Da li će Mirović postati „novi Pajtić”?

Piše Branko Radun

U novoj vojvođanskoj vladi (čiji se obrisi već naslućuju) niko neće imati tako  jaku poziciju kao što je ima(o) njen aktuelni predsednik

Iako je Bojan Pajtić uspeo da nadigra Đilasa i postane novi predsednik DS, njegovo vreme na mestu predsednika pokrajinske vlade neumitno curi. Zainteresovani posmatrači se pitaju ko će doći umesto njega, ali je i onima koji nisu posebno dobro obavešteni jasno da će ta pozicija pripasti nekom od vojvođanskih naprednjaka. Među naprednjacima, međutim, nema mnogo ljudi koji bi bili ozbiljni pretendenti na mesto vojvođanskog predsednika vlade.

IZBOR Kao najozbiljniji kandidat za Pajtićevog naslednika pominje se Igor Mirović, dugogodišnji politički saradnik Aleksandra Vučića. Mirović je nedavno (i nedugo) statirao na poziciji ministra privrede − kada je to mesto napustio (nedorasli) ministar Radulović. No, očigledno je bilo da Mirović nema ambicije da nastavi tamo gde je započeo, a to znači da se upusti u borbu sa teškim i najčešće neizlečivim slučajevima preduzeća „izgubljenih u tranziciji“, već da je njegov izbor mogućnost da postane prvi čovek Vojvodine. To je i logičan izbor – manje stresno radno mesto, a sa značajnim resursima i boljim perspektivama napredovanja na političkoj sceni.
[restrictedarea] Pre nego što kažemo još nešto o nasledniku novog predsednika DS na poziciji predsednika pokrajinske vlade, potrebno je analizirati i kontekst načina promene pokrajinske vlasti. Ako bi se organizovali pokrajinski izbori po sadašnjem miks-sistemu koji je za sebe smislila DS – naprednjaci bi dobili čak i više od onoga na parlamentarnim izborima. No, bez obzira koliko bi na kraju dobili – imali bi apsolutnu vlast i niko im ne bi bio potreban kao koalicioni partner.
Danas se, međutim, sve manje pominje mogućnost brzih prevremenih pokrajinskih izbora. Kako je za smenu Pajtića potrebna podrška pre svega Pastora i Čanka, za koje bi novi izbori bili vrlo rizični, da ne kažemo „opasni po život“, oni će sigurno svoj „glas protiv“ vezati i za odlaganje pokrajinskih izbora. Mađari će, pretpostavlja se, čekati da SNS dobije većinu, da bi potom oni presudili ishod u pokrajinskoj skupštini, a sve po logici „glasaću za tebe kad budeš pobedio“. Dodatni problem mađarskih i autonomaških političara poput Čanka i Pastora jeste da bi teško na izborima mogli da objasne svojim glasačima zašto učestvuju u rušenju „novog branioca Vojvodine“ i da to čine da bi na njegovo mesto došli „bivši radikali“. Ako pak pokrajinski izbori budu sledeće ili one godine za njom, do tada će već Dunavom proći toliko vode da će se ovoga malo ko i sećati.
Ovaj način je manevar unutarskupštinskog pregrupisavanja i preletanja iz broda koji tone (DS) na onu stranu koja pobeđuje, a tu je i NDS jer na taj način dobija nove poslanike. I ne samo oni – i „Treća Srbija“ je ovako postala na pokrajinskom nivou parlamentarna, pa se dodatno tanji Pajtićeva većina. Veći broj stranaka koje treba da učestvuju u prekompoziciji vlasti u Pokrajini, kao i u smeni Pajtića (zaista sa nešto glasova preko cenzusa nema legitimiteta za vlast u AP) definisaće i konfiguraciju nove pokrajinske vlasti. Nova vlast će, naime, biti šira koalicija od one na republičkom nivou i to će usloviti način podele resora i pozicija.

FOTELJA BEZ APSOLUTNE VLASTI Dakle, u novoj vladi, koja se pomalja na horizontu, ma koliko ona bila provizorna, niko neće imati jaku poziciju kao što je imao Pajtić. Naime, on je imao apsolutnu vlast i u svojoj stranci na području Pokrajine i u pokrajinskim institucijama (osim u resorima u pripadnosti Mađara koji su „eksteritorijalno“ mađarski).
Pajtić je uspeo da od malog vojvođanskog DS kadrovika dođe do vlasti i do ogromnih pokrajinskih fondova, posle čega je preuzimanje stranke bilo samo „tehnikalija“. Jedini koji mu je mogao biti prepreka − tadašnji DS gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević (kasniji i naprednjački ministar poljoprivrede) bio je, baš tada, spektakularno uhapšen i privremeno eliminisan iz političkog života. Vrlo je verovatno da će Knežević biti deo naprednjačkog tima koji će smeniti Pajtića i voditi Pokrajinu.
Sve ovo je rečeno da bismo ocrtali obrise nove pokrajinske vlasti koja će se „desiti“ u narednim mesecima, najverovatnije na jesen. Tim stranke naprednjaka će, kako sada stvari stoje, predvoditi Igor Mirović, ali će biti uključeni i Goran Knežević i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji u redovima vladajuće partije dobija sve veći značaj.
Jasno je da će o tome odluku doneti Aleksandar Vučić. On gotovo sigurno neće hteti da nekom da u ruke veliku vlast, pre svega zato da ne bi u budućnosti rizikovao „novog Pajtića“ koji je od Vojvodine napravio svoj feud i tako opasno federalizovao Srbiju. Stoga, i ako bi Miroviću bila data ključna pozicija, on bi imao manji manevarski prostor − koliko zbog koalicionih partnera, toliko i zbog podele vlasti i moći sa drugima u stranci. Mirović ima dovoljno političkog iskustva da shvati realne okvire u kojima će se kretati njegova pozicija i ograničenja koja će imati, te da za sada nije ni realno da bude u nekadašnjoj poziciji svog političkog rivala, ali i uzora, Bojana Pajtića, u čiju fotelju će verovatno sesti.
[/restrictedarea]