Zelene strane – Javna naučna kuća

Piše Mara Knežević Kern

Da li je Hirošima bila tek početak nuklearne igre s civilima?

Tokom komemorijalnih svečanosti povodom godišnjice tragedije japanskog naroda, čija je zemlja pre sedam decenija pretvorena u poligon za prvi nuklearni eksperiment in vivo, sem izvinjenja japanskih političara onima koji su ih bombardovali, nije se čula ni reč o decenijama razvijanim nuklearnim projektima uz pomoć sve smrtonosnijih i sve „efikasnijih“ tehnologija. Iako je general Li Mej rekao Trumanu da bacanje bombe nije neophodno, Truman je naredio da „to ipak uradi“, s obzirom da je u vojnim i političkim krugovima preovladalo mišljenje da „ako već odlučimo da ubijamo ljude, nije važno kojim će se oružjem to obaviti. Važno je samo da to obavimo što efikasnije i brže“.

 

GRADOVI ZA ŠAKU DOLARA

U iscrpnoj analizi zločinačkog karaktera nuklearnog projekta „Menhetn“, u izvođenju naučnika iz Livermor laboratorije za razvoj nuklearnog naoružanja, naučnica Lorin More, i sama učesnik i svedok zbivanja o kojima je reč, posebno je zabrinuta zbog pravca u kojem se ova tehnologija dalje usavršava. Mediji se i danas ponašaju na sličan način kao posle nuklearnog genocida nad japanskim narodom, o čemu svedoči vest objavljena u „Njujork tajmsu“ (13. septembra 1945.) da „nikakvi tragovi  radioaktivnosti nisu detektovani u ruševinama Hirošime“.

Loren Moret je potražila odgovor na pitanje: zbog čega je bomba bačena baš na Katedralu Svete Marije, najveću hrišćansku crkvu u istočnoj Aziji, u okrugu s 12.000 hrišćana, od kojih je udar preživelo samo 3.500 ljudi? Posle tri dana – 15. avgusta 1945. (na Dan Uspenja Bogorodice kojoj je katedrala bila posvećena) – car Hirohito je objavio kapitulaciju Japana.

Uzimajući u obzir da se hrišćanstvo, pre Drugog svetskog rata, kao vatra širilo Azijom, ona otkriva vezu londonskih finansijskih magnata sa izborom epicentra, imajući u vidu tradicionalnu okrenutost hrišćana Sovjetskoj Rusiji, Nemačkoj i SAD (tadašnje tri najveće hrišćanske države).

[restrictedarea]

Odlučivanje o ciljevima preuzeo je Henri Stimpson, član tajnog društva „Lobanja i kosti“ sa Jejla, tesno povezan s Vol Strit bankarima, londonskim Sitijem i Vinstonom Čerčilom, što nedvosmisleno ukazuje na simboliku odabrane mete.

Po završetku rata Rokfeler je krenuo u otimačinu spržene zemlje Hirošime i Nagasakija, kupujući  kontaminirane gradove za šaku dolara. Veliko bogatstvo stečeno je obnovom uništenih gradova i prodajom kontaminiranih nepokretnosti santimetar po santimetar. Uporedo s ovim biznisom, Rokfeler je radio na preuzimanju velikih kompanija, među kojima je i SONY (Standard Oil New York) za koji se veruje da pripada Japancima.

Ovaj potez mu je obezbedio mesto u vrhu japanske ekonomije, kao i činjenica da je tokom perioda zvanične okupacije Japana preuzeo vojno upravljanje tokijskim međunarodnim aerodromom.

Nakon kapitulacije Japana, opljačkano blago jugoistočne Azije i Kine, delimično smešteno ispod Hirohitove palate (deo u filipinskim džunglama) Amerikanci su podelili u dva tajna fonda. Jedan je korišćen za postavljanje političke garniture sastavljene od ratnih kriminalaca, a drugi deo fonda upotrebljen je za političke akcije širom nekomunističkog sveta. Ovo blago, u pratnji dva CIA agenta, prebačeno je brodovima u banke 42 zemlje.

Rokfeler je svoj predatorski instinkt nakon nuklearnog usmerio na polje kontrole uma uz pomoć Teslinih izuma i HAARP instalacija, učestvujući u dogovorima oko pretvaranja centra za eksperimente sa životinjama Dejvis manki koloni u centar za eksperimente s decom u Livermoru (1977).

DEPOPULACIONA AGENDA

Tajni projekat „Sanšajn“ (Sunčeva svetlost) sproveden 1953. u organizaciji RAND korporacije (pod patronatom američke vlade) imao je za cilj prikupljanje uzoraka tkiva preminulih kontaminiranih beba, dece i odraslih, radi studije o ponašanju radioaktivnog stroncijuma 90 i njegovoj distribuciji u prirodno okruženje. Majke su bile šokirane prilikom preuzimanja mrtve dece, primetivši da im nedostaju delovi tela, a čitavu nelegalnu operaciju sprovodio je nobelovac dr Vilard Libi, zaposlen kod Rokfelera na Univerzitetu „Čikago“.

I stanovnici Maršalskih ostrva bili su stavljeni u poziciju pokusnih kunića, namerno izloženih dejstvu nuklearnih testova, posle čega je američka vlada pokrenula „projekat za proučavanje medicinskih posledica nuklearnog oružja na stanovnike Maršalskih ostrva“. Ostrvljanima je poručeno da mogu da se vrate na kontaminiranu zemlju kako bi pratili uticaj zagađene životne sredine na njihovo zdravlje, a direktor Agencije, dr Meril Ajzenbud je tom prilikom primetila da su domoroci  „uprkos drugačijem, primitivnom načinu života – ipak sličniji nama nego miševi“.

Prvi eksperiment kontrole svesti izveden je 1978. u jednom gradiću u Oregonu, izazivanjem epidemije  samoubistava, da bi se naknadno došlo do saznanja da je grad bio preplavljen mikrotalasima koji deluju na promenu ljudskog raspoloženja. Jedna od žrtava  programa „Mk ultra programa za kontrolu uma“, Dejv Silvi, posvedočila je da su se eksperimenti  u „sigurnoj kući“ Livermor odvijali u uslovima identičnim kasnijem HAARP postrojenju u Gakoni (Aljaska). S obzirom da je petnaest ključnih HAARP patenata vlasništvo Velike Britanije, jasno je ko stoji iza HAARP eksperimenata i ko je odgovoran za zločine počinjene ovim eksperimentalnim programom. Umesto nacionalizacije vojne industrije po ugledu na Britaniju i Francusku, SAD su prenele vojni naučnoistraživački rad na privatni sektor, pravdajući to bržom i jeftinijom varijantom. Zahvaljujući ovom transferu tehnologije, Teslina otkrića su prosleđena korporacijama u cilju razvoja nuklearnog oružja, uključujući HAARP sistem za pretvaranje jonosfere u oružje.

Posle potpisivanja Parcijalnog sporazuma o zabrani testova, sprovođeni su atmosferski nuklearni testovi  visoko u atmosferi , gde je spora cirkulacija bez oluja onemogućavala spuštanje radioaktivnih čestica na zemlju, kroz kišu i sneg. 50 godina kasnije merenjem se utvrdilo da je 85 odsto nuklearnog zagađenja još uvek u gornjoj atmosferi,  dok je 15 odsto oslobođeno u biosferu.

Rezultati studije uglednih naučnika iz Livermor laboratorije, dr Džona Gofmana i dr Artura Tamplina o biološkim efektima radijacije nastale tokom razvoja nuklearnog programa, nisu odgovarali naručiocima, što je primoralo naučnike da svoja otkrića objave u knjizi  „Kontrola populacije“ uz pomoć nuklearnog zagađenja. Tako je istina o depopulacionoj agendi izašla na svetlo dana, skidajući veo sa dela tajni razvoja nuklearne tehnologije i skraćivanja životnog veka kao glavne posledice nuklearnog zagađenja.

 

GLOBALNI NUKLEARNI RAT

Sedam decenija posle Hirošime, uznapredovala nuklearna tehnologija poprima nove stravične forme: izručivanje fine uranijumske prašine vrši se uz pomoć prirodnih procesa u troposferi, u zavisnosti od vremena i geografije, što se pokazalo kao najefikasnija forma nuklearnog rata. Na taj način se kroz kišu i snežne padavine izručuje 95 odsto nuklearnog zagađenja, svežim i opasnim neutronskim sadržajem iz četvrte generacije nuklearnog oružja. Ova nuklearna strategija rezultira hroničnim izlaganjem stanovništva visokim nivoima radijacije, tokom dva i po meseca od ispuštanja.

Radi se o intenzivnom – ne više lokalnom i regionalnom – već globalnom nuklearnom ratu, s kojim je upoznat samo uzak krug ljudi. Ovaj rat izaziva sistematska biološka oštećenja, zahvaljujući hroničnom izlaganju niskom nivou radijacije uz dodatak nepoznatih egzotičnih sastojaka. Da se radi o globalnom nuklearnom ratu, govore sledeći podaci: nakon bombardovanja Avganistana i Iraka 2007, u Kini je u jednoj godini došlo do porasta broja obolelih od dijabetesa za 20 odsto,  dok je u Kaliforniji dupliran nivo kontaminacije pijaće vode.

Svedočenje oca američke pomorske nuklearne tehnologije, razvijane za podmornice, održano pred Kongresom januara 1982. predstavlja dramatično upozorenje o koje se oglušuje vojna mašinerija svih zemalja što tu tehnologiju mogu sebi da priušte:

„Pre dva biliona godina život na Planeti nije bio moguć zbog ogromne količine radijacije… vremenom je ovaj nivo smanjen i doveden u okvire koji omogućavaju nastanak života. Vraćajući se nuklearnoj energiji, mi stvaramo nešto što je priroda odbacila u cilju nastanka života. Ukoliko želimo da preživimo, moraćemo da se oslobodimo tog zla. Mogli biste da me pitate zbog čega sam radio na razvoju programa za izgradnju  brodova na nuklearni pogon. To je neophodno zlo, rekli bi stratezi, a ja bih ih sve potopio.“

Manipulacija informacijama obavlja se i zvaničnim snižavanjem nivoa „dozvoljene“ radijacije, što predstavlja trik kojim se skriva istina da „nema poznatog nivoa tolerancije na radijaciju“. Loren More podseća na reči kolege iz Livermor laboratorije, dr Gofmana, izgovorene prilikom jednog intervjua: „Livermor nuklearna laboratorija je naučna javna kuća.“

[/restrictedarea]