Pukni zoro nad Evropom

Za „Pečat“ iz Milana Marina Muštović

U organizaciji „novih revolucionara“ iz „Pokreta pet zvezdica“ u Rimu je nedavno održana Međunarodna konferencija „Zora za novu Evropu“ na kojoj su se prvi put okupili predstavnici „siromašnih i problematičnih rođaka“ bogate severnoevropske braće s ciljem da zajednički pokušaju da nađu rešenje za izlazak iz dužničkog ropstva u kojem su se, ni krive ni dužne, našle zemlje mediteranske Evrope

Od 2007. godine, dakle od početka tzv. ekonomske krize, smenjivale su se vlade desnog i levog centra, ali su birači i javnost, posle početnih lepih obećanja, na kraju uvek dobijali jedno te isto: samo zahteve za novo zatezanja kaiša, odnosno nova urušavanja socijalne države uz drastično smanjivanje plata i povećavanje poreza. Za to vreme, izbijale su jedna za drugom afere o finansijskim malverzacijama, korupciji, utajama poreza i, naočigled sve siromašnijih građana, u džepove političke kaste slivale su se milijarde evra (njihovog) poreskog novca…

Sada smo tu gde jesmo: Imamo javno školstvo i zdravstvo na kolenima, mase obespravljenih radnika, bankrotiranih preduzetnika, opljačkanih penzionera i mladih ljudi bez perspektive koji su umorni od uvek jednih te istih praznih obećanja i šok terapija koje neminovno potom slede. Većina građana više ne veruje ni „levima ni desnima“ i prema rezultatima nedavno sprovedene ankete milanskog Instituta Ipsos 65 odsto ispitanika smatra da su „svi isti“, s obzirom da je bavljenje politikom odavno prestalo da bude strast i misija vezana uz određenu ideologiju, već isključivo danas možda jedini siguran način da svako ko je dovoljno glup, uporan i poslušan za vrlo kratko vreme može da se bezobrazno obogati i da, praktično, ne radeći ništa, živi lagodno i bezbrižno čitavog života.

Dakle, društvena klima je idealna za totalnu apatiju u kojoj lagano ključa onaj najopasniji, pritajeni i tihi bes za koji iz istorije znamo da kada bukne direktno vodi u „nezgodna ponašanja“, odnosno direktno u revolucionarno krvoproliće. Međutim, umesto parola tipa: „Uništimo i razrušimo ono staro da bismo (možda) izgradili nešto novo“, pojavili su se „novi revolucionari“, koji su rezigniranom i već prilično besnom biračkom puku umesto bajoneta i barikada ponudili „mirniju alternativu“. Odnosno, dijagnozu, a zatim i terapiju za ozdravljenje ili za demokratski izlazak iz tunela bede i beznađa u kojem su se našli.

[restrictedarea]

DIJAGNOZOM DO IZLEČENJA Đuzepe Povija, poznati milanski kantautor, u istoriju možda jednog dana neće ući kao pobednik festivala lakih nota u San   remu, već prvenstveno kao jedan od onih hrabrih ljudi koji su se usudili da „postave dijagnozu“. Na svom FB profilu pozdravio je „nove revolucionare“ i posvetio im videosnimak „Ko to vlada svetom“. Svojim mnogobrojnim fanovima pritom je poručio: „Ovo je moj skromni doprinos za skidanje maske sa evropske i svetske finansijske diktature. Ljudi, probudite se, skinite lance i borite se!“ Kao što se već može naslutiti iz samog naslova, pesma razotkriva diktaturu (po autoru goru čak i od nacizma) koja se samo vešto preobukla u nekakvu demokratiju i sveopštu slobodu, u kojoj je, prividno, sve dopušteno tako da i doskorašnje psihijatrijske dijagnoze dekretima bivaju proglašene za normalna i čak poželjna ponašanja. Inače, pomenuta pesma postala je pravi hit na društvenim mrežama i alternativnim radio i tv stanicama, ali i svojevrsna himna za hiljade ljudi koji već mesecima po ulicama Rima, Madrida, Atine i Lisabona protestuju protiv mera štednje koje mediteranskoj Evropi nameće Brisel. Povija peva o onome što većina običnih ljudi odavno već oseća na svojoj koži; a to je da nas nevidljiva elita, preko svojih plaćenih emisara, političara desne i leve provenijencije, već decenijama laže, eksploatiše i teroriše. I koja, dok vi stežete kaiš,  svakoga dana zarađuje milione evra upravo na račun vaše muke. Dok prosečna plata za one srećnike koji još uvek rade više ne pokriva ni osnovne troškove života, dok poreske službe izbacuju na ulicu i plene imovinu sirotinje koja je bankama dužna nekoliko hiljada evra, oni koji su opljačkali milione evra poreskih obveznika nikome ne polažu račune. „Prave se da nemaju pojma šta se dešava i sete se svoje do gole kože ostrižene biračke baze samo uoči izbora. U međuvremenu, ne rade ništa: zimi borave na Karibima ili, pak, po švajcarskim skijalištima, a leti u svojim vilama i jahtama na Sardiniji“, poručuje svojim fanovima roker Povija čija se muzička karijera završila od kada je odlučio da „caru kaže da je go“.

„Da biste shvatili ovu perfidnu prevaru ne morate da budete doktor ekonomskih nauka. Dovoljno je da uključite vlastiti mozak“ poručuje nobelovac Dario Fo koji i u devedesetoj godini još uvek ima energije za borbu na „novim revolucionarnim barikadama“. Sa nedavno održanog predizbornog mitinga italijanskih „novih revolucionara“, „Pokreta pet zvezdica“, poručio je: „Oslobodite se od laži, hipokrizije, bestidnosti, predrasuda; oslobodite se od jarma i okova novog fašizma! Oslobodite se od onih koji su vam ukrali budućnost i postanite gospodari sopstvenih života. Ako znamo da postoje govornici koji mucaju, depresivni komičari i ćelavi frizeri, onda bi po logici stvari trebalo valjda da postoje i pošteni političari. Dakle, još uvek ima nade“.

POŠTENJE JE OPET U MODI „A da se nalazimo na radikalnoj političkoj prekretnici i da postoji nada da se politici vrati dostojanstvo koje je u proteklih dvadesetak godina ozbiljno poljuljano, kao i da pošteni političari danas postoje dokaz je Alesandro di Batista (36) i njegovih 130 kolega iz stranke „Pokret pet zvezdica“.

„Evo, ovde ima tačno 128.000 evra“, kaže Di Batista dok na video snimku koji se može pogledati na Ju-tjubu pokazuje hrpu faksimil novčanica od 500 evra i objašnjava strategiju „nove politike“ „to je novac koji sam uštedeo za dve godine svog poslaničkog mandata i uplatio u Fond za razvoj malih i srednjih preduzeća. A mogao sam da ga stavim u džep kao što rade sve moje kolege, mogao sam da kupim jahtu od 12 metara kao veliki levičar Masimo D‘ Alema, da odem na 128 gala večera koje za ‚elitu‘ organizuje drugi ‚veliki levičar‘ Mateo Renci… Vremena su teška, u Italiji svakoga dana nestaje 400 radnih mesta i ljudi se u očaju ubijaju! Mi smo uradili ono što smo obećali i ponosni smo što svakoga možemo da pogledamo u oči.“

Naime, kada su 2013. ušli u Italijanski parlament poslanici „Pokreta pet zvezdica“ predložili su kolegama da se odreknu dela, za krizna vremena, nemoralno visoke poslaničke plate od 16.000 evra i da tako osnuju Fond za pomoć malim i srednjim preduzećima. Prvi put u parlamentarnoj istoriji poslanici suprotnih političkih opcija su se najzad oko nečega jednoglasno složili: predlog je odbijen, a režimska štampa se potrudila da predlagače ismeje i optuži za „jeftinu populističku galamu“. Međutim, upravo zahvaljujući prepolovljenim platama svih 130 poslanika „Pokreta pet zvezdica“ sakupljeno je 10 miliona evra i tako od propasti spaseno osam hiljada firmi, sačuvano 30.000 radnih mesta i ko zna koliko ljudskih života.

Bez obzira na odlične ocene koje je za uspešno obavljene domaće zadatke rezanja javne potrošnje vlada italijanskog premijera Rencija dobila od „učitelja“ iz Brisela, običnom čoveku te pohvale ništa ne znače jer on sve teže i lošije živi. Kao ljudi od akcije, koji su svojim biračima obećali i konkretne rezultate mandata koji su im poverili, poslanici „Pokreta pet zvezdica“ predložili su da se, s obzirom na sve težu ekonomsku situaciju, svakom italijanskom državljaninu koji je nezaposlen obezbedi „minimalni državni dohodak“ od 750 evra. I ovaj predlog je u parlamentu u startu odbijen, uz cinični komentar premijera Rencija da „revolucionari“ opet igraju na kartu „jeftinog fašističkog populizma“ i da vlada ne želi da se bavi astencijalizmom, s obzirom da je njen prioritet da zemlju izvede iz krize. Alesandro di Batista, zvani Diba (koji je po popularnosti već daleko premašio lidera stranke Bepe Grila, s obzirom da se na društvenim forumima već formiraju grupe „Diba za premijera“) tim povodom se obratio italijanskoj javnosti rekavši: „Novca da se pomogne sirotinji ima.Odrekli smo se polovine poslaničke plate, vratili smo i 42 miliona evra koje država daje strankama za predizbornu kampanju. Kada bi svi uradili isto, problem galopirajuće sirotinje bi se rešio bez problema“. Usledila je serija medijskih napada na „italijanskog Robina Huda“ u kojima je optužen da je: „fašista, staljinista, Putinov plaćenik, medijski manipulator i politički diletant.“ Istog časa, s obzirom da je postao persona non grata za režimske medije, on je sa svog FB profila odgovorio: „Kada je srušen Berlinski zid imao sam 11 godina, a mnogi moji politički istomišljenici tada nisu bili ni rođeni. Iako sam godinama glasao za levicu, uspeo sam da se ideološki otreznim i da shvatim da živimo u vremenu post-ideologije , kada više nema vremena za prazne priče i kada je jedino bitno šta si ti konkretno u stanju da uradiš za kolektiv. Dakle, ako želite da se bavite politikom jedino što je bitno su prave ideje i konkretne akcije sa vidljivim rezultatima.

Inače, ista poslanička grupa prošle godine se čak usudila da podnese tužbu i protiv kluba Bildreberg i nekih njegovih ekskluzivnih članova poput predsednika BCE-a Marija Dragija, bivšeg predsednika NATO-a Ksavijera Solane, Bila Klintona i Tonija Blera. Pomenuta tužba još uvek čeka da se neki sudija udostoji da razmotri konkretne dokaze protiv „kluba nedodirljivih“, a poslanica Ticijana Čiprini je nedavno izjavila: „Potpuno su nas sludeli i mi više uopšte ne znamo šta je realnost, a šta fikcija, šta je laž, a šta istina. Ne znamo koji su lekovi dobri, a koji su štetni, ne znamo više ni šta jedemo ni šta pijemo, a kamoli šta se zaista dešava u svetu. Ali, bez obzira na totalnu konfuziju koju su planski i perfidno stvorili, mi ne odustajemo. Ove godine podnosimo novu tužbu za nove zločine koje su počinili u Libiji, Siriji i Ukrajini.

 

ZORA ZA NOVU EVROPU U organizaciji „novih revolucionara“ iz „Pokreta pet zvezdica“ u Rimu je nedavno održana međunarodna konferencija „Zora za novu Evropu“ na kojoj su se prvi put okupili predstavnici „siromašnih i problematičnih rođaka“ bogate severnoevropske braće s ciljem da zajednički pokušaju da nađu rešenje za izlazak iz dužničkog ropstva u kojem su se, ni krive ni dužne, našle zemlje mediteranske Evrope. Alesandro di Batista predložio je osnivanje „Mediteranske evropske unije“ i pri tome je bio vrlo jasan kada je kolegama iz Grčke, Španije, Portugalije i Francuske skrenuo pažnju da je jedini način da se pronađe izlazak iz tunela oslobađanje od „evrolanaca“ jer će se u protivnom Južna Evropa pretvoriti u pokornu robinju bogatih severnjaka: „Kakav evro! Nazovimo stvari pravim imenom: Mi se gušimo u orbiti nemačke marke i prema tome, pod hitno moramo da se spasemo od ‚novog nacizma‘ koji po diktatu Amerike sprovode Angela Merkel, Marijo Dragi i gospoda iz Evropske komisije, MMF-a i Svetske banke. Krajnji cilj je da se cela Južna Evropa pretvori u bednu koloniju a svi mi u jadno, obespravljeno i poslušno roblje“. Tim povodom, „Pokret pet zvezdica“ je za svega dva dana uspeo da prikupi neophodnih 200.000 potpisa i da od italijanskog Senata zatraži održavanje referenduma na kojem bi se građani izjasnili da li žele da ostanu u evrozoni. Po Di Batisti postoje čitavi eskadroni takozvanih ekonomskih eksperata koji su od „nomenklature“ dobro plaćeni samo da plaše narod sa apokaliptičnim prognozama za užas koji ih čeka ukoliko se usude da „skinu lance“ Odnosno, da odbace zajedničku evromonetu. „Plaše vas da će se drastično smanjiti vaše plate i kupovna moć, da će doći do deflacije, porasta nezaposlenosti, da će Italija izgubiti ekonomsku kompetitivnost ukoliko se odluči da izađe iz evra. Plaše vas sa svim onim što je već italijanska stvarnost i to upravo zato što su nam, bez da nas iko pita, nametnuli da se odreknemo svog monetarnog, a samim tim i državnog suvereniteta.“ Jer, sudeći po zvaničnom saopštenju novoosnovane Evromediteranske unije, bez nacionalnih banaka koje štampaju vlastiti novac i državnog određivanja monetarne, fiskalne i valutne politike nema izlaska iz krize. A državni suverenitet i nacionalno dostojanstvo postaju samo mrtvo slovo na papiru.

A da reč političar ne mora da postane sinonim za reč lopov, kao i da još uvek ima nade da sve ono plemenito što je decenijama građeno, a obeščašćeno i uništeno u kratkom vremenskom roku opet može da zasija, kao dokaz mogu da posluže rezultati iz drugog kruga regionalnih italijanskih izbora koji su održani 14 juna. Kandidat „Pokreta pet zvezdica“ za mesto gradonačelnika elitnog letovališta na severu Sardinije Porto Tores, inače nezaposleni profesor engleskog jezika, osvojio je 72,7 odsto poverenja birača. Njegov protivkandidat, poznati biznismen, svega 27 posto.

[/restrictedarea]