Nerusofobsko lice Poljske

Piše Zoran Milošević

Globalno istraživanje o odnosu različitih naroda prema Rusiji ukazuje da su Poljaci najveći rusofobi na svetu, a da Amerikanci i Britanci kaskaju za njima tek kao drugi i treći. Uprkos ovome, međutim, u jeku predizborne kampanje u Poljskoj pojavile su se partije koje se zalažu za bolje odnose s istočnim susedom

Istraživače Pju riserč centra (Pew Research Center) koji su sproveli anketiranje u 44 države sveta na uzorku od 48 600 ispitanika, interesovao je odnos prema predsedniku Vladimiru Putinu i Rusiji kao državi. Otkrili su da 81 odsto Poljaka ne voli Putina, dok 54 odsto mrzi Rusiju, zahvaljujući čemu su izbili na prvo mesto po rusofobiji. Nasuprot tome, najveći rusofili su Vijetnamci (75 odsto) i Kinezi (66 odsto). I taman kad su u Vašingtonu i Londonu slavili što su Poljaci toliki mrzitelji Rusa, usred predizborne kampanje u ovoj državi pojavile su se partije koje lepo pričaju o Rusiji i žele da s njom uspostave normalne nekonfliktne odnose. Britanski mediji su, kada su kolege iz Poljske počele da objavljuju ovakve vesti, manifestovali šok, nevericu, dok američki nisu odali emocije (elite) navodi Martin Marčak za list „Njuzvik Poljska“ (Newsweek Polska, 10. februar 2015). Radi se o političkom preokretu nekoliko poljskih partija, na čelu sa „Savezom demokratskih levih snaga“.

 

Nova poljska politika  Upravo iz ovog razloga, „Virtuelna Poljska“ (Wirtualna Polska) pozabavila se opširnom analizom predloga „Saveza demokratskih levih snaga“ da se ublaži politika prema Rusiji i krene ka otopljavanju odnosa, što se, kako priznaje pomenuti portal, definitivno sviđa delu birača. „Ja ću se zalagati za normalizaciju odnosa sa Rusijom. Ne možemo sebi dozvoliti da ruski mediji Poljsku označavaju kao neprijatelja broj jedan“, izjavila je u nedelju, 1. marta 2015. godine, kandidat „Saveza demokratskih levih snaga“ za predsednika države, Magdalena Ogurek. Ova izjava je izazvala oduševljenje kod poljoprivrednika i radnika u turističkoj industriji, ali je, kako smo već naveli, izjavu uveliko komentarisana van poljskih granica. Sve zapadne agencije prenele su reči Ogurekove, uz opsežna obrazloženja šta to sad znači – a naravno i ruska štampa, okarakterisavši to kao „nerusofobsko lice Poljske“.

[restrictedarea]

Ogurekova nije usamljeni zagovornik ove nove ideje o spoljnoj politici Poljske. Njena partija objavila je nešto ranije poslanicu u kojoj kritikuje spoljnu politiku vlade i zahteva umereniji odnos prema Moskvi. I predsednik „Građanske platforme“ Lešek Miler, u intervjuu za poljski kanal TVN (TVN) takođe je zagovarao „zakopavanje ratnih sekira“ sa Kremljom. Njegov argument je sledeći: neprirodno je da Poljska optužuje Rusiju za agresiju na Ukrajinu, kada tamo živi veliki broj Rusa, a pored toga, mnoštvo građana ove države oseća snažne pozitivne emocije prema Rusiji, pri čemu imaju žive veze, kako rodbinske tako i poslovne, sa Rusijom. Isti političar smatra da Krim i Donjeck nisu veliki, tj. da iz Ukrajine odlazi sasvim mali deo teritorije za koji ne vredi ratovati. Pored toga, izrazio je sumnju u efikasnost zapadne i poljske pomoći Kijevu, jer poznato je, sve što se tamo pošalje, posebno novac, usled korupcije brzo završi u privatnim džepovima.

„Rezultat savremene spoljne politike Poljske je žalostan. Poljake niko neće za pregovaračkim stolom. Sa nama neće da razgovaraju ni Rusi, ali ni Ukrajinci“, ističe sekretar za medije „Saveza demokratskih levih snaga“ Darijuš Jonjski u intervjuu za portal „Virtuelna Poljska“. Prema njegovom mišljenju, domaće Ministarstvo spoljnih poslova sve radi neodgovorno i provocira Rusiju. Zato se on zalaže za „povratak pregovorima“ s Federacijom, kao i za obnovu trgovine sa ovom državom.

Da ovi stavovi političara „Saveza demokratskih levih snaga“ imaju osnovu, vidi se u Nemačkoj i Francuskoj, „koje su sve uložile u dijalog“, pa njihovi interesi nisu oštećeni kao poljski. Jonjski „kači“ i Vašington, jer je javno izrazio sumnju u „smislenost evropskih sankcija“. „Kako smo imali priliku da vidimo, sankcije nisu dale rezultat i nisu promenile ponašanje Rusije. Ali je zato izuzetno stradala poljska ekonomija“, kaže, navodeći kao argument bes i rušilaštvo prilikom protesta poljskih poljoprivrednika. „Savez demokratskih levih snaga“ želi da sa Rusijom uspostavi dobre odnose, a pre svega da prekine sa retorikom optuživanja ove zemlje. Jonjski je još dodao da, kada su oni bili u vladi i imali ministre spoljnih poslova (Adam Rotfeld i Vlodzimež Čimoševič) uspostavili su odličnu saradnju sa Moskvom. Drugim rečima, „Savez demokratskih levih snaga“ smatra da Poljaci nisu saglasni sa naopakom politikom podrške Ukrajini aktuelne vlade, a na štetu odnosa sa Rusijom.

 

U Putinu vide Dmovskog  „Poljska politika ne može biti antiruska“, „U Evropskoj uniji postoje države koje se dogovaraju sa Moskvom“, „Previše podržavamo Ukrajinu“, samo je deo teza koje poslednjih dana preko medija plasiraju članovi „Saveza demokratskih levih snaga“ tokom sve zahuktalije predsedničke kampanje. Takođe, prema ovim stranačkim funkcionerima i političarima, Rusija nije okupirala Krim, već joj je vraćeno ono što joj je pripadalo. Proruske stavove, doduše u blažoj formi, zastupa i Adam Jarubas (Poljska seljačka partija – PSL) inače član aktuelne vlade, ali i kandidat za predsednika Poljske. Skoro svaki poljski nacionalista misli lepo o Putinu, jer smatra da vodi politiku koju je osmislio legendarni poljski političar Roman Dmovski (1864 –1939) a to onda nije loša politika za njegov narod. Novinar Mateuš Piskorski započeo je osnivanje nove proruske partije „Smena“. Radi se, prema pisanju poljskog lista „Gazeta viborča“ (Gazeta Wyborcza) o „pozicioniranju“ u aktuelnoj predizbornoj kampanji.

Članovi Poljske seljačke partije zastupaju poljoprivrednike, koji su stradali od međusobnih sankcija Brisela i Moskve, ali ni ostale frakcije ne gledaju baš sa oduševljenjem na sve militantniju politiku SAD, koje oko Ukrajine sve više „uprežu“ u prvi borbeni red Poljsku. Čak i kandidati iz malih građanskih partija („Građanska platforma“ i „Pravo i jednakost“) koje su bile antiruski usmerene, sada, kada rat kuca na poljska vrata, „hlade glave“ i menjaju retoriku.

Među slojevima koji nisu saglasni sa kidanjem odnosa sa Rusijom na prvom mestu su poljoprivrednici, a na drugom vlasnici turističkih agencija i hotela, koji su ostvarivali značajnu dobit od Rusije i Rusa. Vladajuće partije su u strahu od nove proruske politike pomenutih političkih partija i njihovih kandidata za funkciju predsednika države, jer poruka je jasna: deo Poljaka podržava Putina, što znači da imaju lošu, proameričku vladu. Ta poruka blokira i poljsku diplomatiju, koja je u prvim redovima u borbi za očuvanje jedinstva spoljne politike Evropske unije protiv Rusije.

[/restrictedarea]