Pečat nedelje – Ljudi, poslovi, dani

Šešeljeva garancija
Još otkako se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 23. februara 2003. godine, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj nije bio bliži izlasku na slobodu, makar i privremenom.
Presuda Šešelju trebalo je da bude izrečena još 30. oktobra prošle godine. Međutim, pošto je prihvaćen njegov zahtev za izuzećem holandskog sudije Frederika Harhofa zbog pristrasnosti a na njegovo mesto došao Madaje Nijang koji je zatražio dodatno vreme da se upozna sa predmetom, izricanje presude odloženo je na neodređeno vreme.
U januaru ove godine Vojislav Šešelj od Tribunala traži da ga oslobodi, ili da mu suđenje počne ispočetka. Ovaj njegov zahtev 6. juna je odbačen većinom glasova, uz oprečno mišljenje sudije Kofija Kumelija Afanđea, koji je ocenio da je Šešeljev slučaj „bez presedana“: „Ne mogu da se složim s većinom u odluci da se suđenje nastavi, kada je dovedena u pitanje pravičnost postupka.“
Međutim, samo nedelju dana kasnije predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti traži od strana u postupku – Tužilaštva i samog Šešelja – da se u roku od sedam dana izjasne o mogućem privremenom puštanju Šešelja na slobodu − do izricanja presude budući da je dokazni postupak odavno okončan.
U svom podnesku − odgovoru na zahtev sudije Antonetija, Vojislav Šešelj naveo je da „s gnušanjem odbacuje bilo kakve garancije izdajničke i prozapadne vlasti u Beogradu“, da je jedino ograničenje koje prihvata, ako bude pušten na privremenu slobodu, „to da neće napuštati teritoriju Republike Srbije“, ali i dodaje da nema nameru da se periodično javlja policiji, „niti nosi ogrlice, narukvice ili nanognice, kojima se vređa ljudsko dostojanstvo“, te da namerava da se vrati u politički život Srbije i da učestvuje na javnim skupovima, daje intervjue, gostuje u televizijskim emisijama i nastavi da kritikuje „Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud“.
Uskoro se očekuje i odluka veća sudije Žan-Kloda Antonetija.

Ucenjivanje glasača na Kosmetu
Nedavni „parlamentarni“ izbori na „Kosovu“, održani 8. juna, ponovo su protekli uz ozbiljne nepravilnosti, barem što se tiče četiri opštine na severu pokrajine u kojima Srbi čine većinu. U Kosovskoj Mitrovici zabeleženo je i kršenje ljudskih prava, istovetno onom od novembra prošle godine, kada su održavani lokalni izbori. Kao i tada, tako je i sada javno progovorila Vesna Ćosić, samohrana majka iz Mitrovice koja, kao nezaposlena, ostvaruje pravo na socijalnu pomoć.
„Na dan izbora, na mobilni telefon pozvala me je izvesna ženska osoba, rekla da zove iz socijalne službe i pitala me da li sam glasala. Kada sam rekla da nisam i da ne nameravam, ona mi je zapretila da ću ostati bez socijalne pomoći ukoliko ne glasam. Rekla sam joj da je to što radi krivično delo. ‚Ja samo radim svoj posao‘, odgovorila je. ‚Nije to vaš posao, dajte mi vaše podatke‘, uzvratila sam, na šta je ona prekinula vezu. Pošto me je bila zvala na mobilni, imala sam očitan broj sa kojeg je stigao poziv, pa sam je ja pozvala nazad. Ona se javila samo da bi mi rekla: ‚Izvinite, bila je greška‘, i ponovo prekinula vezu, i više nije podizala slušalicu“, kaže za „Pečat“ Vesna Ćosić.
Sličan incident Vesna Ćosić je prijavila i novembra prošle godine, kada je bila u devetom mesecu trudnoće. I tada su, kao i sada, o svemu bili obavešteni nadležni državni organi, kao i međunarodne organizacije, ali niko nije preduzeo ništa tim povodom. Najverovatnije neće ni sada, uprkos tome što se donedavno vodila onoliko prisutna rasprava navodno o ljudskim pravima i slobodi izbora/govora – očigledno je da te slobode i prava ne važe za Srbe sa Kosova i Metohije.

Papin lepak
Kada je nedavno poglavar Rimokatoličke crkve Franja u intervjuu za list iz Barselone Vangvardija, izražavajući jasnu zabrinutost zbog secesionističkih inicijativa u Škotskoj i Kataloniji, istovremeno ocenio kako je raspad Jugoslavije bio razumljiv − pošto je reč o „toliko različitim kulturama“ da nisu mogle opstati zajedno „bez lepka“, domaća blogosfera je uzvratila žučnim komentarima. Komentatorima je posebno bila izazovna papina metafora sa lepkom. Među odgovorima se tako našao i ovaj: „Jugoslavija i BiH, pa i Ukrajina su isti projekat … za Jugoslaviju papa nije umeo da nađe ‚lepak‘, a za BiH je pronašao ‚lepak‘. Videćemo do zime da li će za Ukrajinu biti ‚lepka‘“.

Otimanje srpske imovine u Štrpcu
Takozvana Kosovska agencija za imovinu nastavila je protivzakonitu privatizaciju srpske imovine u pokrajini, tako što je 16. juna preotela zgradu nekadašnje Zemljoradničke zadruge u centru Štrpca i hotela „Junior“, u kojem već 15 godina borave raseljena lica.
„U ponedeljak ujutru sa svojim obezbeđenjem radnici Agencije preuzeli su zgradu Zadruge u kojoj se svojevremeno nalazila srpska opština. Nedavno su zauzeli i prostorije nekadašnje Robne kuće ‚Mladost‘ u centru Štrpca, dok su prošle nedelje, uz obrazloženje da je privatizovana, ušli u fabriku ‚Ivo Lola Ribar‘ koja proizvodi mašinske elemente, a obezbeđenje Agencije izbacilo je sedamdesetak radnika napolje i saopštilo im da neće više imati pristup fabrici“, izjavio je za beogradske „Večernje novosti“ Ivan Redžić, predstavnik Građanske inicijative „Srpska“ u Štrpcu.
Relativno skoro prodata je i Veterinarska stanica u Štrpcu, a uveliko se priča da je ista sudbina namenjena i „Ski centru“ Brezovica, koji je, kako ističu tamošnji predstavnici, od životne važnosti za Srbe. Zbog svega toga, stanovnici Štrpca ovakve poteze kosovske agencije za privatizaciju doživljavaju ne samo kao otimačinu srpske imovine već i kao pritisak na srpski narod u Sirinićkoj župi.

GMO „Mekdonalds“
Antikorupcijski internet portal „Pištaljka“ obelodanio je da kompanija „Mekdonalds“ već tri meseca prodaje piletinu koja je hranjena genetski modifikovanom hranom, a da o tome nije obavestila javnost.
„Pištaljka“ je „Mekdonaldsu“ postavila pitanje da li je, i kada, u svojim restoranima otpočeo s prodajom proizvoda od piletine hranjene genetski modifikovanom sojom. U svom odgovoru, „Mekdonalds“ je naveo da „od marta 2014. godine dobavljači živine neće biti u mogućnosti da sa sigurnošću potvrde da se u ishrani živine neće pojaviti u tragovima GM soja. Većina živinskog mesa koje koristimo u restoranima uzgajana je u Evropi. Soja koja se koristi za ishranu živine poreklom je iz Brazila. U Brazilu se sve manje uzgaja soja koja nije genetički modifikovana.“
Podsećamo, među zahtevima Evropske unije Srbiji nalazi se i onaj koji od nas traži da ukinemo zabranu prometa GMO hrane u našoj zemlji. Tako da bi ovo uvaljivanje piletine s ukusom GMO-a moglo da se shvati i kao uvođenje evropskih vrednosti u Srbiji.