Брчкање Војводине

Пише Бранко Радун
„Док војвођанска поља горе од суше, Пајтић се брчка у Хрватској“, или: Ко су фаворити хрватског лобија у Србији?

Речима из поднаслова могао би се укратко описати медијски пресек председника Демократске странке Бојана Пајтића, али и војвођанске политичке сцене у овом моменту. Многи му са правом замерају што је у моменту шовинистичке хистерије зване „прослава Олује“, заправо славља етничког чишћења и геноцида над Србима у Хрватској, он одлучио да летује у Хрватској. Изазива стид код поштених људи чињеница да, у моменту док се у Книну ори усташко „Убиј Србина“ уз логистику и благослов власти, лидер опозиционе странке из Србије летује у Хрватској.

Ма шта мислили о Ђинђићу на кога се сада позива Пајтић (ДС кампања „Пајтић као нови Ђинђић“) јасно је да Зоран, да је данас жив, сигурно не би летовао у Хрватској у време обележавања „Олује“ или пак оснивао војвођанску академију наука. Очигледан је у овим потезима председника ДС недостатак и политичког такта и осећања пристојности. Саветнике, ако има, требало би да подхитно промени, јер са оваквим политичким гафовима не само да неће постати лидер опозиције, већ ризикује и да изгуби прву позицију у ДС.

[restrictedarea]

ДЕСТРУКЦИЈА ВОЈВОДИНЕ

Читава та медијска ујдурма са Пајтићевим летовањем у Хрватској само је врх леденог брега хаотичне и деструктивне политике ДС у Војводини. Нестанак стотина милиона из војвођанских фондова довео је Покрајину пред банкрот. Општине се финансирају по принципу „ко је ближи ватри ДС тај ће се и огрејати“, што је довело до тога да сличне општине добију десетак пута више или мање из покрајинског буџета јер се средства дају „по пројектима“ што, наравно, одобрава покрајинска власт.

Власт у покрајини изгубила је легитимитет јер странка која води војвођанску администрацију на изборима 2014, али и по истраживањима јавног мњења, једва да прелази цензус. Не постоји ни један сличан случај у Европи да владајућа странка на националном нивоу или у некој покрајини има тако ниску подршку грађана. Све је то последица лоше, корумпиране и антидржавне политике војвођанских демократа у протеклих петнаестак година. Резултат дуготрајне владавине „жутих“ јесу сиромашна покрајина, опустела села и банкрот фондова и банака које је основала покрајинска власт. Први пут су поједине војвођанске општине дошле међу најсиромашније општине у земљи. Покрајинска администрација је у блокади неколико година, јер се само чекају неки избори или пак да Ненад Чанак и Иштван Пастор откажу подршку Пајтићу. Највећу штету због свега тога трпе грађани Војводине. Некада је Војводина била промовисана као „локомотива развоја и евроинтеграција“, да би данас била зарђали вагон на слепом колосеку.

ВАКУУМ ПАМЕТИ – ВАНУК

Поред економски поразне политике у северној српској покрајини и уназађеног стања за деценију, још горе стање је у политичкој и медијској сфери. Оснивање војвођанске академије наука је опасан политикантски чин играња са „војвођанским питањем“, који је и антиуставан и противзаконит. Но кога то брига кад треба „градити војвођанску аутентичност“. Наиме, академије су, попут владе, директно или посредно атрибути државности јер су академије оснивали они који су утемељивали нације и државе. Тако да оснивање ВАНУК-а има мотивацију у идеји заокруживања пројекта „Војводина Република“ коју је Пајтић преузео од Ненада Чанка. На оптужбе да је „ДС упропастио и опљачкао Покрајину“, они одговарају „ми бранимо Војводину и јачамо њену аутономију“. На сваку прозивку за корупцију они вапе о угрожености Војводине од које праве државу у држави.

Што се тиче стања медијског неба над покрајином, оно је горе но било где. Део медијског естаблишмента у покрајини чине људи који отворено заговарају сепаратизам или шире готово ратну пропаганду против Србије и „Београда који је окупирао Војводину“. У „војвођанским“ медијима можете чути или прочитати и оно чега нема чак ни код перјаница другосрбијанских београдских медијских кружока. Негирање геноцида над Србима или пак проглашавање Србије за фашистичко друштво, или брутални средњоевропски културрасизам према „смрдљивом Балкану“ никако нису изузеци и инциденти. Уз то иде и агресивна ксенофобија према српским избеглицама из деведесетих и осталим „дођошима“ као примитивцима што су „загадили Војводину“. Ово је патолошки феномен потпуног пресликавања фашистичких и усташких пропагандних стереотипа о Србима у самој Србији. У свему овом не треба потценити ни утицај хрватског лобија. Чак и они који су либералних схватања и дођу из Београда а склони су да подрже „војвођанску аутономију“, бивају шокирани толиком количином нетрпељивости, мржње и цинизма коју шире ови радикално аутономашки и сепаратистички медијско-интелектуални кружоци. На жалост, људи који проповедају такве антицивилизацијске и антисрпске ставове имају позиције у власти, у медијима, на универзитету и НВО сектору. Они су рак рана владајуће класе у Војводини коју представља ДС.

ПАЈТИЋ И САНДА & ХРВАТСКИ ЛОБИ?

На први поглед није јасно како неки аналитичари, попут Ђорђа Вукадиновића, за једину праву опозицију овој власти промовишу ДС и ДСС, Пајтића и Санду Рашковић Ивић (док Двери и СРС то наводно нису). Штавише, предлажу и опозициону сарадњу ове две странке која би водила ка коалицији која би постала алтернатива постојећој власти. Многи ће упитати шта заједничко имају аутономашки, проевропски и пронатовски ДС са центристичким, проруским и антинатовским ДСС? Али ДСС се после одласка Војислава Коштунице са њеног чела умногоме променила. Сада су антинатовски, евроскептични и проруски ставови умногоме избледели и представљају тек нешто више од реторичке декорације. Колико су се ствари суштински промениле види се ако само покушамо да замислимо да Коштуница назове геноцидом оно што се десило у Сребреници или пак да етничко чишћење које Хрвати од миља зову „Олуја“ назове легитимним, како је то јавно учинила Санда Рашковић Ивић. То је просто немогуће, као што би било немогуће да Ђинђић летује у Хрватској у време шовинистичког лудила и промоције геноцида над Србима.

Бојан Пајтић и Санда Рашковић Ивић, дакле, ипак имају нешто заједничко – прохрватске ставове а они очигледно годе ушима људи из моћних амбасада. Стога, иако би њихови гласачи били огорчени овом потенцијалном сарадњом, она ипак има будућност. Кад се благослову амбасада дода и новац који може да дође од тајкуна који би желели да уједине опозицију и да створе нови ДОС, такав политички брак има велику шансу. Притом не треба, као што смо већ рекли, потценити ни моћ хрватског лобија који овде има своје јаке интересе. Код нас су новци и странци често били довољни да се неки политички брак формира или развргне. Можда и Пајтићево кокетирање са „српском Србијом уместо европске“ представља приближавање ДСС који је ретерирао у односу на оне позиције које је имао. Но будућност ће показати, уколико дође до ове коалиције, колико овакви политички накарадни коалициони пројекти могу успети. Срби јесу забораван народ, често прашта и оно што не би требало, али тешко је поверовати да би прихватили овакво политичко кукавичије јаје.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Nista on ne gubi on svakim danom dobija dok god uspesno obavlja poslove za Nemce (bivse Vojvodjane) a s obzirom da je sa margine naselja u kom je rodjen ne ocekujte od njega nista pozitivno!!!

  2. Lingvisticka vratolomija ili jezicka nedoumica?Sta je u donjem citatu “OSTATAK”Srbije, a sta
    “CELA SRBIJA”?Zivim li ja jos uvek u nekom ostatku nepoznatih granica? Ostatku od cega?
    Ako bi potpresednica Vlade i SNS izvolela razjasniti,zivo me zanima,buducnosti dece radi.
    Red je da znaju u kojoj se drzavi ,bez pasosa,mogu brckati.Hvala.

    “Надам се да ћемо изборе имати што пре само из једног разлога, а то је – не само да се у Војводини не живи боље него да кренемо на пут да се живи исто као у остатку Србије, како смо кренули да правимо реформе у целој Србији, потребно је да то радимо и у Војводини”, каже потпредседница СНС-а Зорана Михајловић.(RTS 16/08/2015)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *