Seksualna ekologija i održivi opstanak

Piše Mara Knežević Kern

Prema strategiji iz homoseksualne agende, posle prepariranja mozgova kroz obrazovni sistem i medije, iz  faze samosažaljenja prelazi se u ofanzivu

Dok se u Srbiju već čitavu deceniju uvozi „tolerancija“ oprobanim demokratskim sredstvima (ognjem i mačem) zbunjeni roditelji, odgajani na Zmajevom ciklusu poezije za decu, nisu u stanju da prepoznaju prve nasilne pokušaje sprovođenja mentalnog inženjeringa u obdaništima, školama, medijima… Majke i očevi još nisu shvatili da im se uveliko radi o glavi.

 

RAT PORODICI Dok nam organizatori i finansijeri korporativnog političkog projekta „Gej je OK“ šalju dirljive poruke o ugroženoj vrsti, gurui pokreta otvoreno zagovaraju nasilje, upućujući zastrašujuće poruke „hetero svinjama“. O namerama mentalno poremećenih samozvanih predstavnika gej populacije svedoči članak izvesnog Majkla Svifta, objavljen 1987. u časopisu Gej komjuniti njuz, u kojem iznosi strategiju za konačni obračun sa roditeljima, porodicom, decom: „Sodomisaćemo vaše sinove… zavodićemo ih u vašim školama, u vašim studentskim domovima,  gimnazijama, svlačionicama, sportskim salama, na skupovima, u omladinskim grupama, bioskopskim toaletima,  u vojnim centrima, na parkinzima, u  muškim klubovima… Svi zakoni koji brane homoseksualne aktivnosti biće ukinuti. Umesto toga, uvešćemo zakonske mere koje vode ka praktikovanju ljubavi među muškarcima… Ako se usudite da nas nazivate pogrdnim imenima, mi ćemo vas izbosti i oskrnaviti vaša mrtva tela…“

Mentalno obogaljeni Majkl proklinje porodicu, preteći da će „to leglo laži, izdaje, mediokriteta, hipokrizije i nasilja“ biti ukinuto. „Porodica, koja guši maštu i ograničava slobodnu volju, mora biti uništena  Perfektni dečaci biće osmišljeni i odgajani u genetičkoj laboratoriji. Oni će biti uključeni u program za društveno podešavanje pod kontrolom i prema instrukcijama homoseksualaca. Sve crkve koje nas osuđuju biće zatvorene… Pisaćemo novu istoriju… Tresite se od straha heterosvinje kad se pojavimo pred vama bez maski.“ Elita je rođena!

O iskoraku žrtve na poziciju dželata svedoči izjava zastupnika interesa gej populacije Džefa Levija  iz  1987. „Naš cilj nije samo pravo na privatnost i zaštitu od progona; mi želimo da društvo prihvati naš stil života i da nam omogući propagandno delovanje na decu  − bar u istoj meri u kojoj se pedagoški promovišu klasične porodične vrednosti.“ I tako se već 1992. u američki školski program uvode knjige Deca duge, Heder ima dve mame, Zašto Glorija ide na gej paradu.

 

MARKETINŠKA STRATEGIJA Prema strategiji iz homoseksualne agende, posle prepariranja mozgova kroz obrazovni sistem i medije, iz  faze samosažaljenja prelazi se u ofanzivu. Homoseksualni aktivista i pornograf, Klinton Fejn, sasvim ozbiljno poručuje da bi „sklonost ka homofobiji, čak i bez ikakvih aktivnosti, morala biti proglašena za kriminalni akt, uz sve pravne  konsekvence“, dok Vernon Vol izlazi u javnost sa montipajtonovskom izjavom: „Čak i prihvatanje homoseksualnosti može se smatrati  vrstom homofobije, s obzirom da takav pristup sugeriše da u tome ima nešto što treba prihvatiti.“

Autori strateškog spisa Posle bala (After the Ball) Maršal Kirk i Hanter Medsen (1980) iznose uputstva za marketinšku strategiju promocije homoseksualizma, dajući precizne smernice za sprovođenje ovog političkog projekta: „Govorite o gejevima što je moguće češće i glasnije, prikažite ih kao žrtve, a ne kao agresivne izazivače, učinite da izgledaju lepo, učinite da oni koji ih napadaju izgledaju ružno, iskamčite fondove od korporativne Amerike…“

[restrictedarea]

Maršal Kirk je umro u 47. godini (zli jezici kažu od side) ali je iza sebe ostavio značajan „legat“: kao neuropsihijatar i član Američkog udruženja psihijatara, uspeo je da se homoseksualnost izbaci sa spiska mentalnih poremećaja. O tome svedoči i prohomoseksualni psihijatar dr Ronald Bajer navodeći brojne političke pritiske praćene pretnjama i ucenama „da bi se donela odluka koja nema nikakve veze s medicinom“. Bajer tvrdi da sadržaj homoseksualne agende predstavlja pretnju za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava populacije privržene patrijarhalnim vrednostima.

Psiholog Nikolas Kuming, bivši predsednik Američkog udruženja psihologa, upozorava na posledice agresivne politike vređanja neistomišljenika. Oni su lansirali termin „homofobija“ kako bi etiketirali i žigosali svakog ko ima kritički stav prema životnom stilu gej populacije. „Ovakva diskvalifikacija stigmatizuje slobodnomisleće pojedince i naučnike, sa ciljem zastrašivanja. Radi se o jednoj od najzloupotrebljavanijih tehnika za ućutkivanje svih koji se ne slažu sa njihovom seksualnom agendom.“

Nakon objavljivanja knjige „Destruktivni trendovi vezani za mentalno zdravlje“, Kuming se suočio sa dimenzijama straha usađenog u krugove naučnih radnika: „Veliki broj mojih kolega i istomišljenika nije se usudio da  dođe na promociju knjige, plašeći se odmazde moćnog gej lobija.“ Slično iskustvo iznosi Erik Holand, autor knjige Priroda homoseksualnosti, napadan zbog iznošenja naučnih podataka vezanih za ovu oblast medicine, uključujući i statističke podatke o povezanosti AIDS-a sa gej seksualnim aktivnostima.

Dr Džudit Rajsman u obimnom analitičkom tekstu Oblikovanje „gej“ dece (Crafting „Gay“ Children) ukazuje na činjenicu da je kao posledica  jačanja gej socijalne strukture, umesto jačanja tolerancije prema drugima i nemešanja u njihovu privatnost, došlo do agresivne netolerancije prema tradicionalnim porodičnim vrednostima i nametanja obaveze da se zajednici istopolnih partnera bezusovno aplaudira. Deo te agresivne politike je osnivanje Akademske unije homoseksualaca (Gay Academic Union − GAU) angažovane da privuče studentsku omladinu na univerzitetima u borbi za nametanje filozofije gej zajednice, kao i za dezavuisanje neistomišljenika iz naučne zajednice, optuženih za „homofobiju“. Ovakva strategija je rezultirala pažljivim prosejavanjem naučnih radova koji nisu u skladu sa potrebama ove „zajednice“.

Vik Eliason iz Krostok Amerika (Crosstalk America) ukazuje na činjenicu da bi Amerikanci – ukoliko masovno prihvate homoseksualni stil života − nestali u sledećih nekoliko generacija.

 

SEPTIČKA JAMA Knjiga Gabrijela Rotela Seksualna ekologija: AIDS i sudbina homoseksualaca otvara prostor za kritičko razmatranje ekološkog aspekta gej kulture „uvaljane u blato katastrofe koju je sama proizvela.“ Rotelova knjiga ima značaj koji je pre pola veka imala knjiga Tiho proleće Rejčel Karlson, prve osobe koja je progovorila o štetnosti pesticida (DDT) korišćenog bez zadrške na američkim poljima. Rotelo je prvi progovorio o epidemiji seksualno prenosivih bolesti i ulozi gej lobija u prikrivanju istine o „seksu u septičkoj jami“.

Značajan prilog osvetljavanju pozadine gej kulture dao je i Mikelanđelo Sinjorile, nekadašnji zagovornik slobodnog seksa, da bi nakon bliskog susreta sa AIDS-om u potpunosti promenio životni stil. U knjizi Život spolja (Life outside) on objavljuje tragična svedočanstva brojnih sagovornika, žrtava autodestruktivnog stila života jedne izmanipulisane i zloupotrebljene populacije. Sinjorile je svoja saznanja podelio sa Rotelom da bi zajedničkim snagama uticali na promenu svesti gej populacije, uhvaćene u klopku porno industrije, industrije narkotika i farmaceutske industrije. „Oni bi morali da se suoče sa činjenicom da je epidemija AIDS-a nastala usled neodgovornog odnosa prema sopstvenom telu, pretvorenom u seks mašinu, a ako tako nastave, HIV supersojevi će uništiti mušku gej populaciju, zavisnu od tehničkih pomagala, kondoma,  pilula i ko zna čega još, da bi uopšte ostala u životu.“

Srpski filozof, dr Duci Simonović osvetljava dimenziju ovog fenomena kroz prizmu postojećih društvenopolitičkih odnosa: „Ne radi se o ‚poremećenoj‘ biološkoj prirodi čoveka (čovek je heteroseksualno biće i ima organsku predispoziciju za pederastiju) već o vladajućim društvenim odnosima i njima odgovarajućim vrednosnim izazovima. Nije reč o ‚bolesnom čoveku‘ već o bolesnom društvu… Antički pederastički eros ima bitno drugačiju prirodu od na kapitalistički način uslovljene homoseksualnosti. Seksualnost više nije lična stvar, već dobija spektakularnu javnu promociju, a potreba za društvenošću svedena je na seksistički egzibicionizam, koji ima banalni cirkuzantski karakter. ‚Borba za prava homoseksualaca‘ nema humanistički već politički karakter, služeći očuvanju postojećeg sveta.“

[/restrictedarea]