Pripovedačka gerila niz Boku i Paštroviće

Jedro nade Nikole Malovića

Piše Želidrag Nikčević

U ovom suptilno arhaizovanom, patetizovanom i poetizovanom rukopisu postoji snažan presing tehnološke, elektronske, ekološke i političke zbilje…

Vrlo ozbiljni kritičari pojavu Malovićevog Jedra nade upoređuju sa dva velika događaja srpske proze u novijem vremenu, Pavićevim Hazarskim rečnikom i Opsadom crkve Svetog Spasa Gorana Petrovića. To bi, dakle, bile knjige koje na izvestan način obeležavaju epohu, koje se zaista pamte i bitno utiču na opštu romanesknu atmosferu i njen razvoj, menjaju književnu mapu i emituju neke potpuno nove a očigledno moćne signale prema budućnosti.

Ovakva prognoza, naravno, zvuči veoma pretenciozno, ali posle pažljivog čitanja Malovićeve nove knjige, treće po redu (iza Lutajućeg Bokelja i Prugastoplavih storija) vrlo je verovatno da smo dobili autora i delo čije je mesto u samom vrhu našeg savremenog pripovedanja – potpuno suvereno, nezaobilazno i izrazito samosvojno.

ENERGETSKI NABOJ I SNAJPERSKO PRIPOVEDANJE

Najkraće i grubo rečeno: Nikola Malović je i na tematskom i na stilskom nivou potpuno autentičan pripovedač, i ako biste već morali da ga upoređujete, onda bi to pre bila neka srodnost sa vrlo dalekim istorijskim tekstovima, marginalnim zapisima i anonimnim rukopisima, bližim arhivistici ili etnologiji nego onome što pišu njegove kolege u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, da ne pominjemo Podgoricu. A opet, u tom suptilno arhaizovanom, patetizovanom i poetizovanom rukopisu postoji snažan presing tehnološke, elektronske, ekološke i političke zbilje, da ne kažemo baš samosvesti. Kroz prizmu pojedinačne svesti, granaju se asocijacije i prodori u globalnu psihologiju savremenog društva, tako da je očigledno reč o silovitom pripovedačkom angažmanu, o želji da se na stvarnost pismom utiče, i o sposobnosti da se ona sagleda iz potpuno neočekivanih, krajnje inspirativnih uglova.

[restrictedarea]

To bi bilo otprilike, opet grubo rečeno, kao da kombinujete Stefana Mitrova Ljubišu i Tomasa Pinčona; kad se fantastična energija lokalnih zajednica, u ovom slučaju Boke – sva ta lepa imena, lebdeće granice, boje, mirisi, ukusi i strasti sa obale, sav taj očaravajući lokalni mikrokosmos, otpor i gerila, sa ogromnim a potisnutim religijskim, estetskim i erotskim potencijalom – kad se sve to digitalizuje i projektuje na ekran Velikog rata, ili Velikog brata, kad sve to pratite na Guglu i kad su snimci mnogo stvarniji od života, jer ga usmeravaju i pretiču.

I u Lutajućem Bokelju, romanu koji je pobrao mnoga priznanja, imali smo tu vrstu komplikovane pripovedačke strategije, jer su osnovne karakteristike Malovićevog pripovedačkog manira – kompleksnost i dinamizam naracije. Tu običan čitalac ne može računati na potpuno preklapanje onoga što tekst zaista jeste i onoga što tekst, prepušten stalnom lebdenju, može da bude. Pritom, međutim, treba reći da čitalac nikada ne ostaje u neprozirnoj magli, jer Malović poseduje izuzetnu mikrostilističku kontrolu, njegove rečenice brižljivo čuvaju svoj energetski naboj od početka do kraja, i zato se neki delovi zaista mogu čitati kao potpuno samostalni pasaži: nautički, poetski, kulinarski, političko-analitički…

Tu su i krajnje sugestivne opisne sekvence – povremeno stupa na snagu tzv. snajpersko pripovedanje, kad se u najmanji detalj „viđenog“ (čulnog, pejzažnog, turističkog, geografskog) ugradi toliko materijala, kad se opis tako precizno razvije i otvori nam se toliko „neviđenih“ perspektiva, da imamo čudan osećaj multimedijalnosti – a reč je ipak samo o pripovedanju, u izvesnom smislu čak tradicionalnom.

PRONICANJE U – DUH MESTA

Na tematskom nivou stvar je takođe veoma zanimljiva. Glavni junak je Nikola Smekija, ambiciozni modni industrijalac iz Barija, katolik, koji se na poziv gradonačelnice Marije Zmajević vraća u Perast, grad svojih predaka, da bi ponovo pokrenuo i oživeo tradicionalnu proizvodnju mornarskih majica. Taj junak brodi digitalnim lavirintima Mediterana, u najlepšem zalivu na svetu zaljubljuje se u drugu Mariju, čarobnu meštanku koja mu otkriva tajne baroka i ljubavi. Perast je odvojen od Kotora, ima i zagonetnog predsednika koji u grad dovodi Jevreje, Veliki rat traje naokolo, a u Perastu pratimo njegove fantastične reflekse, njegovu duboku podsvest, kroz nekoliko trgova, uličica, građevina, dva ostrva…

Malović je u Jedru nade izvanredno iskoristio znameniti duh mesta – pomenuo sam Stefana Mitrova Ljubišu, plemenitog zastupnika srpskog juga, i njegovu fascinantnu pripovedačku gerilu niz Boku i Paštroviće. Mogu pomenuti i Foknera, ili Markesa, ili druge velike majstore koji su znali da proniknu u duh mesta da ga pripovedačkom magijom preporode.

Jovan Cvijić u Balkanskom poluostrvu piše da su Bokelji „i jezik, pričanjem i domišljanjem da stvari lepo iskažu, tako usavršili, da je obilat rečima, rečeničkim obrtima i izrazima kao možda nigde u našim zemljama. Imaju mnogo istesanih, gotovih fraza i floskula, priča i poslovica, koje služe kao norma ili kalup za mnoge pojave u životu, i prema njima se izgleda upravljaju“.

U Boki se, a ne u Crnoj Gori, dodaje Nikola Malović, dogodio i prvi brod i prvi parobrod, i prva škola, i prva pomorska škola, i prva apoteka, i bolnica, i prva Zetska episkopija Svetog Save, i prva redovna saobraćajna linija, i prva poštanska marka, i prvi vazduhoplov, i prvi dokumentarni film, i prvi voz… zapravo, sve što se dogodilo u Crnoj Gori dogodilo se u Boki – „uključujući i prvi film Breda Pita, ako želimo da, for fun, malo odemo u ružičaste vode“.

I zato, po rečima „obalnog“ srpskog pisca Nikole Malovića, u Crnoj Gori vladajuća manjina pisanje i mišljenje na srpskom doživljava kao podrivačko, na granici legalnosti. Pa dobro, nećemo sad o tome, mada pisanje u ne-prijateljskom okruženju nipošto nije samo stvar estetike. Naglasiću nešto drugo, sasvim individualno: nepravednu deplasiranost darovitog srpskog pisca iz Crne Gore u odnosu na celinu srpskog života, srpske kulture i srpske književnosti. Prema čemu da se ravna i na čiju podršku može da računa takva čudna pojava, sa svojim planovima i snovima, sa svojim neporecivim a skoro nepotrebnim talentom?

[/restrictedarea]