Čomski o napadu na „Šarli“: Nije bilo protesta zbog napada na RTS

Američki profesor Noam Čomski uporedio je teroristički napad na francuski satirični nedeljnik „Šarli ebdo“ s bombardovanjem RTS-a 1999. godine, primetivši da napad NATO-a na srpsku televiziju nije izazvao masovne proteste u svetu niti zgražavanje javnosti.

Čuveni svetski antiglobalista je, u komentaru za televiziju Si-En-En, podsetio kako je dopisnik Njujork tajmsa Stiven Erlanger opisao poprište napada u Parizu, prenosi Tanjug.

Neverovatno je podsećalo na ono s polomljenim staklom, porušenim zidovima, slomljenim nameštajem, izgorelom farbom, uz emocionalno razaranje“, rekao je Stiven Erlanger.

Ta rečenica, navodi Čomski, nije iz januara 2015, već iz Erlangerovog izveštaja o bombardovanju RTS-a 24. aprila 1999. godine, u kojem je ubijeno 16 novinara i koji je privukao daleko manje pažnje.

„NATO i američki zvaničnici branili su taj napad kao napor da se podrije režim predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića“, preneo je Erlanger.

Portparol Pentagona Kenet Bejkon rekao je u Vašingtonu, kako navodi Čomski, da je „srpska televizija deo Miloševićeve ubilačke mašinerije isto kao i vojska“, što ju je, prema tom tumačenju, činilo legitimnom metom napada.

Čomski napominje da povodom vazdušnog udara na RTS nije bilo protesta niti izraza zgražavanja, niti je bilo parola „Mi smo RTS“, a ni istrage o korenima napada u hrišćanskoj kulturi i istoriji.

„Naprotiv, napad na novinare je pozdravljen. Istaknuti američki diplomata Ričard Holbruk, tadašnji izaslanik za Jugoslaviju, opisao je napad na RTS kao izuzetno značajan i pozitivan razvoj, sa čim su se i drugi saglasili“, piše Čomski.

Profesor Instituta za tehnologiju „Masačusets“ navodi da je zbog tog napada NATO-a kažnjen samo tadašnji direktor televizije Dragoljub Milanović, koji je osuđen na 10 godina zatvora zbog toga što nije evakuisao zgradu, a da je Haški tribunal zaključio da napad nije bio zločin, uprkos civilnim žrtvama.

„Njihovi zločini protiv nas“, zaključuje Čomski, nisu isto što i „naši zločini protiv njih, pošto potonji nisu zločini već plemenita odbrana najviših vrednosti, ponekad s nenamernim propustima“.