Dragan Čavić i repriza afere „dijamantska ogrlica“ u Banjaluci?

Piše Stefan Karganović

„Renomirana ustanova“, kojoj su Čavić i opozicija poverili zadatak da diskredituje premijerku RS – kakva koincidencija! – zadužena je takođe za montiranu i netransparentnu „istragu“ u vezi sa padom malezijskog aviona MH-17 u julu prošle godine. Institut je ključna komponenta u istrazi koja se odvija u strogoj tajnosti, pod punom kontrolom NATO i prijateljskih država (Holandija, Belgija, Kanada i Australija) i sa učešćem glavne osumnjičene strane, Ukrajine

Čitaoci „Pečata“ koje sećanje još uvek ne izdaje (mada im dobro pamćenje svakako neće poslužiti kao ulaznica u hrabri novi svet) nisu zaboravili naš tekst, „Dijamantska ogrlica Republike Srpske“, objavljen 3. jula 2015. u broju 376 ovog nedeljnika. Pored drugih zanimljivosti, u tom osvrtu bavili smo se „aferom prisluškivanja“, gde premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović navodno raspravlja o podmićivanju opozicionih poslanika da bi prešli u tabor vladajuće koalicije, pojačavajući njen sastav u Narodnoj Skupštini RS.

Veštački i indukovan način na koji je ta afera krenula (sumnjivo sličan scenario se istovremeno razbuktavao u Makedoniji, čija se vlast takođe, kao ona u Banjaluci, našla u geopolitičkoj nemilosti SAD, pa je videći da se u Skoplju konj potkiva i lider opozicione Narodne demokratske partije Dragan Čavić u Banjaluci digao nogu) podsetio nas je na projektovani skandal sa dijamantskom ogrlicom francuske kraljice Marije Antoanete, krajem 18. veka. Naizgled banalna afera psihološki je pripremila teren za revolucionarni prevrat u Francuskoj. Banjalučki Burboni, koji su sve zaboravili a ništa nisu naučili, valjalo bi da ove simetričnosti zapaze.

[restrictedarea]

ČEDA JOVANOVIĆ REPUBLIKE SRPSKE

Kao što je postalo uobičajeno, u ovom agresivnom napadu na status qvo u Republici Srpskoj udarna pesnica opet je poslanik u Skupštini RS Dragan Čavić, čovek koji je 2004. godine, u prethodnoj inkarnaciji kao predsednik Republike Srpske, svojoj državi okačio o vrat vodenički kamen politički korektnog i katastrofalnog „Izveštaja o Srebrenici“. Kada se već bavimo analogijama, Dragan Čavić je Čeda Jovanović Republike Srpske, vođa mikroskopske stranke koja bi – kako bi se u Americi slikovito reklo – mogla da održi godišnju skupštinu u telefonskoj govornici i da preostane dovoljno prostora. Međutim, protivno svim pravilima slobodne političke konkurencije, sa dva poslanika u Skupštini RS Čaviću se ustupa višestruko nesrazmeran medijski prostor i pripisuje statistički neobjašnjiva politička težina. Kada se političaru, koji je očigledno muva kategorija, sistematski dopušta da u ringu izigrava gorilu, a oko njega se svi prave da im je apsurd nevidljiv, nije zgoreg parafrazirati Ričarda Holbruka iz jednog drugog konteksta, i postaviti pitanje: čiji je Čavić junkyard dog (džukela sa deponije)? Vreme će pokazati.

Elem, pre dva meseca preneli smo čitaocima agencijsku vest da je „Čavić najavio da će kopiju spornog audio-materijala uputiti na forenzičku analizu u renomiranu evropsku instituciju koja se bavi ovim poslom kako bi bila utvrđena njegova autentičnost i istina.“ („Beta“, 25. jun 2015.)

„Videćemo kakvu će ‚renomiranu evropsku instituciju‘ Čavić izabrati“, prokomentarisali smo tom prilikom, „ali čitaoci ‚Pečata‘ i javnost u Republici Srpskoj mogu biti sigurni da će blagovremeno dobiti sve potrebne informacije o pozadini te institucije, i o svim drugim ‚institucijama‘ sa kojima ona po zadatku sarađuje.“

Baba Vanga više nije među nama, tako da nas je nemoguće osumnjičiti da smo operativni plan gospodina Čavića dokučili u dosluhu sa njom. Tada čak ni mi nismo mogli da sanjamo koliko ćemo, do najsitnijih pojedinosti, biti u pravu.

NEPOUZDANI HOLANDSKI FORENZIČARI

Na dramatičnoj konferenciji za štampu, upriličenoj u Banjaluci 27. avgusta, Čavić je objavio da je navodni audio-snimak kompromitujućeg telefonskog razgovora premijerke Željke Cvijanović zaista prosledio jednoj stranoj forenzičkoj laboratoriji na analizu. Nimalo iznenađujuće, naručilac je od te ustanove dobio očekivani izveštaj da je snimak premijerkinog glasa – autentičan.

Navedeno je da je, po narudžbini Dragana Čavića, veštačenje audio-snimka obavio Holandski forenzički institut (Nederlands Forensisch Instituut) u Hagu.

Čavić je tako stvorio utisak da je ispunio obećanje i da je zvučno titulisani Holandski forenzički institut ta renomirana ustanova na koju je ranije aludirao. Međutim, provera podataka o toj „renomiranoj evropskoj instituciji“, koja je za Čavićev račun obavila veštačenje audio-snimka pripisanog premijerki Republike Srpske, izaziva duboku sumnju u njen kredibilitet.

Na videlo je izašlo da je „renomirana ustanova“, kojoj su Čavić i opozicija poverili zadatak da diskredituje premijerku RS – kakva koincidencija! – zadužena takođe za montiranu i netransparentnu „istragu“ u vezi sa padom malezijskog aviona MH-17 u julu prošle godine. Iz londonskog „Dejli mejla“ saznajemo da je – ni nedelju dana posle obaranja aviona – forenzička istraga ovog incidenta već bila poverena, pogodili ste, Holandskom forenzičkom institutu, istoj renomiranoj ustanovi na koju se iz Banjaluke namerio i Dragan Čavić: „Saopšteno je da će informacija (sa mesta udesa – naša prim.) biti prosleđena Holandskom forenzičkom institutu (NFI) koji će koristiti sofisticirani softver „Bonapart“ da uzorke upari sa žrtvama.“ (Dejli Mejl, 24. jula 2014.)

Ako ovo „uparivanje uzoraka“ zvuči poznato i podseća na montiranje dokaza u vezi sa Srebrenicom, to je ista uloga koja je dodeljena Međunarodnoj komisiji za nestala lica (ICMP) iz Tuzle. Sličnom tehnikom neproverljivog DNK uparivanja ICMP odrađuje svoj zadatak i namiče broj navodnih žrtava „srebreničkog genocida“ ne bi li potvrdio cifru od 7.800, koju je 2004. godine usvojila Čavićeva komisija. Upadljive sličnosti između ovih dveju organizacija sve su drugo osim slučajne.

Na internet prezentaciji Instituta, pod datumom od 27. avgusta 2014, hvalisavo se potvrđuje vodeća uloga Holandskog forenzičkog instituta u istrazi obaranja aviona MH-17 prošle godine. Institut je ključna komponenta u istrazi koja se odvija u strogoj tajnosti, pod punom kontrolom NATO i prijateljskih država (Holandija, Belgija, Kanada i Australija) i sa učešćem glavne osumnjičene strane, Ukrajine. Opravdano se sumnja da je forenzička istraga obaranja malezijskog aviona od početka montirana da bi se potvrdio unapred zacrtani politički zaključak, sa ciljem da se diskredituju Rusija i njen predsednik Vladimir Putin.

Kolegama poslanicima u Narodnoj skupštini i javnosti u Republici Srpskoj Dragan Čavić nije rekao ništa o znakovitoj pozadini i političkim vezama „renomirane evropske institucije“ kojoj se obratio da forenzički proveri autentičnost navodnog audio -snimka premijerke Cvijanović, mada je potpuno jasno da su Vlada RS i Cvijanovićeva na meti istih geopolitičkih sila kao Rusija i Putin, i da veštačenje haške forenzičke ispostave tih centara moći u njihovom predmetu predstavlja bezobrazan sukob interesa.

KRIST I PARTNERI

Čavićeve bučne tvrdnje da je Holandski forenzički institut ustanovio autentičnost navodnog audio-snimka, međutim, sa prilivom novih informacija postaju sve upitnije.

Na raspravi u Skupštini RS sledećeg dana o veštačenju spornog snimka sam Čavić je izneo sasvim različitu verziju o okolnostima forenzičke provere: „Čavić je rekao da je, na njegov zahtjev, privatna detektivska agencija ‚Krist i partneri‘ forenzičku analizu snimka obavila u Nacionalnom forenzičkom institutu u Holandiji.“ („Glas Srpske“, 28. 8. 2015). To se bitno razlikuje od tvrdnje koju je izneo na konferenciji za medije dan ranije, kada je nedvosmisleno istakao da je veštačenje obavio Holandski institut za forenziku, a ne neka druga ustanova.

Kao nosioca kontroverzne forenzičke analize, već sledećeg dana Čavić je iz šešira izvukao novog zeca, na temelju čega zahteva ostavku premijerke Republike Srpske.

Kada se pregleda nimalo impresivna internet prezentacija Čavićeve nove „renomirane ustanove“ „Krist i partneri“, upadaju u oči dve stvari.

Prvo, radi se o detektivskoj agenciji, ne forenzičkoj laboratoriji, a razlika je ogromna. Na svojoj internet prezentaciji, „Krist i partneri“ uopšte ne tvrde da su specijalizovani za bilo kakav vid forenzičkog rada, a za analizu audio-materijala još manje. Drugo, o toj renomiranoj firmi na internetu nema apsolutno nikakvih informacija ako zanemarimo već pomenutu oskudnu glavnu prezentaciju, pored Fejsbuk i Linkedin stranica. O „Krist i partnerima“ i njihovim aktivnostima na internetu nema vidljivog traga, ni komentara. Nemoguće je ustanoviti koliko dugo postoje, ni ko tu firmu vodi.

Pored navedena tri podatka, koji se odnose na ovu čuvenu detektivsku agenciju, ako se na Guglu ukucaju ključne reči Christ i partners, na pretraživaču se pojavljuju samo reference u vezi sa jednim protestantskim misionarskim udruženjem u Dominikanskoj Republici, čiji naziv sadrži iste reči. Uz sve dužno poštovanje, to sugeriše da je firma „Krist i partneri“ vrlo beznačajna. Tome u prilog govori i činjenica da se adresa na kojoj je prijavljena nalazi u Puflajku (Puiflijk) jednom nimalo prestižnom selu od 1.010 stanovnika u holandskoj provinciji Gelderland, prilično udaljenom od Amsterdama i Haga.

Čudna je i Čavićeva tvrdnja da je ova druga „renomirana ustanova“ analizu spornog snimka obavila u prostorijama Holandskog forenzičkog instituta. Pre svega, to sugeriše da „Krist i partneri“, firma koju je Čavić angažovao da svojim stručnim zaključkom sruši Vladu Republike Srpske, nema ni opremu ni obučeni kadar da se sama bavi audio-analizom, jednom od tehnički najizazovnijih oblasti u forenzici. Ali ne štima ni to da bi im Holandski forenzički institut, koji je u sklopu Ministarstva pravde te zemlje, prosto dozvolio da koriste njihovu opremu. Po kom osnovu? Ako Institut ima takvu opremu, zašto se Čavić nije dogovorio sa njima da mu obave veštačenje i napišu izveštaj, nego je poturio opskurnu firmu „Krist i partneri“? To su vrlo sumnjive nepoznanice.

Možda je Holandski forenzički institut, koji ipak ima ozbiljnu reputaciju i mora da je čuva za lažiranje većih NATO afera, kao što je obaranje malezijskog aviona i drugi slični zadaci, odbio da se javno kompromituje i troši zarad Čavićevog montiranog snimka. Zato je verovatno nađeno kompromisno rešenje da formalno nosilac operacije bude „Krist i partneri“, da na svoju odgovornost Čaviću sastave izveštaj i da umesto većeg i važnijeg igrača trpe posledice u slučaju da budu diskreditovani. To bi moglo objasniti podatak da na izveštaju koji je Čavić 27. avgusta podelio medijima nema formalnih oznaka Holandskog forenzičkog instituta, ustanove koja može posredno na neki način da bude umešana u ovaj projekat i koju je, u prvoj propagandnoj rundi, Čavić zvučno imenovao da bi zasenio prostotu. Ali je zatim aktivirao plan B, i kao izvođača radova izvadio iz šešira novog aktera, beznačajnu provincijsku detektivsku agenciju „Krist i partneri“, nadajući se da niko neće primetiti zamenu.

Prevario se. Neko jeste primetio – i dekonstruisao – Čavićevo forenzičko Potemkinovo selo.

Dragan Čavić je oličenje političara uvek spremnog da se kocka nacionalnim interesom radi sitnog, ličnog ćara. On zato treba da bude stavljen u karantin i isključen iz javnog života Republike Srpske. Kada pokolenja budu o delima sudila, njemu će se suditi ne zbog veleizdaje nego za nesravnjeno teži delikt: nedostatak kreativnosti i inteligencije. Rušilaštvo je jedina veština u kojoj se on ističe. Ali na kraju, sve njegove smicalice, blefovi i hiperbolične optužbe bez pokrića uvek se izjalove i pokazuju kao „bajka koju idiot priča, puna buke i besa, a ne znači ništa…“

[/restrictedarea]