Dodeljene nagrade  “Pečat vremena” za književnost i za nauku i društvenu teoriju za 2014. godinu 

Istoričar književnosti i pisac Zlata Bojović i publicista i teoretičar Slobodan Vuković ravnopravni su dobitnici ovogodišnje Nagrade Pečat vremena za nauku i društvenu teoriju, a književnici Nikola Malović i Slavica Garonja ove godine su ravnopravno podelili Nagradu Pečat vremena za književnost

Prustovsko traganje i negativna utopija

Kroz priču o poseti majčinom zavičaju u idiličnim predelima Zapadne Slavonije, posle mnogih godina i novog ciklusa krvavih zbivanja, naratorka Povratka u Arkadiju vraća se u bezbrižne dane detinjstva, ali i dalje, u mukotrpnu prošlost svoje porodice i svoga naroda. Oživljavajući mnogobrojne likove rođaka i suseda, uglavnom malih, običnih ljudi, ona komponuje mozaičnu sliku jednog dela našeg nacionalnog prostora u 20. veku. Pripovedajući zanimljivim kombinovanjem prvog i drugog lica, prefinjenim stilom sa izrazitim lirskim obeležjima, Slavica Garonja utkala je u svoj roman obilje dragocene folklorne, etnografske i jezičko-dijalekatske građe, kao i mnoštvo intertekstualnih veza, ponekad jasno naznačenih, još češće prikrivenih. Njeno prustovsko traganje za izgubljenim vremenom, potpomognuto fotografijama iz porodičnog albuma, u ramu srpske istorije neminovno dobija dramatične i tragične konotacije. Uprkos tome, naglašeni osećaj za lepotu prirode i ljudi nosi u sebi neuništivu životvornu energiju koja autorkinoj prozi daje glavni ton.
U romanu Jedro nade Nikola Malović nastavlja svoju pripovedačku plovidbu Bokokotorskim zalivom, započetu romanom Lutajući Bokelj i nastavljenu u Prugastoplavim storijama. Pišući osobenim i prepoznatljivim stilom, jezikom u kojem se drevni lokalizmi stapaju sa neologizmima virtuelne komunikacije, autor uobličava povest o povratku italijanskog fabrikanta mornarskih majica u zavičajni Perast. Prividno trivijalna priča o neuspelom poslovnom poduhvatu i uspeloj ljubavnoj vezi sa mladom istoričarkom umetnosti prepliće se sa reminiscencijama na događaje iz istorije Boke Kotorske, da bi postepeno počela da se preobražava u orvelovsku negativnu utopiju, vremenski situiranu u blisku budućnost. Opčinjen baroknim ambijentom peraštanskih zdanja i stepeništa, Malović tehnikom fragmentarizovane naracije majstorski gradi atmosferu travestiranih vrednosti, grotesknih kontrasta i prigušenog beznađa, karakterističnu upravo za evropsko barokno doba, ali i za ovo naše. Time njegova futuristička vizija stiče karakter zastrašujuće opore satire.

Dubrovačka zaveštanja i satanizacija

U knjizi Istorija dubrovačke književnosti Zlata Bojović nastoji da spoji dva različita činioca u objašnjavanju književnih pojava. Ona, s jedne strane, piše istoriju dubrovačke književnosti kao opis kontinualne smene pisaca i dela u periodu od XV do XIX veka. Ali, s druge strane, ona prikazuje promene u svojstvima sistema književnog iskustva koji je obuhvatao unutrašnje transformacije žanrova i stilova. Tako je njeno nastojanje vezano za spoj istorijskih i sistemskih književnih svojstava. Ovaj spoj istorije i sistema predstavlja osnovni metodološki putokaz u integralnom objašnjavanju dubrovačkih književnih pojava, pisaca, predstava, žanrova, uticaja, tradicija i stilova. Dubrovačka književnost je shvaćena kao autonomna književna pojava ispunjena „određenom merom autohtonosti i posebnosti“, koja – svojim različitim svojstvima – predstavlja ukrštaj različitih kulturnih tradicija…
Govoreći iscrpno i svestrano o antisrpskoj propagandi kao globalnom i udarničkom pregnuću medijskih poslenika zapadnog sveta, Slobodan Vuković u svojoj knjizi Etika zapadnih medija pominje (i daje odgovore na) niz važnih pitanja, među kojima je i ovo: koji su to glavni razlozi ili interesi koji su naterali Zapad da se prvo saglasi a zatim i da učestvuje u razbijanju/raspadu druge Jugoslavije, i u isto vreme, pokrene široku medijsku satanizaciju Srba? Na prvi deo postavljenog pitanja, kako autor nagoveštava, zbog nedostupnih dokumenata o ključnim odlukama, s jedne, i odbijanja Zapada da prizna krivicu, s druge strane, još dugo će se čekati konačan odgovor. U međuvremenu, ne samo za teorijska razmatranja, važno je da promislimo sve ono što nam je ovaj autor, u svom tragalačkom naporu, predočio i tako – obiljem činjenica omogućio i da sami razložno odgovorimo na „zagonetke“ medijske satanizacije srpskog naroda.

Priznanje Pečat vremena, kojim naš list tradicionalno godišnje odlikuje umetničko i naučnoteorijsko stvaralaštvo, nagrađenim autorima u oblasti nauke i društvene teorije sada se dodeljuje:
Zlati Bojović za knjigu Istorija dubrovačke književnosti (SKZ, Beograd, 2014.)
Slobodanu Vukoviću za knjigu Etika zapadnih medija. Antisrpska propaganda i „humanitarna“ intervencija (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića – Institut društvenih nauka, Sremski Karlovci – Novi Sad – Beograd, 2014.)
Književna nagrada Pečat vremena, koju „Pečat“, takođe tradicionalno, godišnje dodeljuje autorima najboljih literarnih ostvarenja napisanih na srpskom jeziku, ove godine pripala je:
Slavici Garonji za roman Povratak u Arkadiju („Srpska književna zadruga“, Beograd, 2014.)
Nikoli Maloviću za roman Jedro nade („Laguna“, Beograd, 2014.)
Laureati priznanja Pečat vremena, koja je naš list ustanovio 2011. godine i koja se sada dodeljuju peti put zaredom, proglašeni su odlukama donetim na završnim sednicama oba „Pečatova“ žirija, održanim 5. maja u Beogradu.
Odluku o Nagradi Pečat vremena za književnost doneo je žiri u sastavu: prof. dr Jovan Popov (predsednik) Veroljub Vukašinović, Branko Stojanović, Ljiljana Bogdanović i mr Vladimir Dimitrijević.
O dobitnicima Nagrade Pečat vremena za delo iz oblasti nauke i društvene teorije odlučio je žiri u sastavu: prof. dr Ratko Marković (predsednik) prof. dr Nemanja Popović, Ljubomir Kljakić, mr Dragomir Anđelković i Milorad Vučelić.
Nagradu Pečat vremena čine Povelja i novčani iznos od 500.000 dinara.
Pečat vremena za nauku i društvenu teoriju i Pečat vremena za književnost, u skladu sa naumom utemeljivača nagrade, dodeljuju se autorima, odnosno delima koja su tokom jedne kalendarske godine značajno obeležila nacionalno književno stvaralaštvo, kao i oblasti nacionalnih društveno -istorijskih, kulturoloških, filozofskih i širih teorijskih i političkih istraživanja.

URUČENJE U ZVEZDARA TEATRU

Kako se nagrada laureatima uvek uručuje 12. maja, na Dan Svetog Vasilija Ostroškog – sveca pokrovitelja Nagrade Pečat vremena – i ovogodišnjim dobitnicima će priznanje biti predato upravo na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, na svečanosti koja će biti organizovana u utorak 12. maja 2015. godine u 14 časova u Zvezdara teatru u Beogradu.

Slobodan Vuković ETIKA ZAPADNIH MEDIJA

Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića – Institut društvenih nauka, Sremski Karlovci – Novi Sad – Beograd, 2014.

 

 

 

___________________________________________________________________________

Nikola Malović Jedro nade

„Laguna“, Beograd, 2014.

 

 

___________________________________________________________________________

Slavica Garonja Povratak u Arkadiju

„Srpska književna zadruga“, Beograd, 2014.

 

 

___________________________________________________________________________

Zlata Bojović Istorija dubrovačke književnosti

„Srpska književna zadruga“, Beograd, 2014.

 

 

___________________________________________________________________________

DOSADAŠNJI DOBITNICI

Pečat vremena za književnost dobili su: Matija Bećković (2011) Rajko Petrov Nogo (2012) Milovan Danojlić (2013) Ivan Negrišorac (2014); Pečat vremena za nauku i društvenu teoriju bio je dodeljen istoričaru Miloradu Ekmečiću (2011) Čedomiru Popovu (2012) Milu Lomparu i Slavenku Terziću (2013) Vasiliju Krestiću (2014).

DRAGOCENO IZDANJE

Srpsko rudarstvo i geologija – u drugoj polovini XX veka, kapitalno je izdanje za srpsku kulturu, zaključak je „Pečatovog“ žirija za nauku i društvenu teoriju. Iako joj nije pripala godišnja nagrada, u velikom broju značajnih naslova koji su konkurisali za Pečat vremena u ovoj oblasti, knjiga se izdvaja vrhunskim i serioznim naučnim rukopisom. U prošlogodišnjoj produkciji ovo delo grupe autora (izdavači su Akademija inženjerskih nauka Srbije, Matica srpska i Rudarski institut D.O.O. Beograd) ubedljivo se ističe, i ostaje kao trajna vrednost. Na koricama izdanja između ostalog je zapisano i neobično zaveštanje: Sećanje i zahvalnost rudarima i geolozima Srbije i Republike Srpske.