Dejstvo treće sile

Piše ZORAN MILOŠEVIĆ

Među ustanicima na jugoistoku Ukrajine „treću snagu“ predstavljaju vojne jedinice ukrajinskog oligarha i prijatelja Viktora Janukoviča, Rinata Ahmetova, koji je do ustanka upravljao Donbasom. Zvanično, te jedinice se bore na strani ruskih ustanika, a nezvanično se bave izdajom

Postoji jedna zakonitost u ratovima koji se vode poslednjih decenija. Osim sukobljenih strana koje ratuju na frontu, tu je i treća – izdajnici. No, upravo povodom ove „zakonitosti“, postoji i jedna dodatna: „treća sila“ uvek doživi poraz. Među ustanicima na jugoistoku Ukrajine „treću snagu“ predstavljaju vojne jedinice ukrajinskog oligarha i prijatelja Viktora Janukoviča, Rinata Ahmetova, koji je do ustanka upravljao Donbasom. Zvanično, te jedinice se bore na strani ruskih ustanika, a nezvanično se bave izdajom. Predali su Mariupolj, organizovali suludi napad na aerodrom Donjecka i tom prilikom je poginulo najmanje 50 dobrovoljaca iz Rusije… Sada su organizovali nekoliko provokacija usmerenih na diskreditaciju lidera ustanika Donjecke Republike Igora Strelkova, zapravo šire sumnju u vojne sposobnosti ovog oficira. Drugi aspekt je – kako navodi Anatolij Stepanov za portal ruskline.ru – da se preko sejanja sumnje u sposobnosti Strelkova posumnja i u namere Putina.
Prema informacijama i iskazima samih građana Slavjanska, tamo vladaju vojnici stranih privatnih vojnih kompanija, a oni − u saradnji sa ukrajinskim službama bezbednosti − hapse sve za koje izraze sumnju da su sarađivali sa ustanicima. Ipak, u predgrađima još ima borbi. U gradu pak nema struje i vode.
Ukrajinska vojska je saopštila da je uspostavila kontrolu nad svim graničnim prelazima sa Rusijom. Istovremeno, ustanici Luganske Narodne Republike su zauzeli grad Popasnaja na granici sa Donjeckom oblasti. U gradu se sada nalazi rezervno komandno mesto lidera LNR Valerija Bolotova, navodi agencija Interfax.ru.
Istovremeno sa borbama, vode se pregovori o prekidu neprijateljstava. U tom smislu, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je saopštio da u sporazumu (od 2. jula 2014.) koji se razmatra, nema govora o kapitulaciji ustanika u Ukrajini. Naime, u izjavi predstavnika četiri države (Rusija, Nemačka, Francuska i Ukrajina) o potrebi prekida borbi nema ni reči o kapitulaciji bilo koje strane.

[restrictedarea] Vlasti Donjecke Narodne Republike, saopštio je ministar odbrane Fedor Berezin, donele su odluku da ustanike iz statusa dobrovoljaca prevedu u regularnu plaćenu vojsku. „Oni koji brane svoju zemlju ne treba da misle o tome kako će prehraniti svoje porodice“, izjavio je pred predstavnicima medija ministar, prenosi Interfax.ru.
Prema pisanju portala vvv-ig.livejournal.com, ukrajinska vojska je počela da pobeđuje onog momenta kada je promenila taktiku. Umesto direktne borbe pešadije sa ustanicima, prešli su na potpuno razaranje artiljerijom (najrazorniji su višecevni raketni bacači „Grad“) i avio-bombama određenih tačaka koje drže ustanici. Drugim rečima, bombarduju se ne samo vojni položaji već i civilni. Zbog toga je više od polovine stanovnika Slavjanska napustilo grad. U samoj Rusiji ima oko 500 000 izbeglica, od toga se 100 000 registrovalo kao izbeglice, dok su se ostali smestili kod rođaka i prijatelja. Ukrajinske jedinice, kada uoče kolone izbeglica, obavezno napadju, što se dovodi u vezu sa željom Kijeva „da etnički očisti jugoistok Ukrajine od Rusa“, odnosno da „izbeglice izgube volju da se vrate“. Upravo onako kako je to ovde (tokom operacije Oluja), svojevremeno učinila Hrvatska.
Gubici ukrajinske armije se procenjuju na više od 2 000 poginulih, od toga 60 oficira (jedan general, dva pukovnika, nekoliko majora, dok su ostali nižih činova). Izgubili su i oko 20 aviona i helikoptera (među njima je i transportni avion IL-76) kao i više desetina oklopnih vozila i tenkova.
Ustanici su izgubili oko 1 000 vojnika.
Trenutni odnos snaga je sledeći: Ukrajinci imaju još ispravnih do 10 helikoptera i oko 10 borbenih aviona. Odnos oklopnih vozila je 100:1 u korist Ukrajinaca. Takođe raspolažu višecevnim raketnim bacačima i haubicama od 152 mm, koje ustanici nemaju. Broj vojnika koji učestvuju u borbama je približno jednak, oko 30 000 na obe strane.
Kako piše portal novorus.info, već je „počela borba za posleratnu Ukrajinu“, iako prema procenama rat neće stati skoro. Naime, vojni analitičari iz regiona misle da neće prestati pre jeseni ili čak pre januara 2015. godine, jer dok je toplo, biće i borbenog raspoloženja vojnika. Sa prvim mrazevima ono će se hladiti.
Istovremeno, u trgovinama u centralnom delu Ukrajine nema soli, brašna, šećera… što ukazuje da su moguće i socijalne pobune. Pored toga, od jeseni kreće plaćanje komunalnih usluga po evropskim standardima, što znači višestruka poskupljenja grejanja, vode… U tom smislu, ističu tamošnji mediji, razmišlja se kako urediti posleratnu Ukrajinu, a to nije moguće bez pregovora. [/restrictedarea]