Kafka bez zamka

Piše Nataša Jovanović

Šta nam donosi najavljena prodaja Telekoma?

Prošlo je tačno četiri godine otkako je najavu  smene države i stranog vlasnika u Telekomu  ispratila prava mala revolucija. Interesi privatnog kapitala, interesi radnika, interesi države našli su se u nezapamćenom sukobu. Ova drama nastavlja se i danas, a njeni akteri izgleda da su se opet našli na nepomirljivim pozicijama.

ARGUMENTI SADRŽANI U PITANJU Telekom će, ponovio je nedavno premijer već u ekspozeu najavljenu privatizaciju najveće državne telekomunikacione kompanije, kupiti kompanija koja bude ponudila najviše novca i najbolje uslove za zaposlene i uslugu.
„Novac od prodaje Telekoma mi nećemo koristiti za krpljenje budžetskog deficita niti jednog sekunda. Pola ćemo dati da vratimo deo kredita koji su nam najlošiji, a pola ćemo dati u direktne investicije. To je naš dogovor sa MMF. Čist kapitalizam, ne vidim šta je tu problem“, rekao je Aleksandar Vučić.

O iskustvu naplate bezimene ideologije „privatizacija ili smrt“, sa kojim smo se suočili sa prvim znacima ekonomske krize, ni reči. O platformi koja je okupila stručnu javnost i građane Srbije, a kojom je 2011. sprečena prodaja Telekoma, opet ni reči. Međutim, argumenti koji se protive prodaji ovog strateškog preduzeća ostaju isti i većim delom sadržani u pitanju koje je predsednik Sindikata Telekoma Srbija Miroslav Joksimović krajem prošle godine, u otvorenom pismu, uputio premijeru: „Ako Telekom, i pored jake konkurencije, svake godine uplaćuje dividende državi, koje čine polovinu ukupno uplaćenih dividendi svih ostalih preduzeća, te ako je reč o društveno odgovornom preduzeću koje puni budžet Srbije, zašto ga onda prodavati?“

[restrictedarea]

Za razliku od ostalih preduzeća koja pripadaju javnom sektoru, naveo je Joksimović, Telekom nema monopol, nije gubitaš, ima konkurenciju, puni budžet, pomaže kulturu, Zvezdu, Partizan, povremeno donira u PIO fond, neretko oprašta dugove državnim institucijama, a retko, zbog platežne moći stanovništva, podiže cene svojih usluga. Od 2009. Telekom uplaćuje dividende, a zaključno sa 2014. ta cifra je iznosila 580 miliona evra.

„Telekom je 2014. donirao za poplave i razne druge nepogode velika sredstva, vratio veliki deo duga za kredite, investirao preko 100 miliona evra u telekomunikacije i ostvario dobit od približno 140 miliona evra.“

KORACI KUPCA Podsetimo da je prošli tender za Telekom raspisan  krajem 2010. godine i da je sledeće 2011. vlada donela odluku da odbije ponudu Telekoma Austrija za kupovinu 51 odsto akcija ove kompanije za 1,1 milijardu evra, s tim što bi 800 miliona evra isplatili odmah, a ostatak u narednih devet godina. Ovaj put, kako je najavio premijer, ponuđena cena biće dramatično veća, a od 70,1 odsto akcija Telekoma koje vlada poseduje biće ponuđeno onoliko koliko ponudi izabrani savetnik, a po kojoj ceni i na koji način, odlučiće vlada Srbije.

Ono na šta vlada Srbije neće imati uticaja, upozorila je nedavno profesorka na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i bivša ministarka za telekomunikacije u vladi Srbije (2007. i 2008. godine) Aleksandra Smiljanić,  jeste činjenica da bi kupac mogao da otpusti veliki broj zaposlenih, smanji dugoročne investicije, te bi novac koji bi strani kupac izvlačio iz Srbije kroz Telekom sigurno bio znatno veći od 330 miliona evra.
„Nije jasno po kom osnovu naša vlast veruje da će dalje privatizacije doneti boljitak Srbiji, kada naša prethodna iskustva i iskustva drugih zemalja pokazuju suprotno. Prodaja, ili privatizacija Telekoma, ili nekog njegovog dela, i generalno infrastrukture koju je gradila država narodu Srbije će napraviti neprocenjivu i nenadoknadivu štetu. Telekomova infrastruktura, kao i druge (energetska, vodovodna itd.) građene su decenijama, a neke i više od sto godina. Vrednost ovakve infrastrukture je neprocenjiva, a javna preduzeća koja tom infrastrukturom upravljaju imaju prirodni monopol, jer takva infrastruktura zahteva velika ulaganja. Ako strana kompanija kupi ovakav monopol, ona može kroz Telekom, ili EPS, ili komunalna preduzeća da izvlači ogromna sredstva iz Srbije. Telekom Srbije ima neto dobit od 140 miliona evra, pri čemu je ove godine otplaćeno 190 miliona evra duga za kupovinu 20 odsto Telekoma od grčke firme OTE i reprogramiranje starih dugova, koji će se otplatiti za dve godine. Kada se otplati ovaj visoki dugoročni kredit, realno je očekivati da će profit značajno skočiti, na preko 330 miliona evra, jer su prihodi Telekoma stabilni.“

VETO U RUKAMA DRŽAVE Smiljanićeva napominje da je, s obzirom na to da je srednja godišnja bruto plata u Srbiji oko 5.500 evra, možemo da kažemo da bi godišnje strani kupac iz Srbije izvlačio bar 60.000 godišnjih srpskih plata. Konkretno, ovo znači da bi vlada Srbije prodajom Telekoma ukinula bar 60.000 radnih mesta ne računajući otpuštanja u Telekomu.

Pitanje je i da li bi država trebalo da ostavi barem paket sa pravom veta u rukama države, kao što je to uradio Telekom Austrije nakon što je meksička kompanija Amerika movil stekla većinski paket akcija ove kuće. Austrijska država, međutim, i dalje preko državne kompanije OEIAG ima više od 25 odsto akcija, pa po zakonu ima i pravo veta na sve odluke koje bi da donese većinski vlasnik, a za koje se proceni da nisu u skladu sa zakonom ili interesima kompanije.

Takođe, ne bez značaja je i pitanje da li, prodajući Telekom, mi prepuštamo i glavne komunikacije MUP-a, vojske i tajnih službi novom stranom vlasniku? Da li i ovim pitanjem treba da se pozabavimo kada bude kasno?

Konačno, kako je to objasnila Smiljanićeva, u prodaji značajnih delova telekomunikacionih operatora, kao i drugih preduzeća od opšteg interesa, treba tražiti uzroke globalne krize i sve dramatičnijih razlika u imovini i prihodima malobrojnih bogatih i mnogobrojnih siromašnih. „Naime, veliki i sigurni profiti koje ostvaruju telekomunikacioni operatori posle privatizacija odlaze u investicione fondove, čiji su menadžeri i dominantni vlasnici iz redova jedan odsto najbogatijih.“

Da li pristankom na prodaju Telekoma mi predajemo preostale oblike suvereniteta, i još gore, radimo na iznalaženju novih i originalnih modela zaštite bogataške manjine, pomažući dalje slamanje običnog naroda i radništva? Da li, u tom smislu, i sadašnja vlada daje mali, ali važan doprinos slugeranjskoj savremenosti?

I DALJE VODEĆI…

Miroslav Joksimović napominje da sve rezultate Telekom beleži u ambijentu jake konkurencije, u kojem „imamo velike kočnice zbog odluke RATEL-a koji od nas traži da se ponašamo kao javno preduzeće (iako smo akcionarsko) budemo transparentni, da sve poslovne tajne objavljujemo i da za nas važi Zakon o javnim nabavkama…

Ništa pobrojano ne važi za Telenor, VIP, SBB i ostale telekomunikacione operatore. Neki od njih nisu imali ni licence, ni građevinske dozvole, geodetske snimke i projekte, radili su na divlje, neovlašćeno ušli u našu TT kanalizaciju, ali sada su legalizovani i nisu konkurencija, već realni sektor. Pored svega navedenog, Telekom je i dalje vodeći nacionalni operator, čije poslovanje može da se stavi u red sa Dojče telekomom, Vodafonom, austrijskim Telekomom…“

 

[/restrictedarea]