Пукни зоро над Европом

Зa „Печат“ из Милана Марина Муштовић
У организацији „нових револуционара“ из „Покрета пет звездица“ у Риму је недавно одржана Међународна конференција „Зора за нову Европу“ на којој су се први пут окупили представници „сиромашних и проблематичних рођака“ богате северноевропске браће с циљем да заједнички покушају да нађу решење за излазак из дужничког ропства у којем су се, ни криве ни дужне, нашле земље медитеранске Европе

Од 2007. године, дакле од почетка тзв. економске кризе, смењивале су се владе десног и левог центра, али су бирачи и јавност, после почетних лепих обећања, на крају увек добијали једно те исто: само захтеве за ново затезања каиша, односно нова урушавања социјалне државе уз драстично смањивање плата и повећавање пореза. За то време, избијале су једна за другом афере о финансијским малверзацијама, корупцији, утајама пореза и, наочиглед све сиромашнијих грађана, у џепове политичке касте сливале су се милијарде евра (њиховог) пореског новца…

Сада смо ту где јесмо: Имамо јавно школство и здравство на коленима, масе обесправљених радника, банкротираних предузетника, опљачканих пензионера и младих људи без перспективе који су уморни од увек једних те истих празних обећања и шок терапија које неминовно потом следе. Већина грађана више не верује ни „левима ни деснима“ и према резултатима недавно спроведене анкете миланског Института Ипсос 65 одсто испитаника сматра да су „сви исти“, с обзиром да је бављење политиком одавно престало да буде страст и мисија везана уз одређену идеологију, већ искључиво данас можда једини сигуран начин да свако ко је довољно глуп, упоран и послушан за врло кратко време може да се безобразно обогати и да, практично, не радећи ништа, живи лагодно и безбрижно читавог живота.

Дакле, друштвена клима је идеална за тоталну апатију у којој лагано кључа онај најопаснији, притајени и тихи бес за који из историје знамо да када букне директно води у „незгодна понашања“, односно директно у револуционарно крвопролиће. Међутим, уместо парола типа: „Уништимо и разрушимо оно старо да бисмо (можда) изградили нешто ново“, појавили су се „нови револуционари“, који су резигнираном и већ прилично бесном бирачком пуку уместо бајонета и барикада понудили „мирнију алтернативу“. Односно, дијагнозу, а затим и терапију за оздрављење или за демократски излазак из тунела беде и безнађа у којем су се нашли.

[restrictedarea]

ДИЈАГНОЗОМ ДО ИЗЛЕЧЕЊА Ђузепе Повија, познати милански кантаутор, у историју можда једног дана неће ући као победник фестивала лаких нота у Сан   рему, већ првенствено као један од оних храбрих људи који су се усудили да „поставе дијагнозу“. На свом ФБ профилу поздравио је „нове револуционаре“ и посветио им видеоснимак „Ко то влада светом“. Својим многобројним фановима притом је поручио: „Ово је мој скромни допринос за скидање маске са европске и светске финансијске диктатуре. Људи, пробудите се, скините ланце и борите се!“ Као што се већ може наслутити из самог наслова, песма разоткрива диктатуру (по аутору гору чак и од нацизма) која се само вешто преобукла у некакву демократију и свеопшту слободу, у којој је, привидно, све допуштено тако да и доскорашње психијатријске дијагнозе декретима бивају проглашене за нормална и чак пожељна понашања. Иначе, поменута песма постала је прави хит на друштвеним мрежама и алтернативним радио и тв станицама, али и својеврсна химна за хиљаде људи који већ месецима по улицама Рима, Мадрида, Атине и Лисабона протестују против мера штедње које медитеранској Европи намеће Брисел. Повија пева о ономе што већина обичних људи одавно већ осећа на својој кожи; а то је да нас невидљива елита, преко својих плаћених емисара, политичара десне и леве провенијенције, већ деценијама лаже, експлоатише и терорише. И која, док ви стежете каиш,  свакога дана зарађује милионе евра управо на рачун ваше муке. Док просечна плата за оне срећнике који још увек раде више не покрива ни основне трошкове живота, док пореске службе избацују на улицу и плене имовину сиротиње која је банкама дужна неколико хиљада евра, они који су опљачкали милионе евра пореских обвезника никоме не полажу рачуне. „Праве се да немају појма шта се дешава и сете се своје до голе коже острижене бирачке базе само уочи избора. У међувремену, не раде ништа: зими бораве на Карибима или, пак, по швајцарским скијалиштима, а лети у својим вилама и јахтама на Сардинији“, поручује својим фановима рокер Повија чија се музичка каријера завршила од када је одлучио да „цару каже да је го“.

„Да бисте схватили ову перфидну превару не морате да будете доктор економских наука. Довољно је да укључите властити мозак“ поручује нобеловац Дарио Фо који и у деведесетој години још увек има енергије за борбу на „новим револуционарним барикадама“. Са недавно одржаног предизборног митинга италијанских „нових револуционара“, „Покрета пет звездица“, поручио је: „Ослободите се од лажи, хипокризије, бестидности, предрасуда; ослободите се од јарма и окова новог фашизма! Ослободите се од оних који су вам украли будућност и постаните господари сопствених живота. Ако знамо да постоје говорници који муцају, депресивни комичари и ћелави фризери, онда би по логици ствари требало ваљда да постоје и поштени политичари. Дакле, још увек има наде“.

ПОШТЕЊЕ ЈЕ ОПЕТ У МОДИ „А да се налазимо на радикалној политичкој прекретници и да постоји нада да се политици врати достојанство које је у протеклих двадесетак година озбиљно пољуљано, као и да поштени политичари данас постоје доказ је Алесандро ди Батиста (36) и његових 130 колега из странке „Покрет пет звездица“.

„Ево, овде има тачно 128.000 евра“, каже Ди Батиста док на видео снимку који се може погледати на Ју-тјубу показује хрпу факсимил новчаница од 500 евра и објашњава стратегију „нове политике“ „то је новац који сам уштедео за две године свог посланичког мандата и уплатио у Фонд за развој малих и средњих предузећа. А могао сам да га ставим у џеп као што раде све моје колеге, могао сам да купим јахту од 12 метара као велики левичар Масимо Д‘ Алема, да одем на 128 гала вечера које за ‚елиту‘ организује други ‚велики левичар‘ Матео Ренци… Времена су тешка, у Италији свакога дана нестаје 400 радних места и људи се у очају убијају! Ми смо урадили оно што смо обећали и поносни смо што свакога можемо да погледамо у очи.“

Наиме, када су 2013. ушли у Италијански парламент посланици „Покрета пет звездица“ предложили су колегама да се одрекну дела, за кризна времена, неморално високе посланичке плате од 16.000 евра и да тако оснују Фонд за помоћ малим и средњим предузећима. Први пут у парламентарној историји посланици супротних политичких опција су се најзад око нечега једногласно сложили: предлог је одбијен, а режимска штампа се потрудила да предлагаче исмеје и оптужи за „јефтину популистичку галаму“. Међутим, управо захваљујући преполовљеним платама свих 130 посланика „Покрета пет звездица“ сакупљено је 10 милиона евра и тако од пропасти спасено осам хиљада фирми, сачувано 30.000 радних места и ко зна колико људских живота.

Без обзира на одличне оцене које је за успешно обављене домаће задатке резања јавне потрошње влада италијанског премијера Ренција добила од „учитеља“ из Брисела, обичном човеку те похвале ништа не значе јер он све теже и лошије живи. Као људи од акције, који су својим бирачима обећали и конкретне резултате мандата који су им поверили, посланици „Покрета пет звездица“ предложили су да се, с обзиром на све тежу економску ситуацију, сваком италијанском држављанину који је незапослен обезбеди „минимални државни доходак“ од 750 евра. И овај предлог је у парламенту у старту одбијен, уз цинични коментар премијера Ренција да „револуционари“ опет играју на карту „јефтиног фашистичког популизма“ и да влада не жели да се бави астенцијализмом, с обзиром да је њен приоритет да земљу изведе из кризе. Алесандро ди Батиста, звани Диба (који је по популарности већ далеко премашио лидера странке Бепе Грила, с обзиром да се на друштвеним форумима већ формирају групе „Диба за премијера“) тим поводом се обратио италијанској јавности рекавши: „Новца да се помогне сиротињи има.Одрекли смо се половине посланичке плате, вратили смо и 42 милиона евра које држава даје странкама за предизборну кампању. Када би сви урадили исто, проблем галопирајуће сиротиње би се решио без проблема“. Уследила је серија медијских напада на „италијанског Робина Худа“ у којима је оптужен да је: „фашиста, стаљиниста, Путинов плаћеник, медијски манипулатор и политички дилетант.“ Истог часа, с обзиром да је постао персона нон грата за режимске медије, он је са свог ФБ профила одговорио: „Када је срушен Берлински зид имао сам 11 година, а многи моји политички истомишљеници тада нису били ни рођени. Иако сам годинама гласао за левицу, успео сам да се идеолошки отрезним и да схватим да живимо у времену пост-идеологије , када више нема времена за празне приче и када је једино битно шта си ти конкретно у стању да урадиш за колектив. Дакле, ако желите да се бавите политиком једино што је битно су праве идеје и конкретне акције са видљивим резултатима.

Иначе, иста посланичка група прошле године се чак усудила да поднесе тужбу и против клуба Билдреберг и неких његових ексклузивних чланова попут председника БЦЕ-а Марија Драгија, бившег председника НАТО-а Ксавијера Солане, Била Клинтона и Тонија Блера. Поменута тужба још увек чека да се неки судија удостоји да размотри конкретне доказе против „клуба недодирљивих“, а посланица Тицијана Чиприни је недавно изјавила: „Потпуно су нас слудели и ми више уопште не знамо шта је реалност, а шта фикција, шта је лаж, а шта истина. Не знамо који су лекови добри, а који су штетни, не знамо више ни шта једемо ни шта пијемо, а камоли шта се заиста дешава у свету. Али, без обзира на тоталну конфузију коју су плански и перфидно створили, ми не одустајемо. Ове године подносимо нову тужбу за нове злочине које су починили у Либији, Сирији и Украјини.

 

ЗОРА ЗА НОВУ ЕВРОПУ У организацији „нових револуционара“ из „Покрета пет звездица“ у Риму је недавно одржана међународна конференција „Зора за нову Европу“ на којој су се први пут окупили представници „сиромашних и проблематичних рођака“ богате северноевропске браће с циљем да заједнички покушају да нађу решење за излазак из дужничког ропства у којем су се, ни криве ни дужне, нашле земље медитеранске Европе. Алесандро ди Батиста предложио је оснивање „Медитеранске европске уније“ и при томе је био врло јасан када је колегама из Грчке, Шпаније, Португалије и Француске скренуо пажњу да је једини начин да се пронађе излазак из тунела ослобађање од „евроланаца“ јер ће се у противном Јужна Европа претворити у покорну робињу богатих северњака: „Какав евро! Назовимо ствари правим именом: Ми се гушимо у орбити немачке марке и према томе, под хитно морамо да се спасемо од ‚новог нацизма‘ који по диктату Америке спроводе Ангела Меркел, Маријо Драги и господа из Европске комисије, ММФ-а и Светске банке. Крајњи циљ је да се цела Јужна Европа претвори у бедну колонију а сви ми у јадно, обесправљено и послушно робље“. Тим поводом, „Покрет пет звездица“ је за свега два дана успео да прикупи неопходних 200.000 потписа и да од италијанског Сената затражи одржавање референдума на којем би се грађани изјаснили да ли желе да остану у еврозони. По Ди Батисти постоје читави ескадрони такозваних економских експерата који су од „номенклатуре“ добро плаћени само да плаше народ са апокалиптичним прогнозама за ужас који их чека уколико се усуде да „скину ланце“ Односно, да одбаце заједничку евромонету. „Плаше вас да ће се драстично смањити ваше плате и куповна моћ, да ће доћи до дефлације, пораста незапослености, да ће Италија изгубити економску компетитивност уколико се одлучи да изађе из евра. Плаше вас са свим оним што је већ италијанска стварност и то управо зато што су нам, без да нас ико пита, наметнули да се одрекнемо свог монетарног, а самим тим и државног суверенитета.“ Јер, судећи по званичном саопштењу новоосноване Евромедитеранске уније, без националних банака које штампају властити новац и државног одређивања монетарне, фискалне и валутне политике нема изласка из кризе. А државни суверенитет и национално достојанство постају само мртво слово на папиру.

А да реч политичар не мора да постане синоним за реч лопов, као и да још увек има наде да све оно племенито што је деценијама грађено, а обешчашћено и уништено у кратком временском року опет може да засија, као доказ могу да послуже резултати из другог круга регионалних италијанских избора који су одржани 14 јуна. Кандидат „Покрета пет звездица“ за место градоначелника елитног летовалишта на северу Сардиније Порто Торес, иначе незапослени професор енглеског језика, освојио је 72,7 одсто поверења бирача. Његов противкандидат, познати бизнисмен, свега 27 посто.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *