Izlog knjige

Selimir Radulović – Svetlo iz očeve kolibe „Orfeus“, Centar za kulturu Plužine, Novi Sad, 2015.

Radovi autoriteta iz oblasti književnosti i kritike nastali nakon pažljivog čitanja i kritičkog preispitivanja pesničkog opusa Selimira Radulovića izneti na tradicionalnom Simpozijumu kritike održanom u okviru književne manifestacije „Pjesnička reč na izvoru Pive“, sabrani su u zbornik Svetlo iz očeve kolibe.
Po čemu je glas Selimira Radulovića toliko jedinstven u savremenom srpskom pesništvu? U svom izlaganju pod nazivom „Nesagoriva kupina u ljudskom srcu“ Jovan Delić ističe da ne poznaje nijednog pesnika koji bezmalo u svakoj pesmi raspevava Bibliju. „Sveto pismo je podtekst i arhitekst Radulovićevog pesništva.“ Njegovo preosveštenstvo episkop niški Jovan u radu „Iskustvo dubine bića“ kaže: „Zaodenuta pesničkom melodijom, poema Selimira Radulovića donosi novozavetnu blagovest izraženu opet jednim osobenim jezikom pesnika koji sebe unosi u svoje delo.“

Dejan Gondi, Gordana Gondi Menadžment i organizacija političkih partija, Društvo za afirmaciju kulture – „Presing“, Mladenovac, 2015.

Menadžment u politici star je koliko i političke partije, jedva nešto više od 150 godina. Političke turbulencije, kao neprekidan aktivan društveni proces, traže i neprekidnu aktivnost, praćenje i analizu stanja od strane političkog menadžmenta partija, pravovremene i jasne granice tolerancije i kompromisa. Otuda, od kvaliteta menadžmenta zavisi i kako će se političke stranke snaći u promenljivim uslovima.

Biljana Živković – Otac Dorotej – „Prosveta“, 2015.

Monah Mikojan, glavni lik romana, putujući pustinjom u pratnji neobičnog starca monaha, prebirajući u mislima svoj život, iznosi stavove vezane za prošlost, sadašnjost i budućnost, istoriju svog naroda i svoje zemlje… Gde god da je, ili u peskovitoj vrelini, ili u miru oaze, ili među berberskim plemenima, Mikojan traži i nalazi odgovore na pitanja o ličnoj i narodnoj sudbini. On poima da je naš put, put mučeništva kao svedočenja.
„Otac Dorotej“, smatra publicista Vladimir Dimitrijević, pokušaj je sazdavanja jednog novog, hrišćanskijeg „Dnevnika o Čarnojeviću“, san o preporodu svoje, i duše svoga naroda.

Nenad Grujičić – Prognani Orfeji „Brankovo kolo“,  Sremski Karlovci, 2015.

Kako u predgovoru ovom izdanju ističe Nenad Grujičić, Sabrane pesme iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova čine antologiju pesama, onih srpskih pesnika koji su na svojoj koži osetili dramu izbeglištva s kraja 20. veka. Iznikla iz novog ciklusa istorijske drame jednog podneblja, ali i iz travčice smisla svakog pojedinca, ovu knjigu je, u jednom trenutku, naprosto, morao iznedriti narod sa biblijskim iskušenjima i stradanjima. „Prognani Orfeji“ predstavlja bedeker kroz nesvakidašnji oblik iskustva onih što su (pro)pevali i na „strašnom mestu“ postojali.