Ucene umesto (suštinskih) pregovora

za „Pečat“ iz Berlina Miroslav Stojanović

Ministri finansija evrozone primenili su (ne)očekivano u dijalogu s novim grčkim vlastima o daljoj finansijskoj pomoći ultimativni zahtev, po surovom i bespogovornom principu „uzmi ili ostavi“. Usledio je rezak Varufakisov odgovor da ultimatumi u evropskoj istoriji nikome ništa dobro nisu doneli

Blef ili ucena? Ako u tome postoji dilema, jedno je sigurno: uz te, posve oprečne interpretacije (ne)očekivanog kraha sastanka ministara finansija evrozone s njihovim grčkim kolegom Janisom Varufakisom o daljoj finansijskoj pomoći njegovoj zemlji, minulog ponedeljka uveče, ušlo se u novu dramu u ionako dramatičnim odnosima između Atine i Brisela.

Ministri finansija evrozone ustali su od pregovaračkog stola s uverenjem da Grk, inače ekspert (univerzitetski profesor) za teoriju igara, pokeraški blefira, rizikujući „da sve izgubi“. Varufakis je uzvratio da nije reč o blefu, u pitanju je „izborna obaveza“ od koje ne može i ne sme da odstupi, uz konstataciju da je na (propalom) sastanku bio suočen s golim ultimatumom, uz jetku opasku i rezak odgovor da ultimatumi nikad i nikome u evropskoj istoriji nisu doneli ništa dobro.

USTUPCI DA, ULTIMATUMI NE S „izbornim mandatom“ da pregovara o novim uslovima otplate astronomskog duga, koji bi njegovoj zemlji dozvolili da „dođe do daha“, grčki ministar je suočen, po bespogovornom i surovom principu „uzmi ili ostavi“, s ucenom: bez doslovne realizacije dosadašnjeg aranžmana, čija suština je svedena na drastičnu, rigoroznu štednju, nema nove finansijske pomoći.

Optužujući evropske partnere za „rigidan stav“, Varufakis je saopštio, posle sastanka, da je bio spreman na ustupke, ali ne i na ultimatume. Program da, drastična štednja ne. Nismo pristali, objasnio je, da dodatno smanjujemo najniže penzije i plate, jer su takve mere dovele do humanitarne i društvene krize i katastrofe.

Iako je uoči ovog dramatičnog (i propalog) sastanka bilo izvesnih nagoveštaja da će se ući u mirnije vode i da bi (tvrdokorna) briselska birokratija i nove grčke vlasti mogle da se sretnu „na pola puta“, izostao je, očigledno više priželjkivani nego realno očekivani kompromis. Usledile su međusobne optužbe i pale, opet, teške reči. Ostala su, međutim, ipak donekle odškrinuta vrata: mogućnost da se do petka (kad ovaj broj „Pečata“ već bude na kioscima) i eventualno novog ministarskog susreta, donese konačna odluka o sudbini postojećeg grčkog aranžmana sa evrozonom, koji ističe krajem februara.

Varufakis je bio očigledno ohrabren „papirom“ koji mu je u ponedeljak, pre večernjeg ministarskog sastanka, u ime Evropske komisije predočio Pjer Moskovici, komesar za finansije. Moskovici je, inače, javno pledirao da se kompromisom uspostavi „ravnoteža između izborne volje grčkih građana i međunarodnih obaveza koje Grčka mora da ispuni“.

Varufakis je, kaže, bio spreman da odmah, bez odlaganja, potpiše taj dokument. U njemu su nuđeni za Atinu prihvatljivi uslovi i – formulacije. Grčka bi, po tom dokumentu, formalno zatražila privremeno četvoromesečno produženje „kreditnog aranžmana“ – umesto omraženog „programa pomoći“ – bez dosadašnjih uslovljavanja (rigorozna štednja) a u tom roku bili bi ispregovarani, u „duhu poverenja“, međusobno „prihvatljivi modaliteti“.

[restrictedarea]

TORPEDOVANJE KOMPROMISA „Nesrećnim slučajem“, podsetio je Varufakis, taj dokument naprasno je povukao, „gotovo minut“ pre početka ministarskog sastanka, šef evrozone, Holanđanin Jerun Dajselblum i tako, tvrdi Varufakis, „torpedovao mogući kompromis“.

Holandski ministar finansija je, posle sastanka, objasnio da je „imao u vidu“, uz druge papire, i dokument Pjera Moskovicija. Potegao je, međutim, pitanje ovlašćenja i nadležnosti: u ovom slučaju, odsekao je, odlučuje Evrogrupa kao zastupnik kreditora, a ne Evropska komisija i njen komesar. I svi ministri evrozone odreda bili su, podsetio je Dajselblum, jedinstveni: Grčka mora da prihvati dosadašnji, neizmenjen aranžman, sa svim stavkama i uslovima, kako bi dobila novu tranšu finansijske pomoći.

U diktiranju bespogovornih uslova video se, po mnogima, „rukopis“ (nepopustljivog) nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea. U njegovoj rezolutnosti izvesnu ulogu je, moguće, igrala lična povređenost (i neskrivena ozlojeđenost) zbog činjenice da su ga grčki karikaturisti, neposredno pre briselskog sastanka, predstavljali kao (nacističkog) „gaulajtera“.

Gore od njega u grčkim medijima, ali i u izjavama pojedinih grčkih političara s leva i desna, prolazila je kancelarka Angela Merkel. U karikaturama je predstavljana kao „novi Hitler“, s brčićima onog starog. Novi grčki premijer Cipras nikad nije išao tako (pre)daleko, iako je žestoko kritikovao neoliberalni diktat rigorozne štednje „a la Merkel“ i upozoravao na mogući socijalni i „humanitarni holokaust“, kao posledicu „recepta“ koji je Grcima doneo mnogo nevolja i bukvalno „oduvao“ s političke scene bivšu vlast koja je pokorno, makar i nevoljno, prihvatala diktat i ucenu.

ŽALJENJE GRKA Posle prvog, i za sada jedinog kratkog susreta nemačke kancelarke i novog grčkog premijera na poslednjem samitu lidera Evropske unije, (naglašeno) radoznali mediji zabeležili su izjavu Merkelove da se sa Ciprasom „pozdravila prijateljski“, uz opasku da je Grčka, kao tema, na samitu „samo usput“ spomenuta.

To je protumačeno kao kancelarkina poruka da u svetu, i u ovom času (a upravo se vratila iz Minska, s napornih pregovora o uspostavljanju primirja u Ukrajini) ima „urgentnijih i važnijih problema“.

Šojble, inače, nije krio, odlazeći u Brisel na „odlučujući susret“, da je „veoma skeptičan“ kad je reč o ishodu sastanka i velikim očekivanjima obe strane. I Grka i poverilaca.

Inače neugodnu situaciju dodatno je dramatizovala činjenica da se sve dešava u drastičnoj vremenskoj iznudici: do isteka sadašnjeg aranžmana ostalo je samo nekoliko dana, a za eventualno produženje aranžmana, u tom „cajtnotu“ morali bi da se, kao u nemačkom slučaju, izjasne i parlamenti.

U izjavi za nemački radio Šojble je, u ponedeljak ujutru, rekao kako mu je „žao Grka“, izabrali su vladu koja se, u ovom trenutku, ponaša „prilično neodgovorno“. U istom tonu oglasio se i austrijski ministar finansija Hans Jerg Šeling, tvrdeći da nova grčka vlada pogrešno procenjuje finansijsku situaciju u kojoj se zemlja nalazi.

Grčki premijer Aleksis Cipras je u intervjuu za nemački nedeljnik „Štern“, pred susret o kojem je reč u ovom tekstu, saopštio da su napori njegove vlade usmereni ka „sprečavanju grčke tragedije“ i „podele Evrope“. Zbog toga se obratio za pomoć predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru.

Ne radi se, objasnio je Cipras u „Šternu“, o novim kreditima, potrebno nam je vreme za ostvarivanje naših reformi kako bi Grčka, naglasio je, „za šest meseci bila sasvim drukčija zemlja“.

Iako se u zapadnim medijima i političkim krugovima sumornim bojama slika finansijska situacija u kojoj se Grčka nalazi, ona je očigledno nešto bolja nego pre koju godinu. Zemlja nije pred bankrotom. Grčka može i narednih meseci da uredno izvršava obaveze prema poveriocima, uključujući one koje stižu sledećih nedelja, kad su u pitanju MMF i Evropska centralna banka.

To, uostalom, priznaju i nemački eksperti, dobro upućeni u grčku finansijsku situaciju. Vlada bi mogla da se nađe pred ozbiljnijim iskušenjima tek u julu, kada pristižu obaveze u visini od 3,5 milijardi evra.

Za novu vlast je, očigledno, važnije od svežeg novca, koji je zemlji, dakako, potreban, regulisanje novih „pravila igre“ o uslovima pod kojima se taj novac dobija i, posebno, načinu „upravljanja dugovima“.

Nije reč o produženju rokova za otplatu – početak otplate velikog dela enormnog duga stiže tek 2020. godine – nego o reprogramima koji bi sveli kamatne stope na za Grke prihvatljivu meru.

U visokom političkom pokeru koji je u toku, grčki premijer Cipras, po mišljenju Klemensa Fojsta, predsednika Centra za evropska ekonomska istraživanja iz Manhajma, igra na jaku psihološku kartu: članice evrozone neće gurnuti Grčku u privredni haos. Time Cipras „drži sopstvene građane kao taoce“.

STRAH OD GRČKOG PRESEDANA U procenama šta bi eventualni bankrot Grčke i njeno napuštanje evra značili za samu zemlju, a šta za celu Evropsku uniju, barata se raznim, često veoma oprečnim scenarijima. Od onih katastrofičnih, za jedne i za druge, do onih u kojima se izražava uverenje da bi evrozona lako podnela „žrtvovanje Grčke“.

Glavni ekonomista švajcarske UBS banke Andreas Hefert kaže za „Frankfurter algemajne cajtung“ da je situacija na evropskom finansijskom tržištu u ovom času stabilnija i mirnija nego koju godinu pre. Evropske banke gotovo da i ne poseduju (problematične) grčke obveznice. Opasnost od „inficiranja“ drugih zemalja Južne Evrope manja je nego što je bila pre otvaranja finansijskog „zaštitnog kišobrana“. Igra se sada u sferi politike, a ne finansija.

Otkud onda tako grozničavo upinjanje briselske birokratije, pod nemačkom dirigentskom palicom, da se ne izađe u susret razložnim grčkim zahtevima, što će u jednom času, po svemu sudeći, morati da se učini?

Očigledno je u pitanju strah od „grčkog presedana“ i posebnog tretmana koji bi doveo u pitanje „finansijski neokolonijalizam“ i filozofiju rigorozne štednje s fatalnim posledicama, sa statusom nedodirljivog „Svetog pisma“.

Ako uspe „grčki eksperiment“, protiv kojeg se, u ovom času, zaverila i usmerila tolika sila i energija, ne samo iz ideoloških razloga (manje je u tome svemu istinskog straha od levice) nego znatno više iz pragmatičnih finansijskih i političkih razloga: od grozničavog spasavanja zamašnih pozajmica do još grozničavijeg održavanja rigorozne političke kontrole, preti da izmakne i uspostavljeni (tvrdi) red i poredak u evropskoj kući, s (pre)dominantnom nemačkom ulogom i pozicijom.

[/restrictedarea]