Стојте галије царске

Не можете га зауставити. Он је добровољац!

Приредила Наташа Јовановић

Грандиозно остварење Иване Жигон, музичкосценски спектакл „Стојте галије царске“, уприличен поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, изведен је у среду вече у Великој дворани Центра „Сава“. У дану када је Београд отворио врата најеминентнијим светским историчарима да на међународном скупу посвећеном 100-годишњици Првог светског рата „завире у прошлост како би закорачили у будућност“ и у овој ноћи када игроказ драмске уметнице Иване Жигон треба да подсети, оживи и отме забораву онај тренутак када је мали балкански народ једним хицем ослободио Балкан и показао сву спремност на жртву до слободе, директор Руских железница Владимир Јакуњин, на премијери овог музичкосценског спектакла „Стојте галије царске“, подсетио је присутне да никада руски народ није изневерио принципе и љубав према српском народу. И да данас, сто година од изговорених речи руског цара Николаја Романова: Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа… с којима је Руска империја неспремна ушла у рат да помогне Србији, и остала у рушевинама Октобарске револуције, тај исти народ, ти Срби, у временима која је Јакуњин назвао нимало лаким за Русију, показују подршку и пријатељство.
[restrictedarea] Након излагања патријарха Иринеја, који је истакао значај међународног научног скупа, на великој сцени Центра „Сава“ почела је да тече историја у сликама, стиховима, игри…
Војвода Вук. Ослобођено Косово 1912.
„Јунаци, знате ли где се налазите? На Видовдан 1389. српски војници су овде зауставили отомонаску империју. Вековима смо гледали у небо и чекали дан за коначно ослобођење Косова и Србије.“
То парче неба, тај судњи Видов дан, пређа којом је изаткана цела историја страдалног народа, жртве и победника, лајтмотив je српског постојања, мотив са којим су 592 године Срби чекали слободу. Лајтмотив је и Иванине галије.
На самом почетку сказанија, на сцени чета војводе Вука. Милан Ракић, песник, дипломата, конзул и добровољац, на ослобођеном Газиместану сакрива рукавом шињела сузе…
„Ево га, конзул из Приштине у крви и зноју!“
Војвода Вук, сумњичав, грми: „Ако он погине, ко ће нас опевати?“
„Не можете га зауставити. Он је добровољац“.
Исечак страдалне Србије. И даље, кроз ово музичкосценско сказаније које ће пратити пут победника у Балканским ратовима до Гавриловог пуцња, у тиранију и даље у Први светски рат, Ивана оставља парче неба као наду у васкрснуће. И када буду пролазили кроз албанску голготу, и када буду разапињани и осуђени на нестајање, то небо ће их водити до Крфа и Солунског фронта. Јер небо је, како на почетку сказанија рече војвода Вук, Газиместан, а српски војник је онај добровољац оличен у Ракићевом лику. А њега не можете зауставити.
Овај ауторски пројекат глумице Иване Жигон, реализовала је „Светигора“ и Друштво српско-руског пријатељства, с благословом патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија Радовића. Улогу Србије тумачила је гусларка Бојана Пековић, а аустријску војску отплесали су прваци света у савременом плесу − тим „Ла луна“ из Јагодине. Сликарку Надежду Петровић представљала је примабалерина Маринског театра, која је плесала на оригиналну музику Нинослава Адемовића. У програму је учествовао и славни руски редитељ и глумац, Никита Михалков, путем видео-снимка у којем представља руског цара. Војводу Мишића играо је Миша Јанкетић, Дарју Каробкина − Маријана Шовран, Флору Сендс − Катарина Радивојевић, војводу Степу − Лепомир Ивковић, Милунку Савић − Јелена и Ивана Жигон, мајора Гавриловића − Небојша Кундачина, генерала Мекензија − Миодраг Радовановић.
[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Улоге: Тихомир Станић као Краљ Александар I Карађорђевић, Никита Михалков и Николај Бурљајев као Свети Цар Николај II Романов, Михаило Јанкетић као Војвода Живојин Мишић, Тихомир Арсић као Свети Владика Николај Велимировић, Лепомир Ивковић као Војвода Степа Степановић, Јелена и Ивана Жигон као Милунка Савић, Предраг Милетић као Мајор Драгутин Гарвиловић, Маријана Шовран као Дарја Коробкина, Катарина Радивојевић као Флора Сандс, Миодраг Радовановић као Фелдмаршал Аугуст фон Макензен, Миле Бошковић као Момчило Гаврић, Небојша Кундачина као Доктор Николај Максимович Сергејев, Миле Бошковић као Момчило Гаврић, Иван Заблаћански као Војник, Вјера Мујовић као Гркиња која се заљубљује у једног српског војника пре Солунског фронта, Ирина Адилова као Надежда Петровић, Бојана Пековић као Србија, руски ансамбл РУСИЈА из Владимира, ансамбл “Ла луна” из Јагодине, КУД КОЛО КУД НИКОЛА ТЕСЛА из Обреновца и ансамбл МО СТАНИСЛАВ БИНИЧКИ. Овај музичко-сценски спектакл је одличан.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *