MUSICA NOSTER AMOR

Piše Smiljka Isaković

Muzički kritičari kod nas su odustali od borbe za pozicije, pa je tim pre dragocena pojava entuzijasta poput muzikologa Gordane Krajačić, publiciste i muzičkog pisca, koja uporno piše i izdaje (najčešće u samizdatu) svoje muzičke hronike godinama, ne žaleći se na loše uslove

Ono što nije objavljeno u štampanim medijima nije se ni desilo. Muzička kritika je značajna ocena jednog muzičkog događaja, svojevrsna hronika umetničkog razvoja pojedinih umetnika, muzičkog života jednog grada, regije ili zemlje. Kod nas je klasična muzika na ivici opstanka, emituje se u medijima samo u slučajevima nacionalne žalosti i nesreća, a umetnici dobijaju svojih nekoliko medijskih minuta često samo posthumno. Muzička kritika kod nas polako nestaje iz štampanih medija. Još „Politika“ ima kulturnu stranu, ali je mesto muzičke kritike smanjeno u odnosu na knjige, filmove, performanse, fotografije. Muzički kritičari kod nas su odustali od borbe za pozicije, pa je tim pre dragocena pojava entuzijasta poput muzikologa Gordane Krajačić, publiciste i muzičkog pisca, koja uporno piše i izdaje (najčešće u samizdatu) svoje muzičke hronike godinama, ne žaleći se na loše uslove.
Njena osamnaesta knjiga Muzički utisci upravo je promovisana u Beogradu. U njoj su skupljene objavljene muzičke kritike, ali i one koje nisu (Neobjavljene note) jer se često događa da urednicima u nedostatku prostora bude suvišna baš muzička kritika. Ionako se radi o minijaturnom elitnom klanu zaluđenika klasične muzike… U knjizi se hroničarski pojavljuju muzički festivali iz protekle godine, sećanja na muzičare kojih više nema, a tu su i velike godišnjice (Mokranjac, Jenko) književne refleksije i obavezna putovanja, jer je Gordana Krajačić neumorni putnik i putopisac. U svojim kritikama ona je retka pojava kod nas. Jezik njenih tekstova je jasan, razumljiv i običnom čitaocu nekog lista – ona ne teži zasenjivanju prostote komplikovanim stranim izrazima, barokno-nerazumljivim rečenicama i svim onim čime se služi muzikološka bratija da očuva svoj privilegovani položaj. Iako visoki profesionalac, ona piše za široku publiku i posetioce koncerata, što i jeste svrha muzičke kritike. Karakteristična je i benevolentnost sa kojom sluša i komentariše, jer kritika ne znači samo pronalaženje grešaka. U tekstovima Gordane Krajačić oseća se ljubav prema muzici i svima koji u tom procesu učestvuju, a zamerke su iznesene pažljivo i sa merom. Taj osmeh razumevanja velika je mudrost koju kritičarka ispoljava i u svakodnevnom životu, bivajući zračak svetlosti u zoni sumraka naše klasične muzike, a bogami i svakodnevice.
Kao hroničarka muzičkog života, Gordana Krajačić se nije zadržala samo na Beogradu. Ona piše o Vagnerovim operama u Bajrojtu (dvadeset puta) o Betovenu u Bonu (dvadeset pet puta) Šopenu u Varšavi, horskim susretanjima u Banjaluci, ali notira i uspon i pad festivala Mermer i Zvuci u Aranđelovcu, muzičke festivale u Vrnjačkoj Banji ili Nišu, kao i Mokranjčeve dane u Negotinu. Impresivna lista njenih knjiga od 1980. do danas predstavljaće dragocen, u nekim slučajevima i jedini pisani trag, o muzičkim zbivanjima tokom decenija, kao na primer Vojna muzika i muzičari 1831–1945, koju je NIC „Vojska“ proglasio 2003. za knjigu godine. Dobitnik je Nagrade Muzika klasika 2012.
U predgovoru svoje „Muzičke pinakoteke“ u kojem je jedan deo posvećen intervjuima sa muzičarima, ona kaže, definišući se kao muzički kritičar i pisac: „I ovoga puta trudila sam se da ne izbegnem lični stav (što sam činila godinama u muzičkoj kritici, držeći se Šoove opaske da kritika, ako nije pisana sa ličnim stavom, ne vredi ni da bude pisana, a ni od koga ni čitana) trudeći se da pritom ne povredim i ne uđem previše ni u čiju intimnost. Imala sam pritom divne susrete (i sa stvarnim ljudima i sa onim iz prošlosti) a svetlo koje je na njih bačeno zavisilo je od njihovih ‚otvaranja‘ – meni ili njihovim nekadašnjim biografima.“ Verujući, kao i Tagora, da je „ljubav konačni smisao svega što postoji kod nas. To je radost koja se nalazi u osnovi svemira“ – Gordana Krajačić nam u svakoj svojoj knjizi poklanja deo sebe i svoje suptilne, dobronamerne, muzici i muzičarima naklonjene ličnosti.