Ni fudbal nije što je bio

Ako postoji vođa neke države koji ima preča posla nego što je to učešće sopstvene reprezentacije u finalu fudbalskog Svetskog prvenstva, onda je to Kristina Fernandez de Kiršner, predsednica Argentine. Opterećena potraživanjima nemilosrdnih poverilaca, koji su nedavno pred američkim sudom dobili spor protiv Argentine, država na čijem čelu se već drugi mandat nalazi Kristina Kiršner upravo se suočava sa finansijskim kolapsom – onda možda i nije čudo što predsednica nije gledala finalnu utakmicu tek završenog Svetskog prvenstva u Brazilu, u kojoj je nacionalna selekcija njenih sunarodnika poražena od Nemačke u dramatičnoj i iznenađujuće dopadljivoj sportskoj predstavi rezultatom 1:0.
Kristina Kiršner je tu činjenicu i priznala prilikom dočeka fudbalera u Buenos Ajresu, dan posle poraza na čuvenoj „Marakani“. Rekla je da nije ljubitelj fudbala i da nije gledala čak ni finalni susret, što su mediji u Americi i Engleskoj, inače vrlo neprijateljski raspoloženi prema Kristini Kiršner i njenom pokojnom suprugu Nestoru Kiršneru (bio predsednik pre nje) propratili kritikama na njen račun i ocenom da je to bila vrlo hladna, čak surova poruka. Zanimljivo je da pomenuta gramziva potraživanja međunarodnih poverilaca ne smatraju ni hladnim ni surovim.
Na drugoj strani planete, nemačka kancelarka Angela Merkel je kritikovana zbog toga što se previše petlja u fudbal i oko reprezentacije, koja je od pre nekoliko dana zvanični šampion sveta. Istina, možda sami fudbaleri nemaju ništa protiv kancelarkinih poseta: gledala je uživo njihovu prvu utakmicu na šampionatu, kada su ubedljivo savladali Portugal 4:0, a onda i poslednji nastup, onaj u finalu, kada im je takođe donela sreću. Ali, u nemačkoj javnosti se ne gleda baš blagonaklono na Merkelina česta pojavljivanja u svlačionici reprezentacije, koja se uglavnom doživljavaju kao čista politička promocija i korišćenje o zasluženu slavu fudbalera.
Sve u svemu, možda o aktuelnom istorijskom trenutku najbolje govori činjenica da se u danima posle finalnog okršaja na Mundijalu prvenstveno priča o dve dame koje sa fudbalom zaista nemaju nikakve veze. Svakako da je to i presuda samom prvenstvu, koje je nesporno bilo uzbudljivo i puno iznenađenja, ali nije pucalo od kvalitetnog fudbala. Izuzev Nemačke, Argentine, donekle Holandije i prerano eliminisanog Meksika, pa i poletnog Čilea, teško da je ijedna selekcija ostavila utisak ozbiljno pripremljenog i uigranog sastava. Za planetu je možda teško reći, ali fudbal definitivno pamti i bolje dane.