Додељене награде  “Печат времена” за књижевност и за науку и друштвену теорију за 2014. годину 

Историчар књижевности и писац Злата Бојовић и публициста и теоретичар Слободан Вуковић равноправни су добитници овогодишње Награде Печат времена за науку и друштвену теорију, а књижевници Никола Маловић и Славица Гароња ове године су равноправно поделили Награду Печат времена за књижевност

Прустовско трагање и негативна утопија

Кроз причу о посети мајчином завичају у идиличним пределима Западне Славоније, после многих година и новог циклуса крвавих збивања, нараторка Повратка у Аркадију враћа се у безбрижне дане детињства, али и даље, у мукотрпну прошлост своје породице и свога народа. Оживљавајући многобројне ликове рођака и суседа, углавном малих, обичних људи, она компонује мозаичну слику једног дела нашег националног простора у 20. веку. Приповедајући занимљивим комбиновањем првог и другог лица, префињеним стилом са изразитим лирским обележјима, Славица Гароња уткала је у свој роман обиље драгоцене фолклорне, етнографске и језичко-дијалекатске грађе, као и мноштво интертекстуалних веза, понекад јасно назначених, још чешће прикривених. Њено прустовско трагање за изгубљеним временом, потпомогнуто фотографијама из породичног албума, у раму српске историје неминовно добија драматичне и трагичне конотације. Упркос томе, наглашени осећај за лепоту природе и људи носи у себи неуништиву животворну енергију која ауторкиној прози даје главни тон.
У роману Једро наде Никола Маловић наставља своју приповедачку пловидбу Бококоторским заливом, започету романом Лутајући Бокељ и настављену у Пругастоплавим сторијама. Пишући особеним и препознатљивим стилом, језиком у којем се древни локализми стапају са неологизмима виртуелне комуникације, аутор уобличава повест о повратку италијанског фабриканта морнарских мајица у завичајни Пераст. Привидно тривијална прича о неуспелом пословном подухвату и успелој љубавној вези са младом историчарком уметности преплиће се са реминисценцијама на догађаје из историје Боке Которске, да би постепено почела да се преображава у орвеловску негативну утопију, временски ситуирану у блиску будућност. Опчињен барокним амбијентом пераштанских здања и степеништа, Маловић техником фрагментаризоване нарације мајсторски гради атмосферу травестираних вредности, гротескних контраста и пригушеног безнађа, карактеристичну управо за европско барокно доба, али и за ово наше. Тиме његова футуристичка визија стиче карактер застрашујуће опоре сатире.

Дубровачка завештања и сатанизација

У књизи Историја дубровачке књижевности Злата Бојовић настоји да споји два различита чиниоца у објашњавању књижевних појава. Она, с једне стране, пише историју дубровачке књижевности као опис континуалне смене писаца и дела у периоду од XV до XIX века. Али, с друге стране, она приказује промене у својствима система књижевног искуства који је обухватао унутрашње трансформације жанрова и стилова. Тако је њено настојање везано за спој историјских и системских књижевних својстава. Овај спој историје и система представља основни методолошки путоказ у интегралном објашњавању дубровачких књижевних појава, писаца, представа, жанрова, утицаја, традиција и стилова. Дубровачка књижевност је схваћена као аутономна књижевна појава испуњена „одређеном мером аутохтоности и посебности“, која – својим различитим својствима – представља укрштај различитих културних традиција…
Говорећи исцрпно и свестрано о антисрпској пропаганди као глобалном и ударничком прегнућу медијских посленика западног света, Слободан Вуковић у својој књизи Етика западних медија помиње (и даје одговоре на) низ важних питања, међу којима је и ово: који су то главни разлози или интереси који су натерали Запад да се прво сагласи а затим и да учествује у разбијању/распаду друге Југославије, и у исто време, покрене широку медијску сатанизацију Срба? На први део постављеног питања, како аутор наговештава, због недоступних докумената о кључним одлукама, с једне, и одбијања Запада да призна кривицу, с друге стране, још дуго ће се чекати коначан одговор. У међувремену, не само за теоријска разматрања, важно је да промислимо све оно што нам је овај аутор, у свом трагалачком напору, предочио и тако – обиљем чињеница омогућио и да сами разложно одговоримо на „загонетке“ медијске сатанизације српског народа.

Признање Печат времена, којим наш лист традиционално годишње одликује уметничко и научнотеоријско стваралаштво, награђеним ауторима у области науке и друштвене теорије сада се додељује:
Злати Бојовић за књигу Историја дубровачке књижевности (СКЗ, Београд, 2014.)
Слободану Вуковићу за књигу Етика западних медија. Антисрпска пропаганда и „хуманитарна“ интервенција (Издавачка књижарница Зорана Стојановића – Институт друштвених наука, Сремски Карловци – Нови Сад – Београд, 2014.)
Књижевна награда Печат времена, коју „Печат“, такође традиционално, годишње додељује ауторима најбољих литерарних остварења написаних на српском језику, ове године припала је:
Славици Гароњи за роман Повратак у Аркадију („Српска књижевна задруга“, Београд, 2014.)
Николи Маловићу за роман Једро наде („Лагуна“, Београд, 2014.)
Лауреати признања Печат времена, која је наш лист установио 2011. године и која се сада додељују пети пут заредом, проглашени су одлукама донетим на завршним седницама оба „Печатова“ жирија, одржаним 5. маја у Београду.
Одлуку о Награди Печат времена за књижевност донео је жири у саставу: проф. др Јован Попов (председник) Верољуб Вукашиновић, Бранко Стојановић, Љиљана Богдановић и мр Владимир Димитријевић.
О добитницима Награде Печат времена за дело из области науке и друштвене теорије одлучио је жири у саставу: проф. др Ратко Марковић (председник) проф. др Немања Поповић, Љубомир Кљакић, мр Драгомир Анђелковић и Милорад Вучелић.
Награду Печат времена чине Повеља и новчани износ од 500.000 динара.
Печат времена за науку и друштвену теорију и Печат времена за књижевност, у складу са наумом утемељивача награде, додељују се ауторима, односно делима која су током једне календарске године значајно обележила национално књижевно стваралаштво, као и области националних друштвено -историјских, културолошких, филозофских и ширих теоријских и политичких истраживања.

УРУЧЕЊЕ У ЗВЕЗДАРА ТЕАТРУ

Како се награда лауреатима увек уручује 12. маја, на Дан Светог Василија Острошког – свеца покровитеља Награде Печат времена – и овогодишњим добитницима ће признање бити предато управо на празник Светог Василија Острошког, на свечаности која ће бити организована у уторак 12. маја 2015. године у 14 часова у Звездара театру у Београду.

Слободан Вуковић ЕТИКА ЗАПАДНИХ МЕДИЈА

Издавачка књижарница Зорана Стојановића – Институт друштвених наука, Сремски Карловци – Нови Сад – Београд, 2014.

 

 

 

___________________________________________________________________________

Никола Маловић Једро наде

„Лагуна“, Београд, 2014.

 

 

___________________________________________________________________________

Славица Гароња Повратак у Аркадију

„Српска књижевна задруга“, Београд, 2014.

 

 

___________________________________________________________________________

Злата Бојовић Историја дубровачке књижевности

„Српска књижевна задруга“, Београд, 2014.

 

 

___________________________________________________________________________

ДОСАДАШЊИ ДОБИТНИЦИ

Печат времена за књижевност добили су: Матија Бећковић (2011) Рајко Петров Ного (2012) Милован Данојлић (2013) Иван Негришорац (2014); Печат времена за науку и друштвену теорију био је додељен историчару Милораду Екмечићу (2011) Чедомиру Попову (2012) Милу Ломпару и Славенку Терзићу (2013) Василију Крестићу (2014).

ДРАГОЦЕНО ИЗДАЊЕ

Српско рударство и геологија – у другој половини XX века, капитално је издање за српску културу, закључак је „Печатовог“ жирија за науку и друштвену теорију. Иако јој није припала годишња награда, у великом броју значајних наслова који су конкурисали за Печат времена у овој области, књига се издваја врхунским и сериозним научним рукописом. У прошлогодишњој продукцији ово дело групе аутора (издавачи су Академија инжењерских наука Србије, Матица српска и Рударски институт Д.О.О. Београд) убедљиво се истиче, и остаје као трајна вредност. На корицама издања између осталог је записано и необично завештање: Сећање и захвалност рударима и геолозима Србије и Републике Српске.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *