СУЂЕЊЕ НАСЕРУ ОРИЋУ
Босна и Херцеговина чека на почетак суђења Насеру Орићу, ратном команданту Армије Босне и Херцеговине за подручје Сребренице у чудном расположењу – и Бошњаци и Срби који се ретко око чега слажу сада мисле да је то суђење фарса – само из различитих побуда
Оптужница против Орића потврђена је у Суду Босне и Херцеговине почетком септембра, а њом се бивши командант у Армији БиХ терети за убиство три Србина, ратна заробљеника, 1992. године у селима Залазје, Лолићи и Куњерац.
Орић је, наиме, ухапшен 10. јуна на граници између Француске и Швајцарске, по потерници из Србије. Његово хапшење изазвало је прави мали дипломатски рат између Србије и Босне и Херцеговине, да би на крају Орић из Швајцарске био изручен у Сарајево. Поред њега, на оптужници Суда БиХ, издатој после вишемесечне истраге Агенције за истраге и заштиту (СИПА) и МУП-а РС, налази се и Сабахудин Мухић који се терети за исте злочине као и Орић. Такође, најављено је да ће у истом предмету правосуђе БиХ од Швајцарске затражити изручење Елфете Весели која је осумњичена да је 1992. године убила једног српског дечака.
ДА ЛИ ЈЕ ОРИЋ ИМАО КОНТРОЛУ НАД САМИМ СОБОМ
Иначе, Орић је 2008. године пред Хашким трибуналом ослобођен оптужби за ратне злочине над Србима на подручју Сребренице, пошто су хашке судије оцениле да је злочина несумњиво било, али да Орић није имао контролу над Армијом БиХ која је одговорна за масакре над српским цивилима. Тако се дошло у ситуацију да српска страна Орића и Армију БиХ терети за најмање 3.000 жртава само на подручју Сребренице и Братунца, а да је оптужница сведена само на три свирепа убиства за које постоје озбиљни докази да их је починио лично.
[restrictedarea]Председник Републике Српске Милорад Додик казао је да је таква оптужница обична фарса. Он је оценио да је Орић оптужен у тренутку када нестају докази и сведоци, са „намером да не буде осуђен и да се спроведе фарса у којој ће испасти да он није крив и неће одговарати за готово евидентна злодела која је чинио над Србима“. „Када су тако оријентисани према правди, што нису пустили да га процесуира српско правосуђе, а не неки који ће га после ове истраге ослободити у недостатку доказа и сведока, јер су сви побијени“, рекао је Додик. Председник РС је додао да је оптужница против Орића саркастична, јер је подигнута после много година, без обзира на бројне раније доказе и сведоке.
Истовремено, Сташа Кошарац, посланик у Парламенту БиХ, оценио је да би бившег команданта Армије БиХ за подручје Сребренице требало оптужити за више убистава. „Нико у Републици Српској, посебно породице жртава злочина, не може бити задовољан обимом те оптужнице“, рекао је Кошарац.
Оптужницу против Орића прате и одређене правне контроверзе, пре свега питање где му је требало судити – у Србији или у БиХ. Међутим, и ако се уваже аргументи да су злочини за које је оптужен почињени у БиХ, требало би знати да је истрагу о њима заправо започело тужилаштво у Бијељини. Потом је ту истрагу, као истрагу од посебне важности за државу, преузело Тужилаштво БиХ, тако да се Орићу сада суди у Сарајеву. Поједини правници позивају се, међутим, на тврдње да се у Стратегији БиХ за процесуирање ратних злочина из 2008. године наводи да само најкомпликованије истраге процесуира Државно тужилаштво док су мање истраге у надлежности локалног правосуђа. Убиство три цивила би према тој логици требало да буде процесуирано у Бијељини, али је истрага против Орића ипак проглашена истрагом од државног значаја за БиХ. И то да би као таква шест година мировала у фиоци Државног тужилаштва, све док Орић, баш пред обележавање 20. годишњице Сребренице, из разлога који још нису доступни јавности, изненада није завршио у екстрадиционом притвору у Швајцарској иако је и много пре тога напуштао земљу и слободно се кретао.
Уз све то, неопходно је знати да Орићу ни после подизања оптужнице није одређен притвор већ је само добио забрану кретања која га задржава на подручју на којем би требало да му се суди, а брани му се и одлазак на подручје на којем су злочини почињени. Председник РС Милорад Додик рекао је, међутим, да има сазнања да је Орић био прерушен 11. јула у Сребреници када је организован напад на премијера Србије Александра Вучића и да је руководио нападом. Додуше, Додик после тога није изнео никакве доказе за своје тврдње, али је та изјава само додатно искомпликовала корпус необичних ствари који прате цео процес.
Правна заступница Насера Орића Васвија Видовић рекла је да је управо одбрана тражила да се случај пребаци на државни ниво, јер се плашила пристрасности српске стране у том случају. Према њеним речима, одбрана се нада и да ће моћи да обори случај пред Судом БиХ, зато што је Орић већ ослобођен оптужби пред Хашким трибуналом. Наруку им, међутим, не иде чињеница да бивши командант Армије БиХ ослобађајућом пресудом није помилован за све злочине на подручју на које се односила оптужница из Хага, већ само за оне који су били наведени у тој оптужници. Имена три жртве због којих ће се сада судити Орићу нису била на списку Трибунала, тако да се српска страна нада да ће суђење ипак бити изведено до краја, па макар и за само три српске жртве међу хиљадама оних чије су убице остале некажњене.
ОД ОРИЋА ДО РЕФЕРЕНДУМА
Иначе, званичници у Београду били су веома разочарани одлуком швајцарских власти да Орића изруче у Сарајево. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је после те одлуке да је реч о поразу у борби да се сви ратни злочини санкционишу. „Швајцарски органи нису урадили анализу дела које је учинио Орић, а то је трагедија – што се не разговара о суштини да ли ће и када ће Орић бити осуђен за почињена дела“, рекао је Дачић. Истовремено, бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић говорио је да се Србија лоше односи према својим суседима. „Пропао је још један покушај србијанског правосуђа да упркос потписаним споразумима и протоколима који су на снази, беспотребно и поново шиканира грађане БиХ“, казао је Изетбеговић. Према његовим речима, Србија „не би требало да се на овакав начин односи према својим суседима“, због чега је „беспотребно изгубљен моментум у побољшању односа између БиХ и Србије“.
Председник Владе Србије Александар Вучић говорио је да односи две државе не смеју зависити од судбине процеса против Насера Орића и да Изетбеговићеве оцене да ће се односи поправити када Орић буде пуштен из швајцарског затвора нису нимало корисне. Он је додао да Србија жели добре односе са Бошњацима. „Волео бих да видим оне који ће да кажу, а видео сам неке такве изјаве, да су снаге под командом Насера Орића напале српско село Залазје као легитиман војни циљ. Морам да кажем да нисам чуо да је легитиман војни циљ да некоме вадите очи и да га кољете“, рекао је Вучић описујући злочине за које се терети ратни командант Сребренице.
Случај Орић био је и увод за најаву референдума у Републици Српској где би грађани требало да се одлуче о надлежностима државних и међународних институција. После одлуке Уставног суда Републике Српске да најављени референдум не крши права Бошњака у Републици Српској и да га је правно могуће извести почели су тешки притисци на Републику Српску да се од референдума одустане, а вероватно су, далеко од очију јавности, у игри и притисци на Београд да покуша да утиче на Додика да се гласање одложи или откаже. Поједини медији су као датум за референдум навели 15. новембар иако он за сада није прецизно заказан и зависи од одлуке Парламента Републике Српске.
Грађани ће на референдуму, ако до њега дође, одговарати на питање да ли подржавају „неуставно и незаконито наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, а посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примену њихових одлука на простору Републике Српске“.
Против могућности одржавања референдума већ се огласио високи представник међународне заједнице за БиХ Валентин Инцко који је казао да је референдум противан Дејтонском споразуму којим је окончан рат у Босни 1995. године. Према његовим речима, Бањалука не може да одлучује о таквим стварима јер су регулисане државним законима у БиХ, односно међународним правом. Поред тога, додао је, власти РС покушавају да референдумом скрену пажњу са све лошијег економског стања у ентитету. „Уместо да усмери своје напоре на решавање ових конкретних проблема с којима се грађани суочавају, руководство РС је одлучило да гурне овај ентитет у још дубљу кризу и изолацију. То није у интересу грађана који живе у Републици Српској“, оценио је Инцко.
Додик је, међутим, рекао да се од референдума неће одустати, ако не буде измена у правосуђу БиХ, чак и по цену да међународни представник покуша да га смени по такозваним бонским овлашћењима. Председник РС је најавио да ће, ако не буде помака у решавању проблема у правосуђу на државном нивоу онако како то тражи српска страна, Парламент Републике Српске одржати референдум, а после тога донети закон о непримењивању одлука Суда и Тужилаштва на простору РС.
Укратко, чини се да су пред БиХ и пред регионом веома занимљиви дани у којима ће се решавати судбина Насера Орића, али и односи у РС и целој БиХ. Уз све то, ближи се и 20. годишњица од потписивања Дејтонског споразума, и то баш у новембру када би могао бити одржан и референдум у РС. А како Балканци дочекују годишњице имали смо прилике да видимо у Сребреници и при обележавању „Олује“ у Хрватској. У оба случаја све је, углавном пуком срећом, завршено без већих потреса за мир у региону. Да ли ће и трећи пут Бог да нам помогне?
[/restrictedarea]
Ko bre da mu sudi?Jel Bakirov sud?…ha,ha…koja komedija…