно за све.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Запад је шокиран и бесан због догађаја у Сирији. у блиској будућности свет ће гледати параду у Дамаску легалне војске Сирије са савезницима(војска Русије,Кине, Ирана,Хезболаха итд).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *