Piketi: Stvaranjem evrozone stvorili smo monstruma

Nemačka i Francuska imaju istorijsku amneziju, jer sada od država južne Evrope traže da otplate dugove, a svoje, koji datiraju još od 1945. godine, nikada nisu do kraja isplatile, kaže francuski ekonomista Tomas Piket u intervjuu za “Špigl”. Dodaje da je Pakt stabilnosti koji je donet kako bi se poboljšala fiskalna disciplina u evrozoni – katastrofalan.

Francuski ekonomista Tomas Piketi kaže u intervjuu za Špigl da se ispostavilo da je ponašanje Evrope u krizi apsolutno katastrofalno.

“Pre pet godina SAD i Evropa imali su približno istu stopu nezaposlenosti i nivo javnog duga. Sada, pet godina kasnije, priča je drugačija, nazaposlenost u SAD je opala dok je u Evropi sve više nezaposlenih. Treba istaći da je privredna proizvodnja u Evropi ispod nivoa iz 2007. godine, da je u Španiji i Italiji opala za 10 odsto, a u Grčkoj za čitavih 25 odsto”, ističe Piketi.

Dodaje da Grčka nije u stanju da sama nešto uradi i reši problem.

“Pomoć mora da dođe iz Brisela, Francuske i Nemačke. Činjenica da su pogođene zemlje bile prinuđene da smanje deficit za vrlo kratko vreme, imalo je veliki uticaj na njihov rast. Mi, inače slabo organizovani Evropljani, koristili smo neprobojne političke instrumente da izađemo iz finansijske krize koja je prerasla u dužničku krizu i na kraju u krizu poverenja širom Evrope”, smatra Piketi.

Objašnjava da je ogroman problem to što fiskalna politika u Evropi nikada nije usaglašena.

“Možemo da imamo istu valutu u 19 država, ali svaka država ima posebnu poresku politiku. Problem je što u Evropi fiskalna politika nikada nije usaglašena a takav sistem ne može da funkcioniše. Stvarenjem evrozone, stvorili smo monstruma. Dok nije bilo zajedničke valute, države su prosto mogle da devalviraju svoje valute kako bi bile konkurentnije, a Grčkoj, kao članici evrozone, onemogućeno je da koristi taj koncept, koji je efikasan”, ističe istaknuti ekonomista Tomas Piketi.

Na opasku novinara Špigla da pomalo zvuči kao Cipras, kaže da ne podržava Sirizu i da nije njen član, već da pokušava da analizira situaciju u kojoj se Evropa nalazi.

“Postalo je jasno da države ne mogu da smanje svoje deficite ako ekonomije ne funkcionišu. To, jednostavno, tako ne funkcioniše. Ne smemo da zaboravimo da Nemačka i Francuska, koje su 1945. bile duboko u dugovima, te dugove nikada nisu do kraja otplatile. A one sada državama u južnom delu Evrope poručuju da moraju da otplate dugove. To je istorijska amnezija”, napominje Piketi.

Smatra da je vreme da se misli o generacijama koje za dugove nisu krive.

“Mnogo mladih u Evropi ne može da nađe posao. Šta treba da im kažemo: izvinite, ali vaši roditelji, babe i dede su krivi što vi nemate posao? Želimo li zaista kolektivno kažnjavanje mladih generacija? Smatram da je to sebičluk motivisan nacionalizmom”, objašnjava Piketi.

Ističe da je Pakt stabilnosti koji je donet za poboljšanje fiskalne discipline u evrozoni katastrofalan.

“Postavljanje fiksnih pravila za deficit u budućnosti neće moći da funkcioniše. Ne mogu se problemi duga rešiti fiksnim pravilima, bez obzira na to u kakvoj ekonomskoj situaciji se nalazite. Ceo ovaj sistem pregovora između Brisela i evropskih vlada ne funkcioniše i mnoge članice evrozone su nezadovoljne”, kaže Piketi.

Dodaje da je Evropa u lošoj situaciji i da strukturne reforme od kojih se očekuje da donesu rast, zapravo neće promeniti ništa specijalno.

Predlaže da se više novca ulaže u obuku i obrazovanje mladih, u istraživanja i inovacije.

“To bi trebalo da bude najvažniji cilj. Nije normalno da naši najbolji studenti odlaze u inostranstvo i to što je 90 odsto najboljih univerziteta smešteno u SAD. Recimo, Amerikanci ulažu tri odsto svog BDP-a u svoje univerzitete, dok je kod nas to ulaganje oko jedan odsto i zbog toga Amerika napreduje brže od Evrope”, objašnjava Tomas Piketi.

Smatra da je evrozoni potrebna fiskalna unija i usklađivanje budžeta.

“Treba nam na primer fond za zajedničku otplatu duga evrozone, poput onog koji je predložio Savet ekonomskih eksperata. Tako bi svako bio odgovoran za svoj deo duga, Nemci za svoj, Italijani za svoj, ali bi bila zajednička kamatna stopa na obveznice u evrima”, kaže Piketi.

Smatra da Angela Merkel i Fransoa Oland treba da objasne glasačima da Nemačka i Francuska ne mogu više efikasno da oporezuju multinacionalne kompanije.

“Mnoge velike korporacije iz SAD i Evrope plaćaju manje poreze od malih kompanija. Zajednički korporativni porez za evrozonu bio bi koristan i popularan među glasačima”, smatra Piketi.

Ističe da partije koje nisu blagonaklone EU sve popularnije.

“Šta god mislili o Sirizi, njihova pobeda može da bude šok-terapija za one na vlasti. Ali Siriza ili recimo stranka Podemos u Španiji nisu toliko opasne kao stranke ekstremne desnice. Recimo, Nacionalni front u Francuskoj je popularniji nego ikada pre i zato je opasno podsticati te nacionaliste”, kaže Piketi.

Zaključuje i da je stalno kritikovanje “lenjih Grka” ili Portugalaca u najmanju ruku neodgovorno.

http://www.rts.rs/