Koliko se (još) može kontrolisati Orban?

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Merkelova, koja je u Mađarsku stigla praznih šaka ali s pretnjama u koferu, nije na Košutov trg došla samo zbog unijskog embarga Rusiji već generalno zbog „otvaranja Budimpešte prema Istoku“. Viktor Orban, naime, već duže vreme intenzivira svoje veze sa Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom, Turkmenistanom i Kazahstanom

Mađarska već petu godinu zaredom zadaje brige Evropskoj uniji, čiji član je više od decenije. Premijer Viktor Orban, koga je na vlast 2010. dovela dvotrećinska većina, transformisao je zemlju i odveo u pravcu suprotnom od osnovnih načela po kojima funkcioniše Evropska unija. Od tada, pogoršali su se odnosi Mađarske i drugih unijskih država, uključujući i Nemačku, najvažnijeg mađarskog privrednog, ali dugo godina i političkog partnera. Zato je i iznenadna poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Budimpešti 2. februara (inače, prva otkako je Orban preuzeo vlast) za najveći broj spoljnopolitičkih analitičara, „test kojim želi da proveri koliko je mađarski premijer daleko otišao i da li može da se drži pod kontrolom“.

ISTOČNA PRETNJA Posmatrači pak veruju da je do posete Merkelove došlo pre svega zbog rata u Ukrajini i sankcija protiv Rusije. Naime, kao članica EU, Mađarska se saglasila sa sankcijama protiv Moskve – ali krajnje nevoljno – i nijednom nije propustila da stavi do znanja da je u stvari protiv njih. Orban se čak desetak puta proteklih meseci vrlo glasno žalio da su „sankcije naštetile privredi Mađarske, ali i samoj Evropskoj uniji, a da pritom politički uopšte nisu delovale“.

Sigurno da Merkelova, koja je u Mađarsku stigla praznih šaka ali s pretnjama u koferu, nije na Košutov trg došla samo zbog unijskog embarga Rusiji već generalno zbog „otvaranja Budimpešte prema Istoku“. Viktor Orban, naime, već duže vreme intenzivira svoje veze sa Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom, Turkmenistanom i Kazahstanom. Sigurno je, međutim, da u tom „spoljnopolitičkom pokeru“ Rusija ima – ključnu ulogu. Orban je tokom posete Moskvi, pre godinu dana, s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom dogovorio kredit u vrednosti od deset milijardi evra za proširenje kapaciteta atomske centrale u Pakšu, južno od Budimpešte. Uz to, pre nešto više od pola godine mađarski premijer je pohvalio Rusiju kao model uspeha i istovremeno najavio da će Mađarsku urediti kao „neliberalnu državu“ čije će glavne vrednosti biti nacija, zajednica i rad. Nedavno je doneo i zakon da se nevladine organizacije koje rade na mađarskoj teritoriji a finansiraju se iz inostranstva moraju posebno registrovati – slično kao u Rusiji.

Najmoćnija žena Evrope se tokom posete Budimpešti žestoko okomila na Orbanov koncept „neliberalne demokratije“. „Neliberalizam i demokratija ne mogu da idu zajedno“, ocenila je Merkelova na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Orbanom. Ona je istakla da su koreni demokratije uvek u liberalizmu, ukazujući da njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) koja pripada istoj političkoj porodici kao i Orbanov „Fides“, ima „liberalne, demohrišćanske i konzervativne“ izvore.

 

[restrictedarea]

„Ne mislimo da demokratija mora da bude nužno liberalna. To je davanje prednosti nekoj školi mišljenja, a mi to ne želimo“, uzvratio je nemačkoj kancelarki mađarski premijer, objasnivši da pod „neliberalnom državom“ misli na sistem vlasti koji prihvata slobodu, ali Mađarsku stavlja na prvo mesto i ne čeka zapadni konsenzus o tome kako voditi državu.

Merkelova je kritikovala i Orbanov stav da se nakon terorističkih napada u  Parizu „ekonomska emigracija više ne sme doživljavati kao nešto korisno i da se mora zaustaviti, jer građanima Evrope donosi samo probleme i pretnje“!… Iste stavove o strancima koje je izrekao posle sudelovanja na januarskom mimohodu u metropoli Francuske, Orban je ponovio kao odgovor na kritike koje mu je u Budimpešti izrekla i nemačka kancelarka. „Ne želimo da među nama Mađarima vidimo veliku manjinu drugačijeg porekla i karakteristika. Želimo da sačuvamo Mađarsku kao državu mađarske nacije“, još jednom je istakao Orban.

Dvoje zvaničnika potvrdili su zajedničku privrženost mirnom rešenju ukrajinske krize, a za Mađarsku je – po rečima premijera Orbana – pitanje rusko-ukrajinskog konflikta značajno zbog tri stvari. „Ukrajina je susedna zemlja, Mađarska dobija gas preko Ukrajine i u Ukrajini ima 200 hiljada Mađara“, naveo je Orban.

 

ENERGIJA RAZDORA Međusobne nesuglasice Budimpešte i Berlina oko „jačanja“ energetske bezbednosti EU prilikom susreta Orban – Merkel produbljene su još više. „Realizacijom projekta ‚Južni tok‘ Mađarska je želela sigurnost u snabdevanju energenata kao što je to Nemačka obezbedila ‚Severnim tokom‘. Za drugi od ova dva ruska gasovoda, međutim, validni su bili sporazumi koje je Moskva zaključila sa svakom od država – učesnica u projektu. A za prvi gasovod, međutim, nisu važili, već – zakonodavstvo EU!? I projekat je obustavljen, a Brisel i njegov ‚glasnogovornik‘ Berlin uprkos stalno ponavljanoj mantri o diversifikaciji nemaju nijednu konkretnu energetsku alternativu“, ponovio je Orban ispred neprijatno iznenađene Angele Merkel, još jednom istakavši da 17. februara u Budimpeštu dolazi niko drugi do – Vladimir Putin (uprkos nezadovoljstvu Merkelove jer unutar EU, čija je Mađarska članica, postoji neformalni dogovor da se ruski lider ne poziva u bilateralne posete) i da će jedna od najvažnijih tema u protokolu biti – energetska bezbednost Mađarske. Tačnije, potpisi novog ugovora o nastavku snabdevanja te države ruskim gasom (aktuelni ugovor ističe u poslednjem ovogodišnjem kvartalu) kao i stavljanje parafa na otpočinjanje pripremnih radova kod izgradnje blokova 3 i 4 NE u Pakšu čiji javni tender je dobila RF.

 Bugarska umesto Mađarske

Posle budimpeštanskog sastanka Orbana i Merkelove, ministri odbrane zemalja članica NATO promenili su plan prvobitnog razmeštaja nove borbene jedinice na istočnim granicama alijanse (koju će pod imenom „Spearhead force“ tek formirati). Tri pribaltičke zemlje, uz Poljsku i Rumuniju, ostaju. Ali umesto Mađarske, Severnoatlantski savez u rezervnoj varijanti odlučio se za – Bugarsku.
O osnivanju pomenute jedinice za brzo reagovanje (NSF) iako NATO već ima identičnu formaciju – NRF (NATO Response Force) trenutno pod nemačko-holandskom komandom, odlučeno je na Samitu alijanse 2014. Tom prilikom precizirano je da će ta formacija brojati do šest hiljada vojnika – specijalaca (od kojih će polovinu ljudstva davati zemlje domaćini) i da će postati funkcionalna 2016. godine.
Veliko iznenađenje, međutim, stiglo je u dopuni obrazloženja koje je Vašington naknadno prosledio Briselu. Nova borbena jedinica, naime, neće štititi samo istočne granice NATO. „U cilju kolektivne odbrane i(li) rešavanja kriza“, biće upotrebljavana širom planete…

Adolf Ajhman i Angela Merkel

Predsednik mađarske Jevrejske zajednice (Mažihis) Andraš Hajcler izjavio je da je nemačka kancelarka Angela Merkel najviše rangirani nemački zvaničnik koji je posetio sinagogu u ulici Dohanj u Budimpešti od Adolfa Ajhmana pre 71 godinu! Iako je ovu izjavu opozicija u Mađarskoj (i gotovo polovina političkih analitičara) ocenila skandaloznom, suština Hajclerovog komentara bila je da pokaže „kako je trnovit i dug istorijski put prešla Nemačka od Holokausta do danas“.
U intervjuu za list „Hetek“ Hajcler je, takođe, pomenuo da je sastanak Merkelove i lidera svih udruženja Jevreja u Mađarskoj 2. februara „održan upravo u prostoriji odakle je Ajhman (nazvan ‚glavnim egzekutorom‘ Trećeg rajha) izdavao svoje smrtonosne naredbe“, a tokom Holokausta samo iz Mađarske u razne koncentracione logore poslao je 550 hiljada Židova.
Pogubljen je u izraelskom zatvoru 1. juna 1962. godine.

 

[/restrictedarea]