SRPSKI PROJEKTI NA SAMITU

Naša zemlja ponudila kineskim partnerima projekte vredne oko pet milijardi evra. Premijeri Srbije, Kine i Mađarske danas potpisuju ugovor o modernizaciji koloseka. Koncesijom do tri trake ka Crnoj Gori

Oko pet milijardi evra vredni su projekti koje je srpska strana stavila na sto kineskim partnerima. Najviše iz oblasti saobraćajne infrastrukture. Samo Ministarstvo saobraćaja i građevine ima spremno oko 200 planova u čiju realizaciju odmah mogu da se uključe partneri sa Dalekog istoka.

Već za danas je najavljeno potpisivanje važnih dokumenata. Pre svega modernizacija pruge Beograd -Budimpešta i obilaznice oko srpske prestonice. Konačno bi Kinezi mogli da zatvore priču o auto-putu od našeg glavnog grada do Jadrana i to na delu od Požege do Boljara, koji do sada niko nije hteo da radi.

PRUGA BEOGRAD – BUDIMPEŠTA

UKUPNO 350 kilometra od Beograda do Budimpešte prelaziće putnički vozovi za manje od 120 minuta, dok se sada relacija između glavnih gradova Srbije i Mađarske prolazi za oko osam sati. Obnova postojećeg i izgradnja drugog koloseka na ovom delu severnog kraka železničkog Koridora 10 koštaće oko 1,5 milijardi evra.

Za 188 kilometra kroz Srbiju vrednost radova procenjena je na 885 miliona evra. Od toga, 370 miliona za deo od Stare Pazove do Novog Sada, za koji je novac već obezbeđen iz ruskog kredita. To znači da će se sa Kinezima, koji su zainteresovani za ovaj železnički pravac, pregovorati za 515 miliona evra, kolika je procenjena vrednost radova na modernizaciji pruge od Novog Sada do Subotice.

Inače, brzina vozova predviđena strategijom razvoja saobraćaja na ovoj pruzi veća je od 160 kilometara na sat. Nadležni kažu da će na dobrom delu deonice moći da se razvije i dvesta na sat. Realizacija ovog posla moguća je za dve godine.

KORIDOR 11

“ŠANDONG haj spid grupa” ili “Čajna rod end bridž konstrakšn”, jedna od ove dve kineske kompanije biće budući koncesionar na delu Koridora 11 od Surčina do Požege. Ove kompanije, od ukupno četiri, koje su konkurisale za veliki projekat, prošle su pretkvalifikaciju i dostavile svoje inicijalne ponude. Sa izabranom firmom, Vlada Srbije će ući u pregovore oko koncesionog ugovora, koji treba da definiše sve pojedinosti, od perioda koncesije, roka i cene gradnje, naplate putarine, nadoknade koju dobija država…

Jedini način da Srbija “zatvori” projekat auto-puta Beograd – južni Jadran na delu do Požege je – koncesija. Država nema mogućnosti da se dodatno zadužuje. Na ovom putnom pravcu već je sagradila deonicu Ub – Lajkovac od 12,5 kilometara iz budžeta. Kako je bilo definisano pozivom kineskim kompanijama, zainteresovanim za koncesiju, predmet ovog posla je izgradnja dela od Surčina do Obrenovca u dužini od 17,6 kilometara, zatim održavanje i korišćenje deonica od Obrenovca do Preljine u dužini od 103 kilometra, koje država iz kineskog i azerbejdžanskog kredita, i izgradnja dela od Preljine do Požege – 31 kilometar. Prema grubim procenama, vrednost radova na delu od Surčina do Obrenovca je oko 150 miliona evra. Tu treba da se izgradi most na Savi i velika petlja kao, praktično, početak auto-puta. Vrednost radova na delu od Preljine do Požege procenjena je na oko 300 miliona evra. Uz gradnju ove dve deonice Kinezi će dobiti na održavanje i korišćenje (naplata putarine) i deo od Obrenovca do Preljine.

Plan države je da kompletan auto-put od Beograda do Požege bude završen tokom 2017. godine. Za deo od Požege do Boljara, odnosno granice sa Crnom Gorom, u dužini od 106,8 kilometara takođe se pregovora sa Kinezima, a vrednost ovog posla je 1,8 milijardi evra.

I auto-put Beograd – Vršac – Temišvar, deo je Koridora 11, koji Rumuniju spaja sa Barijem u Italiji preko Jadrana, Podgorice i Beograda. U Rumuniji Italijani imaju više hiljada preduzeća. Srbiji je potrebno za izgradnju ovih 92 kilometra 570 miliona evra.

BRZE SAOBRAĆAJNICE

ZA Moravski koridor od 109,6 kilometara (Pojate – Preljina), fruškogorski koridor (Novi Sad – Ruma) i brzu saobraćajnicu Zrenjanin – Čenta – Beograd, Srbija traži od Kineza jednu milijardu evra.

NIŠ – PRIŠTINA

AUTO-PUT Niš – Priština, takođe je projekat koji je srpska strana predložila kineskim partnerima. Auto-put u dužini od 120 kilometara, povezaće KiM sa Koridorom 10. Posao je vredan 840 miliona evra, a cena kilometra kreće se od 700.000 do 1,3 miliona evra u zavisnosti od konfiguracije terena.

LUKA NA DUNAVU

Jedan od najvažnijih projekata sa kojima je srpska strana već u pregovorima sa kineskim partnerom je izgradnja luke i bescarinske zone na Dunavu. Prema rečima Dejana Trifunovića, državnog sekretara u Ministarstvu saobraćaja, postoje tri lokacije, ali se najdalje sa dokumentacijom otišlo u blizini novog mosta Zemun – Borča. Procene su da bi u opremanje luke trebalo uložiti oko 220 miliona evra.

ŽELEZNICA KA SARAJEVU

Kinezi bi trebalo da podrže regionalne projekte, a na listi je i pruga Beograd – Sarajevo. Takođe, srpska strana zatražiće od Kineza i obnovu Koridora 10 od Beograda do Niša i železnički čvor Niš – Preševo.

OBILAZNICA OKO BEOGRADA

Vlada Srbije potpisaće danas memorandum o saradnji sa kineskom kompanijom “Sinohidro” koji predviđa uključivanje kineskog partnera u gradnju obilaznice oko Beograda do Pančeva.

To je na Ekonomskom forumu Kine i 16 zemalja SEE najavio državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dejan Trifunović.

On je rekao da bi ta kineska kompanija trebalo da bude angažovana na završetku obilaznice od Dobanovaca do Bubanj potoka, ali i da nastavi trasu obilaznice do Pančeva, što će uključiti i izgradnju novog mosta na Dunavu. Most je dužine između 2.100 i 2.200 metara, a mogao bi da se izgradi u roku od tri godine.

INDUSTRIJSKA ZONA “UB” 

Obuhvata površinu od 100 hektara gde će se izmestiti kineske i druge svetske firme. Zaposliće 15.000 radnika u devet industrijskih sektora. Kinezi investiraju oko milijardu evra.

NOVI BLOK TE U KOSTOLCU

Kinezi će u Srbiji kreditirati i energetiku. Najvažniji projekat koji će osnažiti energetski bilans naše zemlje jeste izgradnja termoelektrane u Kostolcu i proširenje ugljenokopa “Drmno”, u koje će Kinezi uložiće 750 miliona dolara, a Srbija će tako dobiti novu termoelektranu, nakon više od dve i po decenije.

– Srbija u saradnji sa Kinom rehabilitovala svoja postrojenja u Termoelektrani Kostolac i planira izgradnju novog bloka u toj termoelektrani – rekao je ministar energetike Aleksandar Antić. – Reč o novom bloku od 350 megavata i proširenju kopa “Drmno” za koji bi kineska strana trebala da odobri kredit od 750 miliona dolara.

Prvi projekat koji će sutra biti potpisan u energetici jeste između Kompanije NIS energovind, ćerke Kompanije NIS o saradnji s kineskom kompanijom “Goldvind” o isporuci vetrogeneratora za vetropark Plandište, najavio je pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac.

– Kineska EKSIM banke će NIS odobriti kredit vredan 225 miliona dolara – rekao je Banjac. – Vetropark će biti snage 102 megavata.IZVOZ MESA

TOKOM samita ćemo sa partnerima iz Kine potpisati sporazum o izvozu jagnjećeg i telećeg mesa na kinesko tržište – rekao je sinoć za “Novosti” Rasim Ljajić, ministar trgovine i turizma.

– Prošle godine, razmena Kine sa regionom CIEZ je iznosila 55 milijardi dolara, a ove godine je to 10 odsto više. Plan je da do 2018. godine, trgovinska razmena sa ovih 16 zemalja bude 120 milijardi, po kineskim planovima – kazao je Ljajić. – Kinezi su najviše zainteresovani za srpsko voće, povrće i meso.

Ljajić je rekao i da naša zemlja ima veliku šansu da privuče posetioce iz Kine, jer su oni izbili na prvu listu po brojnosti turista u svetu.

– Ove godine je bilo 95 miliona kineskih turista u svetu, koji su na putovanjima potrošili oko 70 miliona dolara – kazao je ministar trgovine i turizma. – Procenjuje se da će ih sledeće godine biti više od 100 miliona! I Srbija ove godine beleži povećanje broja turista iz Kine za 57 odsto, a ovaj samit će doprineti da ih bude još više.

Po tom režimu, ovih dana je u Beograd već doputovalo prvih 40 turista, koji su bili u Mađarskoj i iskoristili priliku da posete i srpsku prestonicu.

POZITIVNI PRIMERI

Pupinov most, koji će biti svečano otvoren sutra pozitivan je primer uspešne saradnje Srbije i Kine. Ovaj most nije samo veza između Zemuna i Borče već će osloboditi gradsko jezgro od teretnih vozila i rasteretiti Pančevački most, do sada jedinu vezu desne i leve beogradske strane Dunava.

Izgradnja mosta počela je 2011. godine. Most je dugačak 1,5 kilometara i imaće 21,6 kilometara pristupnih saobraćajnica. Vrednost posla je 260 miliona dolara.

Takođe, iz kineskog kredita od 301 milion dolara grade se i dve deonice na Koridoru 11. Za taj posao zadužen je kineski “Šandong”. Reč je o delovima Obrenovac – Ub i Lajkovac – Ljig u ukupnoj dužini od 50 kilometara.

http://www.novosti.rs/