Pitala baka decu: Ko je bacao granate na Rusiju?

Piše Miodrag Zarković

Dopisnici B92 o smrtonosno ozbiljnim incidentima na granici Rusije i Ukrajine javljaju kao da se igraju ćorave bake, a ne kao da izveštavaju o gorućem svetskom pitanju

Dopisnica televizije B92 iz Rusije, Aleksandra Godfroa, u utorak 15. jula javila se prilogom u kojem je potvrdila vest da su granična ruska područja prema razbuktaloj Ukrajini bila izložena artiljerijskim dejstvima, odnosno, da je više vojnih projektila palo na tlo Rusije sa ukrajinske strane:
„Rat u Ukrajini došao je do kućica ruskog gradića, kilometar i po od granice sa Ukrajinom. Za vikend je preko granice preletelo nekoliko granata, ovoga puta na naseljeno mesto“, rekla je Aleksandra Godfroa.
Zatim je puštena izjava ruskog zvaničnika, koji je rekao da je tom prilikom u svom dvorištu poginuo muškarac star 46 godina. Dakle, ovaj incident, koji bi nosio sa sobom vrlo sumornu težinu čak i da niko nije ni okrznut (jer predstavlja manje-više neposredan napad na najveću državu sveta) imao je najtragičnije moguće posledice, u vidu gubitka ljudskog života. Samim tim je nalagao i ozbiljan novinarski pristup, pa je utoliko čudnovatiji bio zaključak Alekandre Godfroa:
„Pad granata iz Ukrajine na rusku teritoriju je nesumnjiv, ali pitanje ko ih je ispalio za sada nema odgovora. I jedna i druga strana negiraju da su pucale u nedelju.“
Moguće je da će neko ovo pobrkati sa nekakvim nepristrasnim novinarstvom, po kojem se ne saopštava ništa što prethodno nije čvrsto i nedvosmisleno potvrđeno. A pošto je činjenica da za artiljerijske udare na rusko selo niko nije preuzeo odgovornost, onda, je li, ne može da se sa sigurnošću izrekne ko je ispalio hice.

[restrictedarea] U stvarnosti, međutim, stvari stoje sasvim drugačije. Za prekršaje i zločine ovakve vrste, kada se oružano ugrožava područje druge zemlje bez objave rata, retko ko bi pa preuzeo odgovornost. Pogotovo je ukrajinska kriza, koja bukti već punih osam meseci, prepuna krvavih događaja za koje niko nije preuzimao odgovornost: setimo se samo snajperskih pucnjava po Kijevu, od kojih je stradalo više od 100 osoba, a za njih do dana današnjeg nije utvrđeno sa koje su strane ispaljeni. (Štaviše, postoje osnovane sumnje da su počinioci pripadali „majdanskoj“ hunti, a možda i njenim stranim pomagačima.) U takvim okolnostima, očekivati da neko prizna da je artiljerijom tukao ruska sela i ubio jednog čoveka, malko je suludo.
Naravno, ne možete da kažete da je pouzdano utvrđeno ko je pucao na rusku državu, ako utvrđeno nije. Ali, u dobre novinarske običaje spada i to da na osnovu raspoloživih podataka i naznaka donosite utemeljene zaključke. A u ovom slučaju, dostizanje zaključka ne bi trebalo da bude naročito mukotrpno: na jednoj strani imate proruske pobunjenike koji nastoje da se sajedine sa Rusijom i istovremeno izbegavaju da samu Rusiju uvuku u neposredan oružani sukob koji sami vode protiv kijevskih vlastodržaca; na drugoj strani imate kijevske vlastodršce, u đavolskom savezu sa neonacistima, inače već ozloglašene zbog razaranja stambenih naselja sa „svoje“ strane granice. Da li je onda zaista odveć teško oceniti ko je ispalio hice na rusko selo?!
Ili, ako ćemo da se rukovodimo logikom iskazanom u ovom primeru, kako onda B92 može da bude sigurna da je, na primer, baš Al Kaida izvršila napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine? Ni u tom slučaju nije bilo nikakve nepristrasne i nedvosmislene potvrde, ukoliko izuzmemo onaj vrlo sumnjivi i nejasni snimak navodnog Bin Ladenovog priznanja da je baš on naredio otmice aviona. Zbog čega B92 i u tom slučaju ne ostaje po strani, recimo ocenjujući da „pitanje ko je obrušio avione na zgrade Svetskog trgovinskog centra za sada nema odgovora“? Da li samo zato što je tu reč o Amerikancima, a njihova se izgleda ne poriče?!
Ili, da se osvrnemo na primer koji nam je bliži i daleko od nesumnjivog, a to je navodni genocid u Srebrenici, od kojeg se prošle sedmice navršilo 19 godina. Uprkos traljavim pozivanjima na sudske presude osramoćenog Haškog tribunala, za hladnokrvno ubistvo hiljada muslimana nema ama baš niti jednog dokaza, a uz to srpska strana uporno – i veoma logično – sve ove godine ne samo da odlučno poriče odgovornost za zločin već i dokazuje da zločina, onako kako je on najčešće predstavljen, u stvari nije ni bilo. Pa ipak, dok se ukrajinskoj vojsci gleda kroz prste za, kako kaže dopisnica, zločin koji je nesumnjiv, dotle vrloj „devedeset dvojci“ nikada nije palo na pamet da makar posumnja u odgovornost Vojske Republike Srpske za zločin koji je sve samo ne nesumnjiv.
Đavo se, kažu, krije u pojedinostima. Isto kao i licemerje. A u potankom razmatranju novinarskog jezika kojim se služe izveštači B92 možete da primetite oba.
***
Ono protivrusko raspoloženje koje je u dotičnom prilogu iz ruskog sela bilo pritajeno samo što nije eksplodiralo na istoj televiziji, samo u prilogu novinara Nikole Prokića u emisiji „Bulevar“.
Prokiću je kao razlog za sprdnju poslužila vest da poslaniku Ruske dume Romanu Huđakovu smeta što se na novčanici od sto rubalja vidi Apolonov penis. U to ime, novinar se posvetio omiljenoj B92 disciplini – dokazivanju ruske navodne zaostalosti:
„I zbog Pobednika su se nekada dame zgražavale, a danas je simbol Beograda. Starom gradu je okrenuo zadnji trap, a Novobeograđanima ono ostalo. Zamislite samo Pobednika bez… pobednika! Onda bi se zvao Gubitnik! Čovek bez svog… razumete. I to još sa golubom. Sačuvaj bože, pa gde to još ima? Recimo, Karađorđu ne mora ništa da se vidi: ime govori samo za sebe već dovoljno. Ako pogledamo na primer Čukur česmu, logikom Romana Huđakova spomenik bi mogao da se svrsta u dečju pornografiju. Naravno, takvo tumačenje bi bilo potpuno apsurdno.“
A gde je ruganje Rusima, tu je i ruganje Srbima:
„Ako uzmemo u obzir kakva je situacija sa našim obrazovnim sistemom, možda bi više trebalo da nas brine činjenica da većina ljudi ne bi umela da prepozna Apolona ni da mu piše na leđima.“
E pa, Prokiću, pošto ste već na tlu „činjenica“, evo jedne: većina ljudi savršeno ume da prepozna koliko ste neduhoviti. Čak i nije potrebno da vam to piše na leđima – bolje tu surovu istinu okačite negde gde će vama da bode oči. [/restrictedarea]