Geopolitika Putinove poruke

Piše Branko Radun

Odustajanjem od „Južnog toka“ Rusija će verovatno smanjiti svoje prisustvo na Balkanu, i šire, u ovom delu Evrope, što je za Srbiju izuzetno loše. No, za definitivnu ocenu odnosa Rusije prema Balkanu mora se pričekati neko vreme, barem koliko je potrebno da se situacija u Ukrajini razbistri

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u Turskoj izrekao rečenicu koja je obišla Evropu − pošto EU nije htela da podrži izgradnju „Južnog toka“, Rusija je primorana da se povuče iz tog projekta. Ovo se dogodilo na zajedničkoj konferenciji sa turskim premijerom Erdoganom. Putin je kazao da je Evropska komisija stvarala prepreke projektu: „Ako Evropska unija ne želi da sprovede projekat ‚Južni tok‘, on neće ni biti sproveden.“ Iz ovoga bi se moglo zaključiti da se Rusija povlači iz projekta do daljnjeg, ali da je lopta prebačena u Brisel, pa i u Bugarsku, koja je pod pritiskom Brisela i Vašingtona odbila da da dozvolu za početak gradnje.

 

PRITISAK NA BRISEL  I SOFIJU Sasvim je logično da Rusi obustave projekat ako ih Brisel ucenjuje odustajanjem od kontrole nad gasovodom i ako Bugarska stopira izgradnju magistralne trase. Kako spojiti „cevku“ ako samo jedan segment nedostaje – bugarski? Ova država je imala nekoliko promena vlasti i kriza vlade upravo zbog „Južnog toka“. Naime, Amerikanci su podrivali one vlade koje su iz svog i nacionalnog interesa bile spremne da rizikuju da bi došle do ovog strateškog projekta.

Putin je „ispalio“ ovu izjavu u Turskoj, uz koju je dogovorio povećanje isporuke gasa i niže cene. Prošle godine je preko 13 milijardi kubnih metara gasa upumpano Turskoj preko gasovoda „Plavi tok“. Putin je očigledno, pre najave odustajanja od „Južnog toka“, dogovorio sa turskim liderima izgradnju „skladišta gasa na tursko-grčkoj granici za snabdevanje Evrope tim važnim energentom kako bi se kompenzovao gubitak“.

No njegova izjava se ne odnosi samo na obustavu ovog projekta već je i vrsta pritiska na Sofiju i Brisel da razmisle šta im je preče – stabilno i jeftinije snabdevanje energentima, ili pak urgiranje SAD da se odreknu ruskog gasa po svaku cenu. Ovo može izazvati politička kolebanja i prestrojavanja, koja opet za posledicu mogu imati i drugačiji odnos Bugarske i EU prema „Južnom toku“. Pre svega, u pitanju je pritisak na Sofiju, poruka da joj je ovo poslednji momenat da se urazumi, da smogne snage da se odupre ucenama i ponovo pokrene izgradnju ovog strateškog projekta.

Da li je, onda, ovo Putinov blef kojim želi da izazove promenu odluke Sofije i Brisela, ili je reč o nečem drugom? Klasičan blef sigurno nije, to jednostavno ne rade ozbiljne države. Ili rade jako retko. Naročito ovo potvrđuje i izjava prvog čoveka „Gazproma“, Alekseja Milera, koji je rekao da „neće biti povratka na ‚Južni tok‘. Taj projekat je zatvoren“.

Radi se o tome da se šalje poruka da „Rusija može i bez ‚Južnog toka‘“ i da je on potrebniji Balkancima i Evropljanima no Rusima. Ruska Federacija je pokrenula izgradnju velikih gasovoda prema Kini, koji, kad budu gotovi, mogu dovesti do ozbiljnih problema u snabdevanju Evrope gasom. Dakle, Rusija će tada moći da bira, a do tada će taktizirati.

[restrictedarea]

GEOPOLITIKA PROBLEMA Suština ovog problema, naravno, leži u geopolitičkom nadmetanju SAD i Rusije oko Ukrajine. Zapad, predvođen Amerikom, nije zadovoljan buđenjem Rusije i njenom sve aktivnijom politikom, te otvorenom podrškom proruskim snagama na istoku Ukrajine, koje je i ruska pomoć letos spasila od propasti. Amerika je, sa druge strane, disciplinovala svoje štićenike iz EU, a pre svega jogunastu Merkelovu, i oni su sada, doduše nevoljno, zajedno protiv Rusije. Gotovo sve države Evrope, osim Srbije i BiH (zbog Dodika i RS) Rusiji su uvele sankcije i imaju nameru da ih se pridržavaju.

Ovaj sukob oko Ukrajine je pokazao mnogo šta. Da SAD agresivno diktiraju tempo promena gurajući „obojene revolucije“ kao geopolitičko oruđe jačanja i očuvanja uticaja, da je Evropa bila pasivna i da nema ni političku volju ni sposobnost da  im parira. Čak je i Rusija bila zatečena prevratom u Kijevu iako se istovremeno pokazala i kao jedini geopolitički aktivan subjekt u Evropi pored SAD. Kijevski prevrat je, opet, demonstrirao da je Ukrajina veštačka i rogobatna tvorevina, koja može lako da se podeli ili uništi, poput nekadašnje SFRJ. Pored toga, taj puč je ozbiljno zabrinuo sve evropske lidere koji su pomislili da i sami mogu „doći na red“. Dešavanja u Ukrajini su pokazala i da je Nemačka ekonomski džin, ali politički i geopolitički patuljak te da za sada mora da sledi politiku koja se kreira u vašingtonskim laboratorijama. Rusija, opet, nije želela da dalje trpi iživljavanja Evropske komisije oko gasovoda, jer se pokazala kao tek nešto više od američkih kurira koji po mišljenje redovno idu u Vašington. Samo da podsetimo, prva odluka nove pučističke vlade u Kijevu bila je da kontrolu nad gasovodima ove velike zemlje preda u ruke američkih kompanija. Kontrola nad energetskim tokovima i koridorima je neretko važnija od toga čiji su energenti.

Što se tiče „Južnog toka“, on se odmah našao na otvorenom udaru američkih moćnika, koji su našli najslabiju kariku – Bugarsku – gde su ga, doduše, mogli prekinuti samo insceniranjem krize vlade i promene vlasti. Zbog pozitivnog odnosa prema Rusiji i kraljevskog dočeka Putina, i Srbija se našla na tapetu svetskih moćnika. Sada je ona, posle odbacivanja „Južnog toka“ od EU i Bugarske, u teškoj i nezavidnoj situaciji. Imaće veliki problem ako ne bude realizacije ovog projekta, u koji je uložila svoj politički kredibilitet u toj meri da je na Zapadu optužena da je „proruska“. Odustajanjem od „Južnog toka“ Rusija će verovatno smanjiti svoje prisustvo na Balkanu, i šire, u ovom delu Evrope, što je za Srbiju izuzetno loše. No, za definitivnu ocenu odnosa Rusije prema Balkanu mora se pričekati neko vreme, barem koliko je potrebno da se situacija u Ukrajini razbistri. Srbija će se naći pod pritiscima zbog prijateljstva sa Rusijom, kao u slučaju one rezolucije o Šešelju u Evropskom parlamentu, a sa druge strane, zbog stopiranja projekta izgradnje gasovoda mnogo šta će biti dovedeno u pitanje.

Evropska unija i Bugarska su odradile antievropski posao za vašingtonske krugove moći, koji se svete Rusiji za otpor strateškim pravcima nastupanja (Sirija i Ukrajina). Ono što su učinile Evropska komisija i Sofija jesu klasični iznuđeni potezi, koji idu na njihovu štetu. Jer, interes Balkana i šireg evropskog zaleđa je da dobiju jeftinije energente i stabilnije snabdevanje i u vreme kriza, što je od izuzetnog značaja za veliku privrednu mašineriju Evrope, ali i za energetsku bezbednost, koja je postala neizostavni deo svake nacionalne i kontinentalne strategije bezbednosti.

Da li ovo znači definitivni kraj projekta gasovoda ili pak samo pauzu dok se neke stvari ne reše? Sigurno jeste prelomna tačka, gde se čeka odgovor druge strane kojoj bi trebalo da je u interesu izgradnja gasovoda i koja je suvlasnik potencijalnih cevi. Putinova izjava ide i na to da se probude evropska javnost i poslovni krugovi da izvrše pritisak na svoje vlade. Na taj način se smanjuje ucenjivački kapacitet EU prema Rusiji. Ovaj trenutak jeste situacija koja je blizu kraja za ovaj projekat, ali se čeka i epilog u pogledu odgovora EK oko toga ko će kontrolisati gasovod. Očigledno je da će američki pritisak biti jači da se blokira izgradnja „Južnog toka“ ukoliko se zakomplikuje ukrajinska kriza i ponovo započnu ratni okršaji. Putin je povukao potez, sad je lopta u delu terena Evrope.

[/restrictedarea]