Eutanazija Jugoistočne Evrope

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

U Budimpešti tvrde da Brisel, nakon miniranja „Južnog toka“, nema nikakav odgovor na gasne potrebe Jugoistočne Evrope

Predsednik mađarske vlade Viktor Orban 5. decembra direktno je okrivio Brisel i Vašington za sabotažu ruskog gasovoda „Južni tok“, koji se uklapao u dugoročnu strategiju učvršćivanja odnosa s Moskvom.

Odluka predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da odustane od „Južnog toka“ težak je udarac za Orbana, ali ne i dovoljno snažan da bi ugrozio njegovu dvotrećinsku vlast u državi.

Da podsetimo: mađarski parlament 4. novembra usvojio je zakon koji omogućava ubrzanu izgradnju gasovoda „Južni tok“, zaobilazeći pravila EU. Poslanici su, sa 131 glasom „za“ i 35 „protiv“, usvojili amandman kojim je upaljeno „zeleno svetlo“ u izgradnji gasovoda i kompanijama što nisu imale neophodne dozvole. Te firme, po novom zakonu, trebalo je samo da dobiju odobrenje (licencu) mađarske Agencije za energetiku i odmah su mogle da učestvuju u gradnji „Južnog toka“. Deonicu za plavo gorivo kroz Mađarsku trebalo je da gradi kompanija „Saut strim Hangari“, zajedničko preduzeće ruskog „Gazproma“ i Mađarske razvojne banke (MFB) osnovano 2012. godine, gde su obe strane učestvovale sa 50 odsto vlasništva. Moskva je Viktoru Orbanu ostavila i kompletnu zaradu na tranzitu gasa, kao i potpuno upošljavanje domaće radne snage na gradnji gasovoda… Budimpeštu je u 2015. godini čekalo i potpisivanje dugoročnog sporazuma o isporukama gasa iz Rusije.

 

[restrictedarea]

 

I onda − spektakularna vest iz Istanbula (posle susreta Erdogan – Putin) o obustavi „Južnog toka“ jer se EU protivi ovom poduhvatu i samostalni ulazak dvoje najvećih komšija Unije u veliki zajednički posao izvan zadate geostrateške šeme − izgradnju Crnomorskog gasovoda (koji će, umesto kroz Bugarsku, prolaziti preko teritorije Turske). To je najveći poraz Brisela do sada, jer je zavisnost od energenata i dalje najbolnije pitanje za njega. Sigurno da posle dogovora sa Rusijom o izgradnji novog alternativnog gasovoda (kojim bi se izbegao tranzit kroz nestabilnu Ukrajinu) treba očekivati vrlo snažne pritiske Vašingtona na Ankaru (pritiskao je i Budimpeštu).

U isto vreme, u Budimpešti tvrde da Brisel, nakon miniranja „Južnog toka“, nema nikakav odgovor na gasne potrebe Jugoistočne Evrope. Sužavanjem opcija za obezbeđivanje strateških sirovina (a realnost je da će Unija još dugo biti zavisna od ruskog gasa) Evropa je dospela u ćorsokak gde je samu sebe saterala. Cenu će morati da plate obični građani, naravno i Mađari.

Dok iz apsolutno vladajućeg „Fidesa“ ističu da za rusko „zavrtanje“ gasovoda mogu da „zahvale“ samo bugarskoj vladi i rukovodstvu EU, predsednik Viktor Orban dodaje i političku ulogu Vašingtona.

„Evropska komisija od početka je imala dvostruke standarde, jer za gasovod od Azerbejdžana do južne Italije, koji tek treba da počne da se gradi, a gradi ga ‚Britiš petroleum‘, nije važio Treći energetski paket. A za ‚Južni tok‘ je važio!? Pravni presedan Paketa je u tome što uopšte još nije na snazi. Biće tek od 1. januara 2015! To vrlo jasno pokazuje ogroman uticaj SAD na EK i nemoć vlada Nemačke, Francuske, Italije i Austrije da to promene“, podvukao je Orban.

Uz ocenu da je „Rusija imala pravo na takvu odluku“ i da „Mađarska prihvata taj stav“, premijer Orban je najavio da će zemlja sada morati da pronađe nove dobavljače da bi osigurala energetsku bezbednost u budućnosti. Sve opcije će biti u igri. Od gasnih interkonekcija s Bugarskom, Rumunijom  i(li) Grčkom i povezivanja sa slovačkim čvorištem „Eustrim“, do LNG terminala na Krku (tankovaće katarski, alžirski i američki gas) i Transjadranskog gasovoda koji će gas dovoditi sa azerbejdžanskih kaspijskih polja preko Turske. I alternativa propalog „Južnog toka“ − Crnomorski gasovod (koji će Rusija i Turska za tri godine završiti) za Budimpeštu će takođe biti još jedna od energetskih mogućnosti.

[/restrictedarea]