Leto u Srbiji

Dragomir Antonić 

Život teče selima, manastirima, varošicama, gradovima lepe Srbije. U nedelju 2. avgusta je Sveti Ilija. Vašarske šatre su već postavljene

U nedelju 26. jula na praznik Svetog arhanđela Gavrila, bio sam na Svetoj liturgiji u manastiru Kamenac. Hram prepun vernika svih uzrasta. Milina ih je gledati i slušati kako odgovaraju svešteniku. Manastir se nalazi blizu Gruže u ataru sela Čestin, opština  Knić. Posvećen je Roždestvu Presvete Bogorodice. Srbi kažu Mala Gospojina. Veruje se da je manastir sagrađen u vreme despota Stefana Lazarevića (1377–1427) ali nema pouzdanih podataka o njegovom nastanku. Valja podsetiti da je despot na svom dvoru u Beogradu okupljao učene hrišćane izbegle iz  bugarskih i grčkih zemalja, a posedovao je i jednu od najbogatijih  biblioteka tog doba. Malo što je od toga sačuvano. Vremenom ukradeno. Nešto Turci, a nešto  „prosvećeni“ rimokatolički zapadnjaci. Stefan je mnogo pisao i prevodio sa grčkog i latinskog jezika. Zanimljiv je njegov predgovor Zakonu o rudnicima iz 6920/1412. godine. Ne bi bilo zgoreg ni danas zaviriti u njega kad se već vode rasprave o rudnom blagu, izvorima vode i drugim prirodnim bogatstvima kojima je Gospod obdario Srbe a naši preci nam u nasleđe ostavili da ga čuvamo, unapređujemo i svojim potomcima predamo u boljem stanju nego što smo primili.

[restrictedarea]

ŽIVOT ZA POSLUŠANJE Manastir Kamenac je danas ženski manastir. Sestrinstvo brine o manastirskoj ekonomiji. Proizvode med, sir, meleme. Imaju i krojačku radionicu u kojoj šiju za potrebe manastira. Izgradile su i atelje za ikonopisanje. Od posebne biljke koju gaje, a zovu je „bogorodičine suze“, monahinje prave brojanice. Posle liturgije, dok smo sedeli pod stablom razgranate lipe, a drugi pod granama velikog kestena i bili služeni (ratlukom, vodom, kafom, gibanicom, kiselim mlekom i na kraju kolačem od malina) pitajući se u sebi kako sve stignu da urade, čuh mladu monahinju kako nekom veselo reče: „Za poslušanje živimo!“

Obilazeći crkvenu portu u dnu, primetih na jednom zidu mermernu ploču na kojoj je pisalo: Radisavu Đorđeviću iz Bresnice, poginulom u Prvom svetskom ratu, praunuk Obrad. Pamte Srbi i čuvaju uspomene.

Iste nedelje u manastiru Vujan bila je hramovna slava. Ktitor crkve je vojvoda Nikola Milićević Lunjevica. Zajedno sa knezom Milošem Obrenovićem oslobodio je od turskog ropstva državu Srbiju. Ko danas misli da je to bilo lako učiniti, neka sa države Srbije skine evrounijatski jaram. Kažu da je na slavi bilo puno pravoslavnih vernika i gostiju koji su došli na Sabor frulaša, što se decenijama održava u selu Prislonici blizu kojega je i manastir Vujan.

Desetak dana ranije u Čačku je Istorijski arhiv predstavio trideseti broj časopisa Izvornik, gde se objavljuje sačuvana arhivska građa. Mnogo značajnih podataka je u Arhivu sačuvano i u Izvorniku objavljeno. Da li neko zna kolika je ratna šteta naneta školama u rudničkom kraju tokom Prvog svetskog rata? Nemci i Austrijanci su na 29 škola u rudničkim selima napravili štetu u iznosu od 624.169 ondašnjih dinara. Ko ne veruje može da pogleda časopis broj 30. Građu je sredio i podatke objavio Miroslav Purić, istoričar. Nek se zna, kad političari iz pomenutih država danas hvale vladu, a s visine traže da se odreknemo Kosova i Metohije, srpskih svetinja, rudnog bogatstva, izvora vode, šuma, da i oni nama nešto duguju. Neka bude  Poglavlje – „Šteta učinjena Srbiji“.

BUDIMO KAO PRAUNUK OBRAD Ima i dirljivih pisama. Jedno je upućeno Radomiru Cvijoviću, u civilnom životu učitelju, a u ratu rezervnom oficiru. Pismo su napisale žena Olga i sestra Radojka iz Lučana. Pisma je priredila i predgovor napisala Milomirka Adžić. Nekoliko rečenica: „Dragi i mili Rade mi smo dobro samo da si nam još ti pa bi bilo najbolje, ali u ime Boga dako se i to svrši. Pšenicu su nam doterali, pasulj smo počupali, zob ovrli ima dosta, lukac smo počupali i njega ima mnogo i dobar je, lubenice su velike i ima dosta po neku kidamo, lepe su, svinje smo zatvorili ranimo sad smeđem od tikve. Čele su dobro. Raja pregleda ramovi su puni meda, opet smo kosili po čelinjaku.“

Život teče selima, manastirima, varošicama, gradovima lepe Srbije. U nedelju 2. avgusta je Sveti Ilija. Vašarske šatre su već postavljene. Kad odete u crkvu, pomolite se i zapalite sveću za čestite i hrabre Srbe koje NATO monstrumi drže zatočene u haškom kazamatu. Posle idite pod šatru. Popijte jednu za zdravlje zatočenih. Budimo kao praunuk Obrad. Ne zaboravljajmo.

 

[/restrictedarea]