Stojte galije carske

Ne možete ga zaustaviti. On je dobrovoljac!

Priredila Nataša Jovanović

Grandiozno ostvarenje Ivane Žigon, muzičkoscenski spektakl „Stojte galije carske“, upriličen povodom obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata, izveden je u sredu veče u Velikoj dvorani Centra „Sava“. U danu kada je Beograd otvorio vrata najeminentnijim svetskim istoričarima da na međunarodnom skupu posvećenom 100-godišnjici Prvog svetskog rata „zavire u prošlost kako bi zakoračili u budućnost“ i u ovoj noći kada igrokaz dramske umetnice Ivane Žigon treba da podseti, oživi i otme zaboravu onaj trenutak kada je mali balkanski narod jednim hicem oslobodio Balkan i pokazao svu spremnost na žrtvu do slobode, direktor Ruskih železnica Vladimir Jakunjin, na premijeri ovog muzičkoscenskog spektakla „Stojte galije carske“, podsetio je prisutne da nikada ruski narod nije izneverio principe i ljubav prema srpskom narodu. I da danas, sto godina od izgovorenih reči ruskog cara Nikolaja Romanova: Nećete mi zameriti, gospodo, što sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda… s kojima je Ruska imperija nespremna ušla u rat da pomogne Srbiji, i ostala u ruševinama Oktobarske revolucije, taj isti narod, ti Srbi, u vremenima koja je Jakunjin nazvao nimalo lakim za Rusiju, pokazuju podršku i prijateljstvo.
[restrictedarea] Nakon izlaganja patrijarha Irineja, koji je istakao značaj međunarodnog naučnog skupa, na velikoj sceni Centra „Sava“ počela je da teče istorija u slikama, stihovima, igri…
Vojvoda Vuk. Oslobođeno Kosovo 1912.
„Junaci, znate li gde se nalazite? Na Vidovdan 1389. srpski vojnici su ovde zaustavili otomonasku imperiju. Vekovima smo gledali u nebo i čekali dan za konačno oslobođenje Kosova i Srbije.“
To parče neba, taj sudnji Vidov dan, pređa kojom je izatkana cela istorija stradalnog naroda, žrtve i pobednika, lajtmotiv je srpskog postojanja, motiv sa kojim su 592 godine Srbi čekali slobodu. Lajtmotiv je i Ivanine galije.
Na samom početku skazanija, na sceni četa vojvode Vuka. Milan Rakić, pesnik, diplomata, konzul i dobrovoljac, na oslobođenom Gazimestanu sakriva rukavom šinjela suze…
„Evo ga, konzul iz Prištine u krvi i znoju!“
Vojvoda Vuk, sumnjičav, grmi: „Ako on pogine, ko će nas opevati?“
„Ne možete ga zaustaviti. On je dobrovoljac“.
Isečak stradalne Srbije. I dalje, kroz ovo muzičkoscensko skazanije koje će pratiti put pobednika u Balkanskim ratovima do Gavrilovog pucnja, u tiraniju i dalje u Prvi svetski rat, Ivana ostavlja parče neba kao nadu u vaskrsnuće. I kada budu prolazili kroz albansku golgotu, i kada budu razapinjani i osuđeni na nestajanje, to nebo će ih voditi do Krfa i Solunskog fronta. Jer nebo je, kako na početku skazanija reče vojvoda Vuk, Gazimestan, a srpski vojnik je onaj dobrovoljac oličen u Rakićevom liku. A njega ne možete zaustaviti.
Ovaj autorski projekat glumice Ivane Žigon, realizovala je „Svetigora“ i Društvo srpsko-ruskog prijateljstva, s blagoslovom patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija Radovića. Ulogu Srbije tumačila je guslarka Bojana Peković, a austrijsku vojsku otplesali su prvaci sveta u savremenom plesu − tim „La luna“ iz Jagodine. Slikarku Nadeždu Petrović predstavljala je primabalerina Marinskog teatra, koja je plesala na originalnu muziku Ninoslava Ademovića. U programu je učestvovao i slavni ruski reditelj i glumac, Nikita Mihalkov, putem video-snimka u kojem predstavlja ruskog cara. Vojvodu Mišića igrao je Miša Janketić, Darju Karobkina − Marijana Šovran, Floru Sends − Katarina Radivojević, vojvodu Stepu − Lepomir Ivković, Milunku Savić − Jelena i Ivana Žigon, majora Gavrilovića − Nebojša Kundačina, generala Mekenzija − Miodrag Radovanović.
[/restrictedarea]