Колико се (још) може контролисати Орбан?

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Меркелова, која је у Мађарску стигла празних шака али с претњама у коферу, није на Кошутов трг дошла само због унијског ембарга Русији већ генерално због „отварања Будимпеште према Истоку“. Виктор Орбан, наиме, већ дуже време интензивира своје везе са Русијом, Кином, Азербејџаном, Туркменистаном и Казахстаном

Мaђарска већ пету годину заредом задаје бриге Европској унији, чији члан је више од деценије. Премијер Виктор Орбан, кога је на власт 2010. довела двотрећинска већина, трансформисао је земљу и одвео у правцу супротном од основних начела по којима функционише Европска унија. Од тада, погоршали су се односи Мађарске и других унијских држава, укључујући и Немачку, најважнијег мађарског привредног, али дуго година и политичког партнера. Зато је и изненадна посета немачке канцеларке Ангеле Меркел Будимпешти 2. фебруара (иначе, прва откако је Орбан преузео власт) за највећи број спољнополитичких аналитичара, „тест којим жели да провери колико је мађарски премијер далеко отишао и да ли може да се држи под контролом“.

ИСТОЧНА ПРЕТЊА Посматрачи пак верују да је до посете Меркелове дошло пре свега због рата у Украјини и санкција против Русије. Наиме, као чланица ЕУ, Мађарска се сагласила са санкцијама против Москве – али крајње невољно – и ниједном није пропустила да стави до знања да је у ствари против њих. Орбан се чак десетак пута протеклих месеци врло гласно жалио да су „санкције наштетиле привреди Мађарске, али и самој Европској унији, а да притом политички уопште нису деловале“.

Сигурно да Меркелова, која је у Мађарску стигла празних шака али с претњама у коферу, није на Кошутов трг дошла само због унијског ембарга Русији већ генерално због „отварања Будимпеште према Истоку“. Виктор Орбан, наиме, већ дуже време интензивира своје везе са Русијом, Кином, Азербејџаном, Туркменистаном и Казахстаном. Сигурно је, међутим, да у том „спољнополитичком покеру“ Русија има – кључну улогу. Орбан је током посете Москви, пре годину дана, с председником Русије Владимиром Путином договорио кредит у вредности од десет милијарди евра за проширење капацитета атомске централе у Пакшу, јужно од Будимпеште. Уз то, пре нешто више од пола године мађарски премијер је похвалио Русију као модел успеха и истовремено најавио да ће Мађарску уредити као „нелибералну државу“ чије ће главне вредности бити нација, заједница и рад. Недавно је донео и закон да се невладине организације које раде на мађарској територији а финансирају се из иностранства морају посебно регистровати – слично као у Русији.

Најмоћнија жена Европе се током посете Будимпешти жестоко окомила на Орбанов концепт „нелибералне демократије“. „Нелиберализам и демократија не могу да иду заједно“, оценила је Меркелова на заједничкој конференцији за новинаре са Орбаном. Она је истакла да су корени демократије увек у либерализму, указујући да њена Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) која припада истој политичкој породици као и Орбанов „Фидес“, има „либералне, демохришћанске и конзервативне“ изворе.

 

[restrictedarea]

„Не мислимо да демократија мора да буде нужно либерална. То је давање предности некој школи мишљења, а ми то не желимо“, узвратио је немачкој канцеларки мађарски премијер, објаснивши да под „нелибералном државом“ мисли на систем власти који прихвата слободу, али Мађарску ставља на прво место и не чека западни консензус о томе како водити државу.

Меркелова је критиковала и Орбанов став да се након терористичких напада у  Паризу „економска емиграција више не сме доживљавати као нешто корисно и да се мора зауставити, јер грађанима Европе доноси само проблеме и претње“!… Исте ставове о странцима које је изрекао после суделовања на јануарском мимоходу у метрополи Француске, Орбан је поновио као одговор на критике које му је у Будимпешти изрекла и немачка канцеларка. „Не желимо да међу нама Мађарима видимо велику мањину другачијег порекла и карактеристика. Желимо да сачувамо Мађарску као државу мађарске нације“, још једном је истакао Орбан.

Двоје званичника потврдили су заједничку приврженост мирном решењу украјинске кризе, а за Мађарску је – по речима премијера Орбана – питање руско-украјинског конфликта значајно због три ствари. „Украјина је суседна земља, Мађарска добија гас преко Украјине и у Украјини има 200 хиљада Мађара“, навео је Орбан.

 

ЕНЕРГИЈА РАЗДОРА Међусобне несугласице Будимпеште и Берлина око „јачања“ енергетске безбедности ЕУ приликом сусрета Орбан – Меркел продубљене су још више. „Реализацијом пројекта ‚Јужни ток‘ Мађарска је желела сигурност у снабдевању енергената као што је то Немачка обезбедила ‚Северним током‘. За други од ова два руска гасовода, међутим, валидни су били споразуми које је Москва закључила са сваком од држава – учесница у пројекту. А за први гасовод, међутим, нису важили, већ – законодавство ЕУ!? И пројекат је обустављен, а Брисел и његов ‚гласноговорник‘ Берлин упркос стално понављаној мантри о диверсификацији немају ниједну конкретну енергетску алтернативу“, поновио је Орбан испред непријатно изненађене Ангеле Меркел, још једном истакавши да 17. фебруара у Будимпешту долази нико други до – Владимир Путин (упркос незадовољству Меркелове јер унутар ЕУ, чија је Мађарска чланица, постоји неформални договор да се руски лидер не позива у билатералне посете) и да ће једна од најважнијих тема у протоколу бити – енергетска безбедност Мађарске. Тачније, потписи новог уговора о наставку снабдевања те државе руским гасом (актуелни уговор истиче у последњем овогодишњем кварталу) као и стављање парафа на отпочињање припремних радова код изградње блокова 3 и 4 НЕ у Пакшу чији јавни тендер је добила РФ.

 Бугарска уместо Мађарске

После будимпештанског састанка Орбана и Меркелове, министри одбране земаља чланица НАТО променили су план првобитног размештаја нове борбене јединице на источним границама алијансе (коју ће под именом „Spearhead force“ тек формирати). Три прибалтичке земље, уз Пољску и Румунију, остају. Али уместо Мађарске, Северноатлантски савез у резервној варијанти одлучио се за – Бугарску.
О оснивању поменуте јединице за брзо реаговање (НСФ) иако НАТО већ има идентичну формацију – НРФ (NATO Response Force) тренутно под немачко-холандском командом, одлучено је на Самиту aлијансе 2014. Том приликом прецизирано је да ће та формација бројати до шест хиљада војника – специјалаца (од којих ће половину људства давати земље домаћини) и да ће постати функционална 2016. године.
Велико изненађење, међутим, стигло је у допуни образложења које је Вашингтон накнадно проследио Бриселу. Нова борбена јединица, наиме, неће штитити само источне границе НАТО. „У циљу колективне одбране и(ли) решавања криза“, биће употребљавана широм планете…

Адолф Ајхман и Ангела Меркел

Председник мађарске Јеврејске заједнице (Мажихис) Андраш Хајцлер изјавио је да је немачка канцеларка Ангела Меркел највише рангирани немачки званичник који је посетио синагогу у улици Дохањ у Будимпешти од Адолфа Ајхмана пре 71 годину! Иако је ову изјаву опозиција у Мађарској (и готово половина политичких аналитичара) оценила скандалозном, суштина Хајцлеровог коментара била је да покаже „како је трновит и дуг историјски пут прешла Немачка од Холокауста до данас“.
У интервјуу за лист „Хетек“ Хајцлер је, такође, поменуо да је састанак Меркелове и лидера свих удружења Јевреја у Мађарској 2. фебруара „одржан управо у просторији одакле је Ајхман (назван ‚главним егзекутором‘ Трећег рајха) издавао своје смртоносне наредбе“, а током Холокауста само из Мађарске у разне концентрационе логоре послао је 550 хиљада Жидова.
Погубљен је у израелском затвору 1. јуна 1962. године.

 

[/restrictedarea]

 

 

Један коментар

  1. Orbane,, delijoooooo,, tako treba, usraviti zemlju,, a oda im dati noguuu,,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *