СРПСКИ ПРОЈЕКТИ НА САМИТУ

Наша земља понудила кинеским партнерима пројекте вредне око пет милијарди евра. Премијери Србије, Кине и Мађарске данас потписују уговор о модернизацији колосека. Концесијом до три траке ка Црној Гори

Око пет милијарди евра вредни су пројекти које је српска страна ставила на сто кинеским партнерима. Највише из области саобраћајне инфраструктуре. Само Министарство саобраћаја и грађевине има спремно око 200 планова у чију реализацију одмах могу да се укључе партнери са Далеког истока.

Већ за данас је најављено потписивање важних докумената. Пре свега модернизација пруге Београд -Будимпешта и обилазнице око српске престонице. Коначно би Кинези могли да затворе причу о ауто-путу од нашег главног града до Јадрана и то на делу од Пожеге до Бољара, који до сада нико није хтео да ради.

ПРУГА БЕОГРАД – БУДИМПЕШТА

УКУПНО 350 километра од Београда до Будимпеште прелазиће путнички возови за мање од 120 минута, док се сада релација између главних градова Србије и Мађарске пролази за око осам сати. Обнова постојећег и изградња другог колосека на овом делу северног крака железничког Коридора 10 коштаће око 1,5 милијарди евра.

За 188 километра кроз Србију вредност радова процењена је на 885 милиона евра. Од тога, 370 милиона за део од Старе Пазове до Новог Сада, за који је новац већ обезбеђен из руског кредита. То значи да ће се са Кинезима, који су заинтересовани за овај железнички правац, преговорати за 515 милиона евра, колика је процењена вредност радова на модернизацији пруге од Новог Сада до Суботице.

Иначе, брзина возова предвиђена стратегијом развоја саобраћаја на овој прузи већа је од 160 километара на сат. Надлежни кажу да ће на добром делу деонице моћи да се развије и двеста на сат. Реализација овог посла могућа је за две године.

КОРИДОР 11

“ШАНДОНГ хај спид група” или “Чајна род енд бриџ констракшн”, једна од ове две кинеске компаније биће будући концесионар на делу Коридора 11 од Сурчина до Пожеге. Ове компаније, од укупно четири, које су конкурисале за велики пројекат, прошле су претквалификацију и доставиле своје иницијалне понуде. Са изабраном фирмом, Влада Србије ће ући у преговоре око концесионог уговора, који треба да дефинише све појединости, од периода концесије, рока и цене градње, наплате путарине, надокнаде коју добија држава…

Једини начин да Србија “затвори” пројекат ауто-пута Београд – јужни Јадран на делу до Пожеге је – концесија. Држава нема могућности да се додатно задужује. На овом путном правцу већ је саградила деоницу Уб – Лајковац од 12,5 километара из буџета. Како је било дефинисано позивом кинеским компанијама, заинтересованим за концесију, предмет овог посла је изградња дела од Сурчина до Обреновца у дужини од 17,6 километара, затим одржавање и коришћење деоница од Обреновца до Прељине у дужини од 103 километра, које држава из кинеског и азербејџанског кредита, и изградња дела од Прељине до Пожеге – 31 километар. Према грубим проценама, вредност радова на делу од Сурчина до Обреновца је око 150 милиона евра. Ту треба да се изгради мост на Сави и велика петља као, практично, почетак ауто-пута. Вредност радова на делу од Прељине до Пожеге процењена је на око 300 милиона евра. Уз градњу ове две деонице Кинези ће добити на одржавање и коришћење (наплата путарине) и део од Обреновца до Прељине.

План државе је да комплетан ауто-пут од Београда до Пожеге буде завршен током 2017. године. За део од Пожеге до Бољара, односно границе са Црном Гором, у дужини од 106,8 километара такође се преговора са Кинезима, а вредност овог посла је 1,8 милијарди евра.

И ауто-пут Београд – Вршац – Темишвар, део је Коридора 11, који Румунију спаја са Баријем у Италији преко Јадрана, Подгорице и Београда. У Румунији Италијани имају више хиљада предузећа. Србији је потребно за изградњу ових 92 километра 570 милиона евра.

БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ

ЗА Моравски коридор од 109,6 километара (Појате – Прељина), фрушкогорски коридор (Нови Сад – Рума) и брзу саобраћајницу Зрењанин – Чента – Београд, Србија тражи од Кинеза једну милијарду евра.

НИШ – ПРИШТИНА

АУТО-ПУТ Ниш – Приштина, такође је пројекат који је српска страна предложила кинеским партнерима. Ауто-пут у дужини од 120 километара, повезаће КиМ са Коридором 10. Посао је вредан 840 милиона евра, а цена километра креће се од 700.000 до 1,3 милиона евра у зависности од конфигурације терена.

ЛУКА НА ДУНАВУ

Један од најважнијих пројеката са којима је српска страна већ у преговорима са кинеским партнером је изградња луке и бесцаринске зоне на Дунаву. Према речима Дејана Трифуновића, државног секретара у Министарству саобраћаја, постоје три локације, али се најдаље са документацијом отишло у близини новог моста Земун – Борча. Процене су да би у опремање луке требало уложити око 220 милиона евра.

ЖЕЛЕЗНИЦА КА САРАЈЕВУ

Кинези би требало да подрже регионалне пројекте, а на листи је и пруга Београд – Сарајево. Такође, српска страна затражиће од Кинеза и обнову Коридора 10 од Београда до Ниша и железнички чвор Ниш – Прешево.

ОБИЛАЗНИЦА ОКО БЕОГРАДА

Влада Србије потписаће данас меморандум о сарадњи са кинеском компанијом “Синохидро” који предвиђа укључивање кинеског партнера у градњу обилазнице око Београда до Панчева.

То је на Економском форуму Кине и 16 земаља СЕЕ најавио државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Дејан Трифуновић.

Он је рекао да би та кинеска компанија требало да буде ангажована на завршетку обилазнице од Добановаца до Бубањ потока, али и да настави трасу обилазнице до Панчева, што ће укључити и изградњу новог моста на Дунаву. Мост је дужине између 2.100 и 2.200 метара, а могао би да се изгради у року од три године.

ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА “УБ” 

Oбухвата површину од 100 хектара где ће се изместити кинеске и друге светске фирме. Запослиће 15.000 радника у девет индустријских сектора. Кинези инвестирају око милијарду евра.

НОВИ БЛОК ТЕ У КОСТОЛЦУ

Кинези ће у Србији кредитирати и енергетику. Најважнији пројекат који ће оснажити енергетски биланс наше земље јесте изградња термоелектране у Костолцу и проширење угљенокопа “Дрмно”, у које ће Кинези уложиће 750 милиона долара, а Србија ће тако добити нову термоелектрану, након више од две и по деценије.

– Србија у сарадњи са Кином рехабилитовала своја постројења у Термоелектрани Костолац и планира изградњу новог блока у тој термоелектрани – рекао је министар енергетике Александар Антић. – Реч о новом блоку од 350 мегавата и проширењу копа “Дрмно” за који би кинеска страна требала да одобри кредит од 750 милиона долара.

Први пројекат који ће сутра бити потписан у енергетици јесте између Компаније НИС енерговинд, ћерке Компаније НИС о сарадњи с кинеском компанијом “Голдвинд” о испоруци ветрогенератора за ветропарк Пландиште, најавио је помоћник министра енергетике Милош Бањац.

– Кинеска ЕКСИМ банке ће НИС одобрити кредит вредан 225 милиона долара – рекао је Бањац. – Ветропарк ће бити снаге 102 мегавата.ИЗВОЗ МЕСА

ТОКОМ самита ћемо са партнерима из Кине потписати споразум о извозу јагњећег и телећег меса на кинеско тржиште – рекао је синоћ за “Новости” Расим Љајић, министар трговине и туризма.

– Прошле године, размена Кине са регионом ЦИЕЗ је износила 55 милијарди долара, а ове године је то 10 одсто више. План је да до 2018. године, трговинска размена са ових 16 земаља буде 120 милијарди, по кинеским плановима – казао је Љајић. – Кинези су највише заинтересовани за српско воће, поврће и месо.

Љајић је рекао и да наша земља има велику шансу да привуче посетиоце из Кине, јер су они избили на прву листу по бројности туриста у свету.

– Ове године је било 95 милиона кинеских туриста у свету, који су на путовањима потрошили око 70 милиона долара – казао је министар трговине и туризма. – Процењује се да ће их следеће године бити више од 100 милиона! И Србија ове године бележи повећање броја туриста из Кине за 57 одсто, а овај самит ће допринети да их буде још више.

По том режиму, ових дана је у Београд већ допутовало првих 40 туриста, који су били у Мађарској и искористили прилику да посете и српску престоницу.

ПОЗИТИВНИ ПРИМЕРИ

Пупинов мост, који ће бити свечано отворен сутра позитиван је пример успешне сарадње Србије и Кине. Овај мост није само веза између Земуна и Борче већ ће ослободити градско језгро од теретних возила и растеретити Панчевачки мост, до сада једину везу десне и леве београдске стране Дунава.

Изградња моста почела је 2011. године. Мост је дугачак 1,5 километара и имаће 21,6 километара приступних саобраћајница. Вредност посла је 260 милиона долара.

Такође, из кинеског кредита од 301 милион долара граде се и две деонице на Коридору 11. За тај посао задужен је кинески “Шандонг”. Реч је о деловима Обреновац – Уб и Лајковац – Љиг у укупној дужини од 50 километара.

http://www.novosti.rs/