Trka za treće mesto

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Grčka se povukla u sebe i bavi se isključivo predstojećim parlamentarnim izborima. Dok se u kampanjama najviše napadaju politički divovi – „Siriza” i „Nova demokratija”, suštinsko pitanje izbora, međutim, jeste ko će biti treći

Grčki narod trenutno živi u atmosferi iščekivanja parlamentarnih izbora, koji će biti održani 25. januara, pokušavajući da razdvoji istinu od propagandnih političkih klopki i praznih obećanja političkih lidera koji su već zaozbiljno zagazili u borbu za „goli opstanak“. Više nije interesantno samo koja će stranka pobediti na izborima nego i koja će stranka biti treća po redu, odnosno koja će imati uticaja na formiranje vlade. Grčki analitičari, u sve većem broju, tvrde da je izvesno da nijedna od dve vodeće frakcije, niti „Siriza“ niti „Nova demokratija“, neće biti u mogućnosti da samostalno formira novu vladu.

Lideri stranaka su započeli maratonske predizborne kampanje u svim delovima Grčke, nadajući se da će različitošću i originalnim programima koje nude osiromašenom narodu podići svoje procente na izborima. Svakako, činjenica vredna pažnje, što su primetili skoro svi novinari koji se bave kampanjom, jeste da su partije prvi put u novogrčkoj istoriji izašle pred birače sa veoma konkretnim programima, dobro razrađenim i politički prilagođenim socijalnim prilikama u zemlji.

Primetno je da se grčki mediji bave samo kampanjama stranaka, potiskujući u drugi plan reakcije političkih lidera evrozone na moguće scenarije razvoja situacije u Grčkoj, koje će doneti 26. januar. Kao da se ova država polako zatvara u svoju čauru ne bi li bila sama sa sobom, bez spoljnih uticaja, dok se ne završe izbori. Da nije došlo do nesrećnog događaja sa džihadistima u Francuskoj, na programima grčkih televizija poslednjih  dana ne bi se pomenula nijedna tema iz inostranstva.

 

Sukob divova Adrenalin predizbornih kampanja iz dana u dan raste i rečnik optužbi koje upućuju partije jedne drugima postaje sve oštriji i provokativniji.

Aleksis Cipras, harizmatični lider „Sirize“ ili „najopasniji čovek Evrope“, kako ga nazivaju različiti mediji u Grčkoj i u inostranstvu, započeo je svoju kampanju na Peloponezu. Pod sloganom „Nada dolazi“, Cipras pokušava da argumentovano dokaže koliko je „po opstanak grčkog naroda opasan“ program „Nove demokratije“ i njenog vođe Antonisa Samarasa. Više puta je na svojim pojavljivanjima naglasio da Samaras pokušava da uplaši narod baukom „Siriza“, ali ako nastavi politiku štednje i dugovanja, Grčka će vrlo uskoro postati samo jedna mala bedna kolonija. Cipras smatra da ekonomski program „Nove demokratije“ krije zamke i da sve poreske olakšice što obećava Samaras nisu ostvarljive pod uslovima koje je potpisao sa Trojkom, odnosno EU, Evropskom centralnom bankom i MMF. „U restoranu parlamenta, a ne u sali, koju inače ne podnosi, gospodin Samaras priča kako će Grčku zbog nas izbaciti iz Evrope. Mogu da nas izbace i sa planete Zemlje, i iz svemira, i iz Sunčevog sistema. Samaras pokušava da poseje strah GREXIT-om, dragi drugovi i drugarice, ne postoji nikakav GREXIT, postoji samo Samaras EXIT“, rekao je Cipras.

„Siriza“ je postigla dogovor o saradnji, odnosno o koaliciji na izborima sa „Ekolozima zelenim“ i sa ultralevičarskom partijom „Antarsija

Poslednjih dana se spekuliše u medijima oko izjave jednog nemačkog ekonomiste da bi GREXIT koštao Nemačku 76 milijardi evra, dok bi smanjenje, ili „šišanje“ dugova njihovu državu koštalo samo 40 milijardi evra. Zaključak je, slučajno ili namerno, izostao.

Dok se Cipras sa određenom dozom ležernosti kreće po Grčkoj, Samaras se bori za svaku reč koju upućuje svojim političkim sledbenicima, ali i protivnicima u predizbornoj kampanji.

U jednom od centralnih hotela Atine, Samaras je predstavio program „Nove demokratije“ pred pristalicama, što su prenosile i sve veće televizije u Grčkoj. On je najavio konačno smanjenje poreza „postepeno i metodično“ a treba ga dočekati „na horizontu za nekoliko godina, bez rizika da se stvore nedostaci u državnoj kasi“. Naglasio je da ekonomiji treba dati prednost u sutrašnjici Grčke, i da ako neko želi da stvori nešto stabilno (misleći na državu) prolazi kroz teške stadijume, i da je država na pragu stabilizacije. Kako lider desnice naglašava u svom promotivnom spotu: „Da bi jedna zemlja odigrala igru (fudbal) mora imati dobro igralište.“

Antonis Samaras želi Grčku u Evropi, ne želi nacionalno osamljivanje. Smatra da na ovim izborima neće pobediti „Nova demokratija“, nego Grčka sa „Novom demokratijom“ (rečenica koju su kasnije parafrazirali skoro svi njegovi politički protivnici). U okviru programa stranke, Samaras je, sem smanjenja poreza koji bukvalno guše grčki narod, obećao 700.000 radnih mesta u sledećih pet godina, kao i normalan izlazak iz krize bez sve češće pominjanog bankrota zemlje.

 

[restrictedarea]

 

Kada se dotakao pitanja političkih protivnika, sve njegove izjave su za metu imale samo „Sirizu“. „Pobedićemo amaterizam, nećemo da se poklonimo svojoj sudbini i najgorim stvarima u sebi samima… Ko se protivi Evropi, naći će se u poziciji da u očajanju prosi novac od tih istih od kojih želi da ode… Kada neko obećava (narodu) ‚zečeve sa epitrahiljima‘ (grčka poslovica koja ima značenje da neko obećava nešto nemoguće) bez obzira na to gde će ih (zečeve) naći, narod će morati duplo da plati nešto što neće ni dobiti“, upozorava on. Samaras je vrlo jasno optužio poslanike „Sirize“ da su svoj novac izneli u inostranstvo i da se sad  igraju bankrota na teret grčkog naroda, te da je ova levičarska koalicija, u stvari, jedan običan „lobi drahme“.

Za ovog desničarskog političara najvažniji je nacionalni program razvoja i unutrašnjih promena u aparatu države, a za politiku „Sirize“ primećuje da je to politika reciklaže siromaštva i mizerije.

Direktan napad Samarasa na Ciprasa desio se kada je lider „Nove demokratije“ optužio lidera „Sirize“ da će vratiti narod u period Jorgosa Papandreua, aludirajući na njegovu izjavu iz septembra 2009. godine: „Novac postoji“. Naravno, ova Papandreuova izjava se danas u Grčkoj koristi da označi meteodoksiju i predmet ismevanja.

 

Kome idu mrve sa stola? „Pasok“ je trenutno u haotičnoj situaciji. Pokret demokrat-socijalista Jorgosa Papandreua je doveo poveći broj pristalica ove partije u svoje redove. Samo u Solunu 74 osobe sa velikim političkim uticajem su „osvanule“ u Pokretu. „Pasok“ pokušava da prikaže sebe kao garanta političke stabilnosti, nadajući se nekoj dobroj koaliciji, i u svakom slučaju osuđuje plašenje naroda lošom politikom.

Komunistička partija Grčke ne želi izlazak iz evrozone, ali želi da državom upravlja narod.

„Pasoku“ je jedino važno da se nađe na trećem mestu liste rezultata izbora 25. januara i da ostane u političkoj igri. Naravno, tu dolazi do suočavanja interesa sa centrolevičarskom partijom Stavrosa Teodorakisa, „Potami“. Inače, „Potami“ je mlada partija, osnovana u februaru 2014. godine, zalaže se za liberalnost i socijaldemokratiju, i naravno za ostanak Grčke u Evropi i evrozoni. Borba za treće mesto postaje sve nemilosrdnija, mada se neki pesimisti boje i „Zlatne zore“ na ovoj poziciji. Nije svejedno zamisliti da neko iz „Zlatne zore“ treba i može da odlučuje o sudbini grčkog naroda, koji je, (bar) u većini, oduvek bio protiv nacizma.

Jorgos Papandreu sa svoje strane poručuje svim partijama da neće nikome služiti za „poštapanje“, mada ga ne uzimaju za ozbiljno u političkim krugovima. Svi ga gledaju kao bledu kopiju oca i kao čoveka koji je doveo zemlju do iscrpljujućeg programa štednje.

Ono što grčki narod, odnosno biračko telo Grčke željno iščekuje jeste televizijsko suočavanje lidera „Sirize“ i „Nove demokratije“, u kojem će, veruje se, dvojica prvaka odgovoriti javno na mnoga pitanja koja „peku“ birače. Pitanje je, međutim, koliko ovo može uticati na to u kakvoj zemlji će se Grci probuditi 26. januara.

BROJKE I SLOVA

Centri za ispitivanje javnog mnjenja, sa rezultatima svojih programa, nalaze se u žiži interesovanja. Rezultati se razlikuju od izvora do izvora, ali uglavnom samo u procentu koji će koja stranka osvojiti, a ne i u njihovom suštinskom redosledu.

Anketa „Metron analizis“, ukazuje da će „Siriza“ osvojiti 27,1 odsto, „Nova demokratija“ 23,8 odsto (razlika 3,3 odsto) „Potami“ 6,7 odsto, „Zlatna zora“ 4,5 odsto, Komunistička partija Grčke 4,2 odsto, „Pasok“ 3,2 odsto, „Anel“ 2,8 odsto, Pokret demokrat-socijalista 2,2 odsto, a „Laos“ 1,1 odsto.

Agencija „Ras“ došla je do rezultata po kojim će „Siriza“ osvojiti 29,8 odsto, „Nova demokratija“ 27,1 odsto (razlika 2,7 odsto) treća po redu je „Zlatna zora“ sa 5,2 odsto, „Potami“ pet odsto, Komunistička partija Grčke 4,8 odsto, „Pasok“ 3,4 odsto, „Anel“ 2,5 odsto, a Pokret demokratsocijalista 2,2 odsto.

Po anketi Agencije „Palmos“, „Siriza“ će osvojiti 28,1 odsto, a „Nova demokratija“ 22,6 odsto. Na trećem mestu je „Zlatna zora“ sa 6,7 odsto, „Potami“ 5,5 odsto, Komunistička partija Grčke 4,3 odsto, „Anel“ 2,3 odsto, „Pasok“ 2,1 odsto, Pokret demokratsocijalista 1,5 odsto, neodlučnih ispitanika 14,8 odsto i onih koji neće glasati 2,7 odsto.

[/restrictedarea]