Kada se broj žrtava podeli s hiljadu

SUĐENJE NASERU ORIĆU

Piše VIKTOR MATIĆ

Bosna i Hercegovina čeka na početak suđenja Naseru Oriću, ratnom komandantu Armije Bosne i Hercegovine za područje Srebrenice u čudnom raspoloženju – i Bošnjaci i Srbi koji se retko oko čega slažu sada misle da je to suđenje farsa – samo iz različitih pobuda

Optužnica protiv Orića potvrđena je u Sudu Bosne i Hercegovine početkom septembra, a njom se bivši komandant u Armiji BiH tereti za ubistvo tri Srbina, ratna zarobljenika, 1992. godine u selima Zalazje, Lolići i Kunjerac.

Orić je, naime, uhapšen 10. juna na granici između Francuske i Švajcarske, po poternici iz Srbije. Njegovo hapšenje izazvalo je pravi mali diplomatski rat između Srbije i Bosne i Hercegovine, da bi na kraju Orić iz Švajcarske bio izručen u Sarajevo. Pored njega, na optužnici Suda BiH, izdatoj posle višemesečne istrage Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) i MUP-a RS, nalazi se i Sabahudin Muhić koji se tereti za iste zločine kao i Orić. Takođe, najavljeno je da će u istom predmetu pravosuđe BiH od Švajcarske zatražiti izručenje Elfete Veseli koja je osumnjičena da je 1992. godine ubila jednog srpskog dečaka.

 

DA LI JE ORIĆ IMAO KONTROLU NAD SAMIM SOBOM

Inače, Orić je 2008. godine pred Haškim tribunalom oslobođen optužbi za ratne zločine nad Srbima na području Srebrenice, pošto su haške sudije ocenile da je zločina nesumnjivo bilo, ali da Orić nije imao kontrolu nad Armijom BiH koja je odgovorna za masakre nad srpskim civilima. Tako se došlo u situaciju da srpska strana Orića i Armiju BiH tereti za najmanje 3.000 žrtava samo na području Srebrenice i Bratunca, a da je optužnica svedena samo na tri svirepa ubistva za koje postoje ozbiljni dokazi da ih je počinio lično.

[restrictedarea]

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kazao je da je takva optužnica obična farsa. On je ocenio da je Orić optužen u trenutku kada nestaju dokazi i svedoci, sa „namerom da ne bude osuđen i da se sprovede farsa u kojoj će ispasti da on nije kriv i neće odgovarati za gotovo evidentna zlodela koja je činio nad Srbima“. „Kada su tako orijentisani prema pravdi, što nisu pustili da ga procesuira srpsko pravosuđe, a ne neki koji će ga posle ove istrage osloboditi u nedostatku dokaza i svedoka, jer su svi pobijeni“, rekao je Dodik. Predsednik RS je dodao da je optužnica protiv Orića sarkastična, jer je podignuta posle mnogo godina, bez obzira na brojne ranije dokaze i svedoke.

Istovremeno, Staša Košarac, poslanik u Parlamentu BiH, ocenio je da bi bivšeg komandanta Armije BiH za područje Srebrenice trebalo optužiti za više ubistava. „Niko u Republici Srpskoj, posebno porodice žrtava zločina, ne može biti zadovoljan obimom te optužnice“, rekao je Košarac.

Optužnicu protiv Orića prate i određene pravne kontroverze, pre svega pitanje gde mu je trebalo suditi – u Srbiji ili u BiH. Međutim, i ako se uvaže argumenti da su zločini za koje je optužen počinjeni u BiH, trebalo bi znati da je istragu o njima zapravo započelo tužilaštvo u Bijeljini. Potom je tu istragu, kao istragu od posebne važnosti za državu, preuzelo Tužilaštvo BiH, tako da se Oriću sada sudi u Sarajevu.  Pojedini pravnici pozivaju se, međutim, na tvrdnje da se u Strategiji BiH za procesuiranje ratnih zločina iz 2008. godine navodi da samo najkomplikovanije istrage procesuira Državno tužilaštvo dok su manje istrage u nadležnosti lokalnog pravosuđa. Ubistvo tri civila bi prema toj logici trebalo da bude procesuirano u Bijeljini, ali je istraga protiv Orića ipak proglašena istragom od državnog značaja za BiH. I to da bi kao takva šest godina mirovala u fioci Državnog tužilaštva, sve dok Orić, baš pred obeležavanje 20. godišnjice Srebrenice, iz razloga koji još nisu dostupni javnosti, iznenada nije završio u ekstradicionom pritvoru u Švajcarskoj iako je i mnogo pre toga napuštao zemlju i slobodno se kretao.

Uz sve to, neophodno je znati da Oriću ni posle podizanja optužnice nije određen pritvor već je samo dobio zabranu kretanja koja ga zadržava na području na kojem bi trebalo da mu se sudi, a brani mu se i odlazak na područje na kojem su zločini počinjeni. Predsednik RS Milorad  Dodik rekao je, međutim, da ima saznanja da je Orić bio prerušen 11. jula u Srebrenici kada je organizovan napad na premijera Srbije Aleksandra Vučića i da je rukovodio napadom. Doduše, Dodik posle toga nije izneo nikakve dokaze za svoje tvrdnje, ali je ta izjava samo dodatno iskomplikovala korpus neobičnih stvari koji prate ceo proces.

Pravna zastupnica Nasera Orića Vasvija Vidović rekla je da je upravo odbrana tražila da se slučaj prebaci na državni nivo, jer se plašila pristrasnosti srpske strane u tom slučaju. Prema njenim rečima, odbrana se nada i da će moći da obori slučaj pred Sudom BiH, zato što je Orić već oslobođen optužbi pred Haškim tribunalom. Naruku im, međutim, ne ide činjenica da  bivši komandant Armije BiH oslobađajućom presudom nije pomilovan za sve zločine na području na koje se odnosila optužnica iz Haga, već samo za one koji su bili navedeni u toj optužnici. Imena tri žrtve zbog kojih će se sada suditi Oriću nisu bila na spisku Tribunala, tako da se srpska strana nada da će suđenje ipak biti izvedeno do kraja, pa makar i za samo tri srpske žrtve među hiljadama onih čije su ubice ostale nekažnjene.

OD ORIĆA DO REFERENDUMA

Inače, zvaničnici u Beogradu bili su veoma razočarani odlukom švajcarskih vlasti da Orića izruče u Sarajevo. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je posle  te odluke da je reč o porazu u borbi da se svi ratni zločini sankcionišu.  „Švajcarski organi nisu uradili analizu dela koje je učinio Orić, a to je tragedija – što se ne razgovara o suštini da li će i kada će Orić biti osuđen za počinjena dela“, rekao je Dačić. Istovremeno, bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović govorio je da se Srbija loše odnosi prema svojim susedima. „Propao je još jedan pokušaj srbijanskog pravosuđa da uprkos potpisanim sporazumima i protokolima koji su na snazi, bespotrebno i ponovo šikanira građane BiH“, kazao je Izetbegović. Prema njegovim rečima, Srbija „ne bi trebalo da se na ovakav način odnosi prema svojim susedima“, zbog čega je „bespotrebno izgubljen momentum u poboljšanju odnosa između BiH i Srbije“.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić govorio je da odnosi dve države ne smeju zavisiti od sudbine procesa protiv Nasera Orića i da Izetbegovićeve ocene da će se odnosi popraviti kada Orić bude pušten iz švajcarskog zatvora nisu nimalo korisne. On je dodao da Srbija želi dobre odnose sa Bošnjacima. „Voleo bih da vidim one koji će da kažu, a video sam neke takve izjave, da su snage pod komandom Nasera Orića napale srpsko selo Zalazje kao legitiman vojni cilj. Moram da kažem da nisam čuo da je legitiman vojni cilj da nekome vadite oči i da ga koljete“, rekao je Vučić opisujući zločine za koje se tereti ratni komandant Srebrenice.

Slučaj Orić bio je i uvod za najavu referenduma u Republici Srpskoj gde bi građani trebalo da se odluče o nadležnostima državnih i međunarodnih institucija. Posle odluke Ustavnog suda Republike Srpske da najavljeni referendum ne krši prava Bošnjaka u Republici Srpskoj i da ga je pravno moguće izvesti počeli su teški pritisci na Republiku Srpsku da se od referenduma odustane, a verovatno su, daleko od očiju javnosti, u igri i pritisci na Beograd da pokuša da utiče na Dodika da se glasanje odloži ili otkaže. Pojedini mediji su kao datum za referendum naveli 15. novembar iako on za sada nije precizno zakazan i zavisi od odluke Parlamenta Republike Srpske.

Građani će na referendumu, ako do njega dođe, odgovarati na pitanje da li podržavaju „neustavno i nezakonito nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice, a posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske“.

Protiv mogućnosti održavanja referenduma već se oglasio visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Valentin Incko koji je kazao da je referendum protivan Dejtonskom sporazumu kojim je okončan rat u Bosni 1995. godine.  Prema njegovim rečima, Banjaluka ne može da odlučuje o takvim stvarima jer su regulisane državnim zakonima u BiH, odnosno međunarodnim pravom. Pored toga, dodao je, vlasti RS pokušavaju da referendumom skrenu pažnju sa sve lošijeg ekonomskog stanja u entitetu. „Umesto da usmeri svoje napore na rešavanje ovih konkretnih problema s kojima se građani suočavaju, rukovodstvo RS je odlučilo da gurne ovaj entitet u još dublju krizu i izolaciju. To nije u interesu građana koji žive u Republici Srpskoj“, ocenio je Incko.

Dodik je, međutim, rekao da se od referenduma neće odustati, ako ne bude izmena u pravosuđu BiH, čak i po cenu da međunarodni predstavnik pokuša da ga smeni po takozvanim bonskim ovlašćenjima. Predsednik RS je najavio da će, ako ne bude pomaka u rešavanju problema u pravosuđu na državnom nivou onako kako to traži srpska strana, Parlament Republike Srpske održati referendum, a posle toga doneti zakon o neprimenjivanju odluka Suda i Tužilaštva na prostoru RS.

Ukratko, čini se da su pred BiH i pred regionom veoma zanimljivi dani u kojima će se rešavati sudbina Nasera Orića, ali i odnosi u RS i celoj BiH. Uz sve to, bliži se i 20. godišnjica od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, i to baš u novembru kada bi mogao biti održan i referendum u RS. A kako Balkanci dočekuju godišnjice imali smo prilike da vidimo u Srebrenici i pri obeležavanju „Oluje“ u Hrvatskoj. U oba slučaja sve je, uglavnom pukom srećom, završeno bez većih potresa za mir u regionu. Da li će i treći put Bog da nam pomogne?

[/restrictedarea]