Da budemo uvek ljudi!

U Kućancima na 100-godišnjicu rođenja patrijarha Pavla

Piše Biljana Živković

Nikada Srbi nisu hodali trnovitijom stazom nego u vreme patrijarha Pavla, i u isto vreme, nikada nisu imali većeg molitvenika i duhovnog pastira pred Bogom, još od epohe Nemanjića i Svetog Save

Na Dan Svetog apostola Pavla, pedesetoro pohodnika iz Beograda (među kojima i „Pečatov“ reporter) posetilo je Kućance, rodno selo patrijarha Pavla, gde je tog prazničnog dana, pred brojnim Srbima, govorio parohijski sveštenik Dragan Gaćeša. Iz naše prestonice su se nosili slavski kolač, sveća i Časni krst iz Jerusalima. Među pohodnicima je bilo dece, mladića, devojaka i starijih. Najviše je, kako za sebe kažu, duhovne dece Pavlove. Predvodio ih je Zoran Vučić iz Izdavačkog fonda Srpske patrijaršije.
Ove godine, u organizaciji Vaznesenjske crkve, pod starešinstvom sveštenika Arsenija Arsenijevića, upriličen je susret za pamćenje − Srba iz Kućanaca i iz matice.
[restrictedarea] Iz pepela i ruševina ponovo je izgrađena i obnovljena srpska svetinja u Kućancima. Ispred sveže omalterisane seoske crkve, posvećene apostolima Petru i Pavlu, čekali su nas nestrpljivo od ranog jutra − naši sunarodnici. Povod je obeležavanje stogodišnjice od rođenja patrijarha srpskog Pavla. Desilo se upravo onako kako je to, pre tačno godinu dana, poželeo sada već umirovljeni vladika Sava Jurić. Sa entuzijazmom i iskrenom željom da pomogne u obeležavanju jubileja, odazvao se novopostavljeni vladika slavonski Jovan Ćulibrk sa kompletnim sveštenstvom eparhije. A susret je bio u duhu ličnosti srpskog patrijarha Pavla − skroman, iskren, radostan i iznad svega, topao i ljudski.
Crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u Kućancima, izgrađenu 1680, srušila je Tuđmanova soldateska na Svetog Nikolu 1991. Znali su rušitelji da je to svetinja u kojoj je kršten srpski patrijarh Pavle. Godinama je bila razorena i pusta. Tek 2012. osveštani su temelji. Prošle godine je hram izidan od cigle i ukrovljen. Svetinja u Kućancima sada je dobila omalterisanu fasadu. Unutrašnjost, delimično omalterisanih zidova, nema freskopisa, ikonostasa, jeleja, izidan je samo prostor za oltar.

EPOHA VELIKOG DUHOVNIKA Tačno pre 100 godina, u ovoj crkvi je kršten tek rođeni Gojko Stojčević, dečak iz skromne srpske porodice, koji je kasnije proslavio ne samo ovo slavonsko selo nego i sav srpski narod! Vreme patrijarha Pavla bilo je tegobno vreme ratova i bolnih iskušenja. Ipak, kao da nam je sa njim bilo sve lakše, nekako smo nesreće i nepravde bolje uz njega podnosili. Nikada Srbi nisu hodali trnovitijom stazom, i u isto vreme, nikada nisu imali većeg molitvenika i duhovnog pastira pred Bogom, još od epohe Nemanjića i Svetog Save.
Posle liturgije, sveštenik Dragan uručio je zahvalnicu Nadeždi Stojčević Knežević, bratanici patrijarha Pavla, koja je seoskoj crkvi poklonila 10 hiljada evra. Sada će se imati za malterisanje, dekorisanje unutrašnjosti, za uvođenje instalacije, za Časnu trpezu crkve i druge radove.
„Od prošle godine mnogo toga je urađeno na crkvi. Slede finiji radovi, freskopisanje, izrada ikonostasa… Okupljanje Srba na Pavlovdan u Kućancima je postalo tradicija. Koliko to znači nama Srbima koji živimo u ovom delu Hrvatske, suvišno je da govorim. Dovoljno je da vam kažem da sa velikom željom čekamo ovaj dan da nam ponovo dođu naši sunarodnici iz Srbije. Vladika Jovan Ćulibrk je dao blagoslov da svake godine na Pavlovdan u Kućancima bude sveopšti Sabor Srba. Možda će upravo Sabor biti novi motiv, nova snaga da Srbi počnu da se vraćaju u Slavoniju. Ovde sam sveštenik četiri godine. Kada sam stigao, bilo je 200 srpskih porodica koje su primale sveštenika. Danas je ostalo svega 180 naših kuća. Inače, godišnje ovde umre oko 15 Srba, a rodi se jedno ili dvoje dece“, govori nam protojerej.
„Plašim se da pomislim da, za deceniju ili dve, Srbi mogu da iščeznu sa ovih prostora, ukoliko se mladi i brojne proterane porodice ne budu vratili u svoj zavičaj. Veliku nadu polažemo u vladiku Jovana, koji ne krije želju da učini sve što je u njegovoj moći da se Srbi motivišu na povratak, na rađanje, na postojanje, na očuvanje svog korena i identiteta. Teško je stanje u celoj Slavoniji, ovde su ugašene sve firme i poljoprivreda, koja je stub šireg područja. Ukoliko iskrsne neki posao, naš narod je u neravnopravnom položaju u odnosu na većinsko hrvatsko stanovništvo i teško je pravoslavcu da uošte dobije zaposlenje. Poslednjih godina ima nekih pomaka u odnosima lokalne vlasti prema Srbima. Pozitivan primer je dobra saradnja sa načelnikom opštine Magadenovac, Stjepanom Živkovićem, koji je donirao našoj crkvi u Kućancima oko 50 hiljada evra. Taj gest lokalnih vlasti ohrabruje i Srbe i sveštenstvo SPC u Slavoniji. Ipak, još mnogo toga treba učiniti u Hrvatskoj da bi se Srbi osećali spokojnije. U selu služim svake nedelje i praznika − nažalost, nema dovoljno srpskih sveštenika u Hrvatskoj. Živim u Slatini i opslužujem još sedam parohija u Slavoniji. Naše su parohije veoma skromne jer nema Srba. Ne vraćaju se. Ono što je ostalo su starci i kada njih ne bude, pitam se koliko će nas ostati u ovom delu Hrvatske. Danas je divan dan za sve Srbe iz Kućanaca, jer osim proslave crkvene slave, 100-godišnjice rođenja patrijarha Pavla, susreta sa našim narodom iz matice, desiće se, posle dugo vremena, i jedno krštenje. To je za sve nas istinska radost. Daj Bože da se Srbi počnu vraćati na svoja opustela ognjišta, daj Bože da se slavonski i svi Srbi slože, umnože i obože“, blagosilja jerej Dragan.
Meštani ga veoma poštuju. Otac Dragan je, inače, rodom iz Slavonije i kako kaže, na poseban način je vezan za ovu parohiju.
„Možda nije lako biti pravoslavni sveštenik u Slavoniji, ali je upravo zbog otežavajućih okolnosti uzvišenije.“
Rodna kuća patrijarha Pavla udaljena je stotinak metara od crkve. Dok sa sveštenikom koračamo odatle prema kući, pridružuje nam se i grupa meštana.
„Dok je naš Pavle hodao zemljom, vodila nas je istinska Hristova ljubav, očinska briga i duboka, nesalomiva svetosavska vera. I dirljiva skromnost kojom je plenio. Od njega smo učili. Znali smo kojim nas putem vodi i išli smo za njim sa puno poverenja i poštovanja“, kazuje Gojko Ćosić iz Crkvenog odbora.
Gojko veli da su njegova dvojica sinova sa svojim porodicama ostala u selu. Donedavno je bilo preko 300 Srba, danas ih je oko 200. U selu živi 2 000 Hrvata. Oko 30 srpskih kuća sada prazninom zjapi.

GASE SE SRPSKA OGNJIŠTA Od Milana Markovića saznajemo da u obližnjem Krunoslavlju ima oko 130 srpskih domaćinstava sa oko 300 pravoslavnih duša. Milan otvara kapiju dvorišta porodice Stojčević.
„Učio je sve nas Srbe da budemo ljudi i onda kada su se sva zla sveta okomila na nas. I kada smo kao narod bili neshvaćeni, kada smo preživljavali pravu agoniju koja, nažalost, još traje. Jer Srbi se u Slavoniju ne vraćaju. Naša sela odumiru. Gase se srpska ognjišta“, kazuje nam Marković, takođe član Crkvenog odbora, dok nas uvodi u dvorište rodne kuće patrijarha Pavla.
Sa leve strane dvorišta, skromna, prizemna, stara slavonska kuća. I ona samuje. Meštani nam kazuju da je davno porušen veći deo stare Gojkove roditeljske kuće. A na tom mestu izgrađena je postojeća, koju svi zovu rodnom kućom. Pod u prednjem delu je zemljani.
U sredini dvorišta je betonirana stazica. U desnom uglu, u blizini kapije, jedino što je ostalo iz vremena rođenja Gojka Stojčevića − stari bunar. Na bunaru matalna kanta, o stari lanac okačena. Pored bunara od smeđe cigle, sa leve strane, stasava jabuka petrovača.
„Šezdesetih godina, neko od Stojčevića je prodao roditeljsko imanje patrijarha Pavla. Po blagoslovu vladike Save slavonskog, pre pet godina Milija Kostić iz Čačka otkupio ga je i darovao ga Slavonskoj eparhiji. Dokupljeno je i nešto okolnog zemljišta. U planu je rekonstrukcija kuće“, priča nam Milan.
Došlo je vreme za krštenje. Toga dana krštena je mala Aleksandra.
Krećemo ka Zapadnoj Slavoniji i prelepom manastiru Orahovica iz 15. veka. Tamo nas je vodio sveštenik Jovan Šaulić iz Medinaca. Zapalismo sveće u našem manastiru, smeštenom na obroncima Papuka, u zagrljaju stoletnih borova i jela. Pored nekada veoma bogatog manastira, posvećenog Svetom Nikoli, protiče bistar potok. Od sveštenika Jovana doznasmo da u blizini postoje još tri opustela srpska manastira.
„Sve srpske manastire i crkve u Slavoniji treba obnoviti i živu veru našem narodu vratiti“, veli vremešni sveštenik.
Pokazuje nam bogati ikonostas. Palimo sveće. Posmatramo stare i potamnele freske… Ulazimo u puste konake…
Povodom stogodišnjice od rođenja patrijarha Pavla upriličen je kulturni program u Kućancima. Sve u čast lepote pravoslavlja. Organizovana je i manifestacija „Dani srpske nacionalne manjine“. Okupljali su se Srbi sa svih strana Slavonije.
Usledila je večernja služba. Puna je crkva naroda. Glasovi se slivaju u molitvenu reku.
Došlo je i vreme za rastanak sa Kućancima, do sledeće godine. Domaćini nas ispraćaju. Dugo im odmahujemo kroz prozore.
[/restrictedarea]