Naša kometa je kapsula vremena

I dok naučnici čekaju njegovo buđenje, mi ćemo govoriti o otkrivanju komete i o onima čija imena ona nosi. Oba naučnika – Klim Čurjumov i Svetlana Gerasimenko – sada nastavljaju svoju naučnu delatnost.

Kometa koja se nalazi 500 miliona kilometara od Zemlje i koja je dobila ime 67R/Čurjumov-Gerasimenko, otkrivena je 23. oktobra 1969. godine. Sovjetski astronomi Klim Čurjumov i Svetlana Gerasimenko u to vreme radili su u Glavnoj astronomskoj ospervatoriji Ukrajine. Indeks 67R znači da je ovo kosmičko telo 67. otkrivena kometa koja se okreće oko Sunca sa periodom okretanja manje od 200 godina. Kometa Čurjumov-Gerasimenko je zanimljiva po tome što se ne približava Suncu na malo rastojanje, zato se očuvala u relativno prvobitnom stanju.

Evo kako opisuje pronalazak komete Svetlana Gerasimenko: U septembru 1969. Godine zajedno sa Klimom Čurjumovom bili smo u Alma-Ati u Kazahstanu, u ekspediciji posmatranja kometa. U noći između 11. I 12. Septembra na teleskopu od 50 centimetara posmatrala sam nekoliko kometa, između ostalog i kometu Komas-Sola. Završivši posmatranja, počela sam da razvijam filmove. Film sa kometom Komas-Sola mi se učini pokvarenim: u centru se nalazila manja mrlja. Veoma sam se iznervirala što sam dozvolila feler, i čak sam htela da bacim snimak. Ali nisam to uradila. Posle povratka iz ekspedicije u Kijev, počeli smo pažljivo da pregledamo sve snimke i na predviđenom mestu našli kometu Komas-Sola. Ali ona je bila malo slabija od zabeleženog objekta. Zatim je nepoznat objekat bio zabeležen na još 4 snimka. Svoja merenja i podatke sa koordinatama objekta poslali smo Brajenu Marsdenu – direktoru za Centra za proučavanje malih planeta u okviru Harvardsko-Smitsonove astrofizičke opservatorije u Kembridžu. Ubrzo je od njega stigao odgovor da je najverovatnije kometa nova, ali je podataka malo. Ja sam odmah odletela u Alma-Atu radi daljih posmatranja. Uzbzo je stigla potvrda da je kometa zaista nova. Kasnije prema proračunima orbite pronašli su je i na nagativima drugih opservatorija sveta. Ali kometi su već bila data naša imena…

Trenutno Svetlana Gerasimenko radi na institutu za astrofiziku u prestonici Tadžikistana Dušanbeu. 77-godišnji profesor Klim Čurjumov je član Međunarodnog astronomskog saveza, dopisni član Nacionalne akademije nauka Ukrajine, redovni član Njujorške akademije nauka, sada direktor Kijevskog planterijuma. Kapsulom vremena nazvao je kometu Klim Čurjumov u intervjuu dopisniku radija Sputnik:

Kometa čuva u svom sastavu prvobitnu supstancu. Ona se formirala pre četiri i po milijarde godina, onda kada se formirala sama kometa, i ne menja se od tada. Tačnije to je svojevrsna kapsula vremena. To je supstanca od koje su se formirale sve planete, Sunce, tačnije to će biti odgonetka velike tajne: od čega se formirao naš sunčev sistem, naša Zemlja, kakva je ona bila kada je bila mlada. I kako se pojavila voda na Zemlji. Geolozi imaju drugu verziju, a astronomi imaju takav model pri kojem se smatra da se voda pojavila na Zemlji u toku njenog bombardovanje jezgrima kometa. Jezgra kometa na 70-80% se sastoje od leda. Tragovi bombardovanja Zemlje i kometama, i asteroidima ostali su u vidu kratera. I kada su uporedili izotopni sastav u ledu kometa i okeanima na Zemlji, ispostavilo se da su oni potpuno jednaki. To može da bude dokaz da su vodu na Zemlju donele komete. Tačnije život Zemlja duguje jezgrima kometa. Ali nije još sve tako jasno… Tako da na orbitalni modul Rozeta sa sondom Fila polažu se velike nade. Lovi se prvobitna materija.

Prema mišljenju Klima Čurjumova, kako se budu trošili zemljini resursi, čovečanstvo će izbiti na korišćenje kosmičkih resursa:

Ubuduće čovečanstvo će morati da traži izvore energije u kosmosu, da koristi kosmička tela kao resurske rudih blaga. Na primer, na Mesecu postoji helijum-3. Tako ga je nekoliko puta više nego na Zemlji. A helijum-3 je efikasno i bezbedno gorivo za reaktore. I ako pođe za rukom da se on transportuje, on će osigurati čovečanstvo energijom za nekoliko hiljada godina. Na Zemlji ga je vrlo malo. Tako da sam siguran da će pre ili kasnije ljudi početi da koriste asteride kao međustanicu za letove, i jezgra kometa, i Mesec… U kosmosu je ne samo naša prošlost, već i naša budućnost…

Svojom glavnom nagradom za otkrivanje komete sami Klim Čurjumov i Svetlana Gerasimenko smatraju poziv na lansiranje kosmičke stanice Rozeta sa rakete nosača Ariana 5, održano 2. marta 2004. godine sa kosmodroma Kuru u Francuskoj Gvijani. Tada, pre 10 godina, ovaj start je protekao skoro neprimetno, pošto je glavna misija uređaja – proučavanje komete Čurjumov-Gerasimenko trebalo da započne tek za 10 godina – 2014. godine. I tih deset godina je prošlo.

SENZACIJA: Robot otkrio organske molekule na kometi

Robot File pronašao je organske molekule, kao i neočekivano tvrđe tle na kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko, saopštili su danas naučnici na osnovu analize prvih podataka iz uzoraka.

Mala sonda, veličine veš mašine, upala je u subotu u hibernaciju kada su se njene baterije ispraznile. Prethodnih 60 sati provela je u istraživanju komete koja juri ka Suncu brzinon od 18 kilometara u sekundi.

Kontrolni centar u Kelnu, kojim rukovodi Nemački vazduhoplovni centar (DLR), saopštio je da je uprkos trapavom sletanju i naherenom položaju File prikupio gomilu dragocenih podataka za analizu.

„Na putu smo da postignemo bolje razumevanje kometa“, kazao je Ekehard Kurt, naučni direktor projekta.

Prve analize pokazuju da je sonda u atmosferi komete pronašla organske molekule koje predstavljaju elemente života na Zemlji. Ovo otkriće moglo bi da razjasni da li su sastojci bitni za nastanak života na našoj planeti stigli sa kometama.

Ostale analize pokazuju da je površina kometa većim delom prekrivena ledom i tankim slojem prašine debljine 10 do 20 centimetara.

Nakon 10-godišnjeg putovanja, sonda Rozeta je prošle srede uspešno spustila robotsku laboratoriju na površinu komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. To je prvi puta u istoriji da je jedan ljudski objekat sleteo na površinu komete.

http://serbian.ruvr.ru/2014_11_18/Nasha-kometa-je-kapsula-vremena-2677/