„Tiranija“ malih scenskih formi

Međunarodni pozorišni festival „Slavija 2015“

Piše Raško V. Jovanović

Na beogradskom Vračaru, ove godine je četrnaesti put zaredom mesec mart okupio ljubitelje teatra, naviknute da u Pozorištu „Slavija“ gledaju predstave sa svih strana sveta. Od sedam  prikazanih festivalskih komada, u samo dva je angažovano pet ili više glumaca, ostali su bili izrazito kamerni – u proseku sa po tri lica

Iako je ove godine program Međunarodnog pozorišnog festivala „Slavija 2015“ bio nešto skromniji od uobičajenog, jer je prikazano ukupno sedam predstava, interesovanje publike za ovaj teatarski događaj bilo je nesmanjeno. Naprotiv – sva izvođenja prikazivana su pred prepunom dvoranom Pozorišta „Slavija“. Možda se tome ne treba čuditi, jer festival je okupio pozorišne ansamble sa tri kontinenta, a oni su predstavili repertoar koji je bio, čini se, prikladan spoj tradicije i savremenosti: obuhvatio je dela klasika 19. i 20. veka – od Gogolja i Saltikov-Ščedrina do O‘Nila i Nušića, ali i dela savremenih pisaca kao što su Jasmina Reza, Miro Gavran i Stefan Bošković. Ratna situacija na Bliskom istoku omela je dolazak pozorišne trupe „Jam“ iz Teherana, koja je trebalo da nastupi prve festivalske večeri i prikaže komad nastao prema jednom segmentu  Šekspirovog „Kralja Lira“. Umesto njega,  9. marta uveče gledali smo „Art“ Jasmine Reze u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta. Promena repertoara prvoga dana svakako nije bila dobar nagoveštaj za daljni tok smotre. Međutim, sve je sledećih festivalskih dana bilo prema utvrđenom programu: videli smo šest predstava koje su izveli: Pozorište „Slavija“, Pozorište za mlade „Brijancev“ iz Sankt Peterburga, pozorišna grupa „Asala“ iz Aleksandrije, grupa „Art 365“ iz Podgorice, pozorišna kompanija „Ludo podzemlje“ iz Tel Aviva i Pozorište „Crvena baklja“ iz Novosibirska. Skromnije nego ranijih godina, ali se mora priznati da su sva izvođenja publici donela prijatne scenske doživljaje.

„Komad“

PISAC Stefan Bošković

POZORIŠTE „Art 365“ – Podgorica

REDITELJ Mirko Radonjić

Tri glumice razgovaraju, razume se, o jedinoj efektnoj ulozi i svaka bi je rado igrala. I o svojim životnim problemima, ali je centralna tema  ipak – efektna glavna uloga. Tri prijateljice – Kaća – Ivona Čović Jaćimović, Hana – Žana Gardašević Bulatović i Upravnica – Jelena Nenezić Rakočević, razgovaraju i o opštim problemima, posebno onim koji prate žene, da bi najveću pažnju posvetile umetnosti kojom se bave. Učinilo nam se da su pasaži o pozorištu bili i najzanimljiviji. Iako im je glumački zadatak bio donekle olakšan, budući da su tumačile sebe i svoju profesiju, treba reći da su odlično ispunile svoj zadatak. Diskusija se, po svoj prilici, vodi za stolom, možda u nekoj glumačkoj garderobi. Za one koji se interesuju o čemu se u pozorištu govori „iza kulisa“- ova predstava mogla je biti posebno zanimljiva.

[restrictedarea]

„Pre doručka“

PISAC Judžin O’Nil

POZORIŠTE Pozorišna grupa „Asala“ – Aleksandrija

ADAPTATOR TEKSTA I REDITELJ Ahmed Hani

Duodrama u kojoj se sa psihološkog stanovišta prikazuje jedan promašeni brak. Gospođa Roulend radi i privređuje za razliku od svoga supruga Alfreda, koji je umetnik bez posla. U jednom trenutku ona odlučuje da se sa njim obračuna i počinje da mu ukazuje koliko je slab i loš čovek, jer ga ona hrani. Neprestano ga napadajući i  izmišljajući razne događaje iz prošlosti – oteraće ga u samoubistvo. Napasnu i brbljivu gospođu Roulend tumačila je Fatma Darviš energično i ubedljivo. Alfreda Roulenda igrao je Ahmed Hani, koji je predstavu i režirao. Čitava priča se kreće između prošlosti i savremenosti, ali i između izmišljenog i željenog, između stvarnog i nestvarnog, prezentovana je dinamično, u lepom scenografskom okviru, uz dobro plasirane tonske efekte bure i grmljavine.

„Juda iz Golovljeva“

PISAC Mihail Jevgrafovič Saltikov-Ščedrin

POZORIŠTE Pozorište za mlade „Brijancev“ – Sankt Peterburg

ADAPTATOR TEKSTA, REDITELJ I SCENOGRAF Georgij Vasiljev

Roman „Gospoda Golovljevi“ Mihaila Saltikov-Ščedrina nema čvrstu fabulu jer nije „porodični roman“ u klasičnom smislu, već je to delo roman-hronika u kojem je pisac na satirički način opisao fenomen propadanja ruske plemićke porodice. Svako poglavlje odeljena je priča o nekom događaju u porodici Golovljev i obično govori o smrti nekoga od njenih pripadnika. U toj zajednici porodične veze samo su privid, jer se svi članovi međusobno mrze i jedva čekaju smrt onoga drugoga ne bi li se dočepali nasledstva. Dramatizator teksta, Georgij Vasiljev, odabrao je segment romana u kojem je središnja ličnost Porfirij Vladimirovič Golovljev, nazvan Juduška ili Krvopijuška, koji je poslednji predstavnik roda… Vasiljev je korektno adaptirao delo, da bi, kao reditelj i scenograf, postavio predstavu doslovno u realističkom stilu. Valerij Djačenko tumačio je ulogu Jude uspevši da ovaploti njegovu podmuklu prirodu i dvolično, zapravo ljigavo ponašanje. Irina Sokolova u ulozi Arine Petrovne, njegove majke, bila je i pojavom inastupom klasično izgrađen tip starice sudbinski  osuđene da se suprotstavlja mahinacijama svoga sina. Od ostalih izvođača isticali su se Aleksander Ivanov kao Judin brat Paul i Radik Galiuljin kao Peter, Judin sin. Bila je to jedna predstava prožeta nabojem netrpeljivosti koja je dominirala među svim akterima.

„Art“

PISAC Jasmina Reza

POZORIŠTE Beogradsko dramsko pozorište

REDITELJ Miljan Prljeta

Duhovit tekst Jasmine Reze „Art“ poznat je našoj publici po predstavi Ateljea 212, prikazivanoj pre nekoliko godina. Reč je o konverzacionoj drami gde se raspravlja o likovnoj umetnosti, zapravo o jednom platnu, koje bi se, po svemu sudeći, moglo svrstati među dela apstraktnog slikarstva. Naime, jedan od aktera, Serž, kupio je za pozamašnu sumu novca jednu takvu sliku i pozvao je svoje prijatelje da vide akviziciju. Prvi, Mark, izražava sumnju u istinsku umetničku vrednost slike i osporava njegovu kupovinu. Kreće rasprava i postepeno biva sve žešća a samim tim dramska situacija postaje sve komičnija. U režiji Miljana Prljete, koji je u predstavi tumačio i ulogu Serža, nastupili su još Nebojša Dugalić kao Mark i Milan Gutović kao Ivan. U suštini,  komad Jasmine Reze je eho rasprava što su se sredinom prošloga veka u svetu, pa i kod nas, vodile kada je došlo do pojave apstraktnog slikarstva. Treba podsetiti da su se, naročito u laičkim diskusijama, postavljala pitanja šta predstavlja (ili šta znači) ova ili ona slika. Upravo takvo pitanje postavlja u ovom komadu Mark i, naravno, ne dobija odgovor. Ako ni gledaoci takođe nisu dobili odgovor, ne možemo reći da se nisu lepo zabavili gledajući ovu predstavu, kojom je otvoren festival.

„Peter@Burg“

PISAC Elena Tartakovski

POZORIŠTE Pozorišna kompanija „Ludo podzemlje“ – Tel Aviv

REDITELJI Olga Tuberovski i Elena Tartakovski

Troje glumaca – Hadas Ejal, Ori Levanon i Juri Kazancev su, koristeći elemente teatra pokreta i pantomime, sa velikim rafinmanom izveli ovaj scenski prikaz Elene Tartakovske, rađen po motivima dela „Dnevnik jednog ludaka“ Nikolaja Gogolja i „Zapisi iz podzemlja“ Fjodora Dostojevskog. Preciznost njihovog glumačkoga izraza, kao i svega što su činili na pozornici, u punoj meri plenila je pažnju gledalaca. Najveće majstorstvo ispoljio je Jurij Kazancev: uvek prikladnim ponašanjem na sceni, uz fino odabrane pokrete i odličnu mimiku. Bilo je to najbolje glumačko ostvarenje koje smo videli na ovom festivalu.

„Opasna igra“

PISAC Branislav Đ. Nušić

POZORIŠTE Pozorište „Slavija“ – Beograd

REDITELJ Velimir Mitrović

Povodom prvoga izvođenja Nušićeve „Opasne igre“ svojevremeno smo pisali u „Pečatu“, iznoseći povoljne ocene. Na festivalu „Slavija 2015“, kako nam se učinilo, predstava je bila još bolje izvedena: dobila je u uigranosti, glumci su likove još reljefnije tumačili. Jedinu nagradu festivala, Statuetu „Don Kihot“, rad vajara Kolje Milunovića, koja se dodeljuje najboljoj predstavi, jednoglasnom odlukom žirija (Sergej Kovaljov, književnik i kritičar iz Belorusije, Živorad Ajdačić, reditelj iz Beograda i pisac ovih redova) dobio je ansambl Pozorišta „Slavija“, što je publika oduševljeno pozdravila poslednje festivalske večeri.

„Sve o ženama“

PISAC Miro Gavran

Pozorište „Crvena baklja“ – Novosibirsk

REDITELJ  I  SCENOGRAF Konstantin Kolesnik

Tri glumice igraju u ovoj predstavi, svaka ni manje ni više nego po pet ličnosti! Ne izgleda li to neverovatno, zapravo – nemogućno? Naime, u komadu Mira Gavrana „Sve o ženama“, koji izvodi novosibirsko pozorište „Crvena baklja“, glumice Antonina Kuznjecova, Tatjana Klasina i Viktorija Levčenko napravile su egzibiciju i – nastupile prikazujući ukupno petnaest ličnosti različitih godina, u rasponu od mladih do najstarijih dana. Sve to u jedinstvenom toku, ne prekidajući predstavu – samo u nekim promenama garderobe i drugih detalja u izgledu (mimički izraz, šminka, stavljanje naočara ili upotreba štapova pri hodanju itd). Ipak, iako nismo sigurni da su svi gledaoci  registrovali te promene, ne možemo ovim glumicama osporiti umeće transformacije izraza. Miro Gavran napisao je ovo scensko delo sa sebi svojstvenim poznavanjem psihologije žena, ali i muškaraca, jer ne treba zaboraviti da je on autor i komada „Sve o muškarcima“. U svakom slučaju, pozorište „Crvena baklja“ uspešno je okončalo festival „Slavija 2015“.

[/restrictedarea]