Pečat nedelje

Petina Nemaca želi revoluciju

Jedna petina građana Nemačke, odnosno njih 20 posto, veruje da se njihovi sadašnji životni uslovi ne mogu poboljšati reformama i da se preoblikovanje društva može sprovesti samo revolucijom, pokazuje istraživanje koje je sproveo Slobodni univerzitet u Berlinu. Istraživanje pod nazivom „Protiv države i kapitala – do revolucije“ bilo je koncentrisano na protivljenje kapitalizmu, fašizmu i rasizmu i ukazuje da su Nemci u svojim stavovima više okrenuti levici nego što se ranije verovalo. Problem za istraživače bio je, međutim, što i levi i desni ekstremizam imaju suštinske strukturalne sličnosti, pa je nejasno koji je deo ispitanika zaista bio na levici, a koji na desnici. Prema istraživanju, 60 odsto Nemaca koji žive na istoku zemlje veruju da je socijalizam dobra ideja, dok je na zapadu to slučaj sa samo 37 odsto građana. Skoro polovina njih kaže da su u poslednje vreme primetili da država sprovodi veći nadzor nad levičarskim disidentima, dok skoro jedna trećina Nemaca strahuje da zbog špijuniranja sopstvenih građana ova država klizi ka diktaturi.

Turska vojska upala na teritoriju Sirije

Turska vojska, uz podršku oko stotinu borbenih vozila, od čega četrdesetak tenkova, upala je na teritoriju Sirije kako bi zaštitila relikvije pohranjene u grobu Sulejmana Šaha, dede osnivača Osmanskog carstva, koji se nalazi na severu ove zemlje. Sirijska vlada je ovaj potez Ankare ocenila kao „flagrantnu agresiju“, iako je Ankara obavestila sirijski konzulat u Istanbulu o svojim planovima. Turska, međutim, nije čekala na dozvolu iz Damaska i sprovela je ovu operaciju na svoju ruku, uz koordinaciju sa lokalnim kurdskim snagama. U operaciji je poginuo jedan turski vojnik.

Putin optužen za otmicu nestalog aviona

Antiruska propaganda u zapadnim medijima stalno dostiže nove granice. Najnoviji „hit“ je optužba stručnjaka za vazduhoplovstvo američke mreže Si-En-En Džefa Vajza da su ruski predsednik Vladimir Putin i Rusija odgovorni za nestanak malezijskog aviona „Boing 777“ prošle godine iznad Indijskog okeana.
Avion na letu MH370, nestao je nedugo po poletanju iz Kuala Lumpura ka Pekingu i njegova sudbina je i dalje potpuno nepoznata. U stvari i nije, jer je ekspert američke televizijske mreže otkrio da ga je otela Rusija i diskretno prizemljila na aerodromu kosmičke baze „Bajkonur“ u Kazahstanu. Problem je u ovoj teoriji, ako ništa drugo, u tome što baza „Bajkonur“ nije tajnovita, nego mesto sa kojeg se obavljaju svi letovi sa ljudskom posadom ka Međunarodnoj svemirskoj stanici i posećuju je kosmonauti i stručnjaci iz svih zemalja uključenih u ovaj projekat, pa i iz SAD. Sporno je i što je jedan let obavljen baš po nestanku malezijskog aviona, 25. marta 2014. Vajz je priznao da nema ideju o tome koji bi mogao biti motiv za ovu akciju, ali je rekao da je Rusija poput „paranoičnog fantazmagoričnog sna“. „Zašto bi tačno Putin želeo da otme malezijski putnički avion? Nemam ideju“, priznao je Vajz ostajući čvrsto uz svoju teoriju. Ovoj priči podršku su dali i uticajni zapadni mediji poput „Njujork magazina“ i londonskog „Dejli mejla“.

NSA prisluškuje Srbiju

Zaprepašćujuće malo pažnje u Srbiji izazvalo je najnovije otkriće Edvarda Snoudena, bivšeg saradnika američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) da je ova tajna služba prisluškivala ogroman i još neutvrđen broj mobilnih telefona u Srbiji.
Snoudenova dokumenta, naime, otkrila su da je NSA, u saradnji sa partnerskom britanskom službom GCHQ, hakovala vodeće svetske proizvođače SIM kartica za mobilne telefone, provalivši njihove glavne sigurnosne ključeve za enkripciju razgovora, čime je stekla mogućnost direktnog uvida u sve oblike komunikacija koje se odvijaju mobilnim telefonima, od glasovnih do SMS poruka.
Za probnu operaciju masovnog prisluškivanja u prvom kvartalu 2010. godine, otkrila su Snoudenova dokumenta, odabrano je 7 zemalja širom sveta: Iran, Avganistan, Jemen, Indija, Tadžikistan, Island i – Srbija.

Poternica

Ili je Crna Gora postala pravna država, ili se albanski lov na Srbe sa Kosova preselio i u Crnu Goru.
Prošlog četvrtka, naime, crnogorska policija je, po poternici kosovskih vlasti, uhapsila šezdesetsedmogodišnjeg Srbina izbeglog iz Đakovice M. G. (identitet nije obelodanjen) zbog sumnje da je „počinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva za koje je predviđena kazna do 40 godina zatvora“.
M. G. je priveden istražnom sudiji Višeg suda u Podgorici, koji mu je odredio ekstradicioni pritvor.
Srpski državni organi još se javno nisu oglasili ovim povodom.

Pomoć rasejanja

Fond „Dijaspora za maticu“ je obezbedio 1.200.000,00 dinara narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji, za kupovinu osnovnih životnih namirnica, kao što su: brašno, ulje, pirinač, pasulj i druge namirnice.
Dobrotvorna organizacija „Majka devet Jugovića”, koja funkcioniše pod okriljem Eparhije raško-prizrenske, već 15 godina organizuje rad šest narodnih kuhinja, u kojima se svakodnevno obezbeđuje po jedan topli obrok za više od 2 100 socijalno ugroženih lica.

Islamska država otela 150 hrišćana

Islamska država, koja je pre svega nešto više od nedelju dana objavila užasni snimak klanja 21 egipatskog hrišćanina u Libiji, otela je u utorak 24. februara najmanje 150 hrišćana na severoistoku Sirije. Islamisti su pred zoru upali u nekoliko hrišćanskih sela nedaleko od grada Tel Tamir, u delu zemlje uglavnom pod kontrolom Kurda, koji vode krvave borbe sa pripadnicima Islamske države. Nikakvi drugi detalji o otetim hrišćanima za sada nisu poznati, ali zna se da među njima ima i dosta staraca i žena.

Počasni Beograđani

Beograđani su ove srede, odlukom Skupštine grada, dobili tri nova, počasna sugrađanina, ruskog reditelja Nikitu Mihalkova koji je nedavno u glavnom gradu Srbije održao svetsku premijeru svog najnovijeg filma „Sunčanica“, austrijskog pisca Petera Handkea koji je i onom delu srpske javnosti koji nije upoznat s njegovim literarnim opusom postao poznat zahvaljujući svojoj borbi za istinu o Srbiji i podršci Srbima na Kosovu i Metohiji, te norveškog političara Torvalda Stoltenberga, nekadašnjeg ambasadora ove zemlje u SFRJ, oca aktuelnog generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga. Torvalda Stoltenberga je za počasnog građanina Beograda, inače, kandidovala Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.