Univerziteti i tajne službe SAD – kako se boriti protiv Rusije?

Piše Zoran Milošević

SAD su u proteklih godinu dana usvojile više značajnih dokumenata vezanih za pitanja odbrane gde se zamagljuje granica između rata i mira i stvara postavka za ono što je Karl Šmit opisivao kao „totalni rat“, rat koji je sveprisutan, trajan i nema jasan cilj sem potpunog uništenja neprijatelja. U ovome je važna uloga data i univerzitetima

Postoji iluzija, koju raspiruju mediji, da je Barak Obama najslabiji predsednik SAD tokom poslednjih 50 godina, ali ne zbog ličnih nedostataka, već zbog svekolike degeneracije sistema, institucija, uključujući ekonomske subjekte, pa i intelektualnog potencijala američke elite, koja, cela, ne može da oživotvori novu pobedničku strategiju za državu. Drugim rečima, Barak Obama je slab predsednik sistema koji pada, degeneriše se, navode analitičari portala cdn.defenseone.com. Ipak, subjekti ovog poretka usvojili su važna dokumenta, poput Strategije nacionalne bezbednosti SAD – 2015, Vojne strategije SAD – 2015. i Treće odbrambene inicijative investicija i inovacija, koja je odobrena 2014. godine i realizuje se u naše vreme. Analiza ovih dokumenata pokazuje da nisu nimalo naivni, da su ih stvarali najbolji umovi SAD. Svi imaju natpartijski karakter i ostvarivaće se u političkoj praksi kada na mestu predsednika ne bude Barak Obama. Veliku, skoro ključnu ulogu u njihovom sastavljanju imali su profesori američkih univerziteta, političari, kao i obaveštajna zajednica i Pentagon.

[restrictedarea]

REDEFINISANJE RATA

Najvažniji element pomenutih strategija je odbacivanje jasnih granica između rata i mira. Proces brisanja granica između rata i mira započet je u Americi krajem prošlog veka razradom i primenom nove koncepcije imenovane kao „hibridni, neregularni, asimetrični rat tuđim rukama i fazni rat“. Zbog nejasne situacije da li se vodi borba, u praksi se ovo pretvorilo i „mirorat“, te u dokumentima i nema upotrebe pojma „rat“, već „žestoka suprotstavljanja“, „konflikti promenljivog intenziteta“, „odgovor na ugrožavanja“, „aktivne operacije“ itd.

Drugo, američki vojni i obaveštajni krugovi polaze od shvatanja rata kao konflikta sa primenom nasilja u pet sredina: kopno, more, vazduh, kosmos i kibernetički prostor. Postoji sedam sfera žestokog suprotstavljanja: vatrena (tradicionalni rat) spoljnopolitička, unutarpolitička (direktno učešće u unutarpolitičkoj borbi drugih država) informaciona, finansijsko -ekonomska, sfera ponašanja (nasilni uticaj na ponašanje manipulisanjem navikama, stereotipima, vrednostima, ponašanjima partnera itd.) i tehnička (korišćenje tehnologija za razaranje suverenog informacionog, finansijsko-ekonomskog, mentalnog i drugih prostranstava).

Treće, Amerikanci su prestali da uvažavaju tradicionalnu podelu ekonomije, proizvodnje, obrazovanja i drugih oblasti života i rada na vojne i građanske – sve je sad u funkciji rata. To je zapisano u Trećoj odbrambenoj inicijativi investicija i inovacija na državnom nivou, te je time objavljeno da nema više podele na građanski i vojni sektor, sve američke kompanije, univerziteti, čak i civilno društvo moraju da rade u korist nacionalne bezbednosti i da rešavaju vojne i obaveštajne zadatke. Prilikom planiranja budžeta za tekuću, 2015. godinu, prvi put je odlučeno da je obaveštajna zajednica obavezna ne samo da se bavi prikupljanjem, obradom, analizom informacija i predlaganjem rešenja nego i da neposredno izvodi aktivne operacije usmerene na obezbeđivanje globalne dominacije SAD. Suštinski, ovo znači da se na naše oči ujedinjuju građanska i vojna sfera, armija i obaveštajna zajednica, armija i univerziteti i širi se vojni angažman na ranije mirnodopske oblasti, dakle stvara se svojevrsna „tvrđava Amerika“, odnosno militarizuje se celokupni tamošnji život.

Koliko je ovo zaživelo u praksi, svedoči i podatak da su američki univerziteti u toku ove godine započeli „restrukturiranje“, tj. prelaze na rad koji uvažava koncepciju „tvrđava Amerika“.

U skladu sa usvojenim dokumentima, SAD su novu politiku primenile i prema Rusiji, pa pre svega pokušavaju da se aktivno umešaju u njen unutarpolitički život, te podriju suverenitet, preko finansiranja medija, nevladinog sektora, političkih partija („sistemska i nesistemska opozicija“) naučnika (Amerika je, preko svojih univerziteta, pokrenula nove programe i projekte iz oblasti finansija, ekonomije kao i ljudskog ponašanja i borbenosti) i „obojenih revolucija“ kako bi se izazvao „kontrolisani haos“. Sve ovo realizuje se u okvirima zvanično organizovanih institucija Pentagona, obaveštajnih agencija (CIA, ANB, Nacionalni naučni fond) brojnih centara („fabrika misli“) itd. No, ključni element novousvojenih američkih strategija je borba sa Rusijom na duži vremenski period, u kojem se mora dogoditi „krađa“ naučnika, talenata i lidera, kao i „reprogramiranje“ kulturnog i političkog ponašanja (denacifikacija) stanovnika Federacije i Evroazije, tako da osvajanje ovog prostora bude samo forma.

STVARANJE OBRAZOVNO -OBAVEŠTAJNOG KOMPLEKSA

Poznato je da u Silicijumskoj dolini radi oko 200000 ruskih istraživača i da ruska dijaspora u Kaliforniji predstavlja najplaćeniju etničku zajednicu posle Jevreja. „Krađu“ intelektualnog potencijala Federacije, dakle, SAD organizuju uz pomoć obrazovno-obaveštajnog kompleksa. Tako Rusiju napuštaju najbolji. Nije tajna da su se brojni laureati međunarodnih nagrada, poput Nobelove, Fildsove u XXI veku, školovali u Rusiji. Odlazak talentovane omladine „preko Atlantika“ nanosi višestruku štetu Rusiji, ne samo ekonomsku.

U Vašingtonu smatraju da su najvažniji faktori ekonomskog i socijalnog razvoja postali naučno-tehnički i kadrovski potencijali. Zato već dugi niz godina vrbuju uspešne, talentovane studente iz celog sveta da dođu da rade kod njih. Zahvaljujući ovim imigrantima, SAD dobijaju nova tehnološka rešenja i inovacije, patente i pronalaske. Statistika to očigledno potvrđuje. U XXI veku više od polovine svih patenata u Americi registrovali su imigranti, koji su postali građani ove države pet godina pre registrovanja patenta. Kada se bolje pogleda struktura savremenih pronalazaka u SAD, onda se vidi da su najveći u 70 odsto slučajeva delo došljaka. Treća industrijska revolucija u SAD izvedena je od strane pridošlica iz svih država sveta. Posebno interesantan podatak je da više od 60 odsto pobednika školskih i studentskih olimpijada iz Rusije i Belorusije posle završetka školovanja odlazi, pre svega u SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Holandiju i Kinu.

Američka vlada je preko svojih univerziteta inicirala dva principijelno nova programa namenjena ruskoj omladini, koje finansira obaveštajna zajednica. Prvi program je Talents for America, usvojen 2014. godine u okviru imigracionog zakonodavstva. Obaveštajna zajednica SAD je, u okviru devet grana i 26 disciplina, opunomoćila i finansirala otvaranje besplatnih onlajn kurseva, sa dodelom diploma, od strane njihovih univerziteta. Suština je u tome da mladi do sticanja diploma popunjavaju određene testove, nekada polažu i ispite, da bi najbolji dobili pozivnice za nastavak školovanja u SAD. Plan Amerike je da na ovaj način iz Evroazije privuče najmanje 10000 talentovanih studenata do 2020. godine.

Drugi program je revolucionarni Gold Sand, koji će da se realizuje od 2016. godine. Ime programa asocira na poznatu američku „zlatnu groznicu“, kada je trebalo oprati tone peska za dobijanje grumena zlata. Inicijator je poznati preduzetnik i saradnik obaveštajne zajednice SAD, Piter Til. Naime, on je obratio pažnju na činjenicu da najveći uspeh u praktičnim poslovima ostvaruju oni omladinci koji nisu najbolji u učenju, već u nekoj konkretnoj sferi. Zato je predložio da se budući lideri u oblastima tehnologije, nauke i biznisa traže ne među pobednicima olimpijada i onima koji su osvojili prva mesta na različitim takmičenjima, već među onima što se od rane mladosti bave nekom od praktičnih delatnosti ili se samostalno obučavaju i razrađuju različite programe i donose konstrukcijska rešenja. I ovaj zadatak je poveren američkim univerzitetima. Među kandidatima za lidere su i saradnici obaveštajnih službi, oni se upućuju na posebne kurseve gde se uče određenim navikama i veštinama. Cilj studenata i predavača koji uzmu učešće u programu jeste da uspostave onlajn kontakt sa vršnjacima i među njima pronađu potencijalnog inovacionog lidera. U radu se koriste različiti kanali komunikacija, međuuniverzitetske razmene, grupna turistička putovanja, novi servisi poput airbnb.com itd. Meta programa su posebno deca iz Rusije, Belorusije, Kazahstana, Jermenije…

Rat, prema novom američkom shvatanju, da podsetimo, ne prestaje ni tokom mira, jer ima hibridnu formu, a jedan njegov vid je oduzimanje lidera i naučnika…

RATNI BIHEVIORIZAM

Sledeća sfera koja interesuje SAD jeste ponašanje ljudi. Njime se bave, pre svega, socijalni psiholozi, pri čemu je ova oblast u Rusiji prilično zanemarena. Istraživanja govore da čak 70 odsto odluka Rusi donose na osnovu emocija, odnosno neracionalno. Pa tako i političke. No, najpoznatiju tehnologiju proučavanja ponašanja (poznatu pod imenom „Nađ“) razradili su višegodišnji savetnik Baraka Obame, šef Komisije za reformu Agencije za nacionalnu bezbednost Kes Sanstajn i savetnik premijera Velike Britanije Ričard Taler, koji su ideje izložili u svojim knjigama, između ostalog i u monografiji „Politika liberalnog paternalizma“.

Ukratko, pod rutinom ovi autori shvataju navike, stereotipe, kulturne norme, vrednosti itd. „Nađ“ i socijalna fizika pokušavaju da sruše neku rutinu da bi se uspostavila druga, koja odgovara određenim interesima. Utvrdili su da se rutina formira na konfesionalnom, kulturnom, obrazovnom, socijalnom i ličnom nivou. Ukoliko se tuđe navike iskoriste, može se rešiti neverovatno veliki broj zadataka, počevši od izbora ovog ili onog poslanika, do radnih rezultata. S tim u vezi, važan je podatak da se trenutno na 15 američkih univerziteta obaveštajne službe zajedno sa akademskim stručnjacima bave razradom tehnologija destrukcije i konstrukcije rutina pre svega u konfesionalnoj i obrazovnoj sferi.

Upravo ove godine završava se jedan takav program u SAD, koji nosi oznaku državne tajne. Za sada se zna da se radi o organizaciji sistema koji će uz pomoć ljudi i kompjutera (čovekomašine) pratiti ponašanje žitelja država od najvišeg interesa za Ameriku na socijalnim mrežama. Na osnovu monitoringa biće izdvajani mladi visokog intelektualnog potencijala, kvaliteta i sa određenim komunikativnim navikama. Zatim će biti registrovani u specijalnoj kartoteci a određene kompanije će primati dosijea (uvažava se 100 parametara) tzv. profile. Ovi ljudi bi trebalo da budu angažovani (vrbovani) na stvaranju određenih centara (javno neće biti povezani sa vladom, univerzitetima ili kompanijama SAD) što bi imitirali mesta omladinske slobode, gde se „stvara“ omladinska supkultura, mesta sportskih sekcija za istočnjačke borilačke veštine, kompjuterske klubove i centre samousavršavanja. Te organizacije na teritoriji države koju napadaju SAD ne treba da budu povezane, niti da međusobno sarađuju. Svaki centar mora biti samodovoljan i da izlazi na globalnu, nadnacionalnu mrežu, da se pojavljuje u mnogim zemljama, kako bi prikrio suštinu. Drugim rečima, da bude iznad državnih granica i iznad jurisdikcije. Oni treba da započnu delatnost od kraja 2016. i početkom 2017. godine, kada bi krenulo pozivanje potencijalnih lidera da bi se sa njima izvodili kursevi pripreme za rešavanje različitih problema, iz domaćinstva, obrazovanja, posla. Posebno se zahteva od lidera da ne pozivaju svoje drugove i poznanike, već da stvaraju lokalne zajednice, slične religioznim (sekte). Poznato je, dakle, da se trenutno na Univerzitetu Stenford, MTI univerzitetu „Lojola“ u Čikagu, Kalifornijskom tehnološkom univerzitetu, Univerzitetu Kolumbija, Severoistočnom univerzitetu i na još nekoliko ubrzanim tempom razrađuju programi, alati, priručnici i tehnologije koji će biti primenjeni u ovim centrima. Vrlo uskoro, prema pisanju portala voprosik.net, novoosnovani centri pokušaće u Rusiji da pripreme „agente“ među srednjoškolskim nastavnicima, preko ruskih državljana, sa ciljem unošenja liberalnih vrednosti među tamošnju omladinu.

Sve pomenute američke strategije imaju podršku tajne službe, koju čini 17 zvaničnih federalnih agencija, ali se ovom broju mogu pridodati još neke strukture, posebno tzv. nezavisne agencije njima potčinjene. Takve su, na primer, Komisija za vrednosne papire, Nacionalni naučni fond i druge. Međutim, ni američka ni strana javnost ne obraćaju pažnju na jednu važnu činjenicu: savremena naučnoobrazovna delatnost i sam sistem obrazovnih institucija SAD formirani su ne pod direktnim uticajem velikih banaka i korporacija, već pre svega tajnih službi i Pentagona. Najdetaljnije podatke o tome daje Marijana Macukato u svojoj knjizi „Država preduzetnika: mitovi privatnog sektora protiv uticaja države“, objavljenoj 2013. godine, kao i poznati fizičar Stiv Blank u članku „Tajna istorija Silikonske doline“. Sada one imaju i novi zadatak – da obezbede globalnu dominaciju SAD u svetu, pri čemu im je podređen celokupni civilni sektor. Da li će uspeti?

Jasno je da američke tajne službe imaju ogroman novac na raspolaganju – procenjuje se da je od sredine 2010. godine na godišnjem nivou predviđeno za njih oko trilion dolara, što sa indirektnim sredstvima, tehnološkim sredstvima i resursima omogućava ovoj zajednici neverovatan uticaj i moć. Samim tim, ne treba sumnjati da će se taj novac i moć koristiti za ostvarivanje novih strategija. Trenutno, obaveštajni sektor bavi se osmišljavanjem novih aspekata saradnje obrazovnih institucija i vojnoobaveštajnog sistema SAD u sudaru sa Rusijom, jer se dosadašnja strategija pokazala neefikasnom (da li je neko pomenuo autonomiju univerziteta!?) Potom je tu cilj obezbeđivanja globalne američke dominacije, što znači „prepoznavanje“ svih novih pokreta i partija u ranoj fazi organizovanja kao (ne)prijateljskih prema Vašingtonu. Svet, očigledno, zahvaljujući SAD, postaje globalni ring u kojem nema pravila borbe. Važna je samo pobeda!

[/restrictedarea]