У новој војвођанској влади (чији се обриси већ наслућују) нико неће имати тако јаку позицију као што је има(о) њен актуелни председник
Иако је Бојан Пајтић успео да надигра Ђиласа и постане нови председник ДС, његово време на месту председника покрајинске владе неумитно цури. Заинтересовани посматрачи се питају ко ће доћи уместо њега, али је и онима који нису посебно добро обавештени јасно да ће та позиција припасти неком од војвођанских напредњака. Међу напредњацима, међутим, нема много људи који би били озбиљни претенденти на место војвођанског председника владе.
ИЗБОР Као најозбиљнији кандидат за Пајтићевог наследника помиње се Игор Мировић, дугогодишњи политички сарадник Александра Вучића. Мировић је недавно (и недуго) статирао на позицији министра привреде − када је то место напустио (недорасли) министар Радуловић. Но, очигледно је било да Мировић нема амбиције да настави тамо где је започео, а то значи да се упусти у борбу са тешким и најчешће неизлечивим случајевима предузећа „изгубљених у транзицији“, већ да је његов избор могућност да постане први човек Војводине. То је и логичан избор – мање стресно радно место, а са значајним ресурсима и бољим перспективама напредовања на политичкој сцени.
[restrictedarea]
Пре него што кажемо још нешто о наследнику новог председника ДС на позицији председника покрајинске владе, потребно је анализирати и контекст начина промене покрајинске власти. Ако би се организовали покрајински избори по садашњем микс-систему који је за себе смислила ДС – напредњаци би добили чак и више од онога на парламентарним изборима. Но, без обзира колико би на крају добили – имали би апсолутну власт и нико им не би био потребан као коалициони партнер.
Данас се, међутим, све мање помиње могућност брзих превремених покрајинских избора. Како је за смену Пајтића потребна подршка пре свега Пастора и Чанка, за које би нови избори били врло ризични, да не кажемо „опасни по живот“, они ће сигурно свој „глас против“ везати и за одлагање покрајинских избора. Мађари ће, претпоставља се, чекати да СНС добије већину, да би потом они пресудили исход у покрајинској скупштини, а све по логици „гласаћу за тебе кад будеш победио“. Додатни проблем мађарских и аутономашких политичара попут Чанка и Пастора јесте да би тешко на изборима могли да објасне својим гласачима зашто учествују у рушењу „новог браниоца Војводине“ и да то чине да би на његово место дошли „бивши радикали“. Ако пак покрајински избори буду следеће или оне године за њом, до тада ће већ Дунавом проћи толико воде да ће се овога мало ко и сећати.
Овај начин је маневар унутарскупштинског прегруписавања и прелетања из брода који тоне (ДС) на ону страну која побеђује, а ту је и НДС јер на тај начин добија нове посланике. И не само они – и „Трећа Србија“ је овако постала на покрајинском нивоу парламентарна, па се додатно тањи Пајтићева већина. Већи број странака које треба да учествују у прекомпозицији власти у Покрајини, као и у смени Пајтића (заиста са нешто гласова преко цензуса нема легитимитета за власт у АП) дефинисаће и конфигурацију нове покрајинске власти. Нова власт ће, наиме, бити шира коалиција од оне на републичком нивоу и то ће условити начин поделе ресора и позиција.
ФОТЕЉА БЕЗ АПСОЛУТНЕ ВЛАСТИ Дакле, у новој влади, која се помаља на хоризонту, ма колико она била провизорна, нико неће имати јаку позицију као што је имао Пајтић. Наиме, он је имао апсолутну власт и у својој странци на подручју Покрајине и у покрајинским институцијама (осим у ресорима у припадности Мађара који су „екстериторијално“ мађарски).
Пајтић је успео да од малог војвођанског ДС кадровика дође до власти и до огромних покрајинских фондова, после чега је преузимање странке било само „техникалија“. Једини који му је могао бити препрека − тадашњи ДС градоначелник Зрењанина Горан Кнежевић (каснији и напредњачки министар пољопривреде) био је, баш тада, спектакуларно ухапшен и привремено елиминисан из политичког живота. Врло је вероватно да ће Кнежевић бити део напредњачког тима који ће сменити Пајтића и водити Покрајину.
Све ово је речено да бисмо оцртали обрисе нове покрајинске власти која ће се „десити“ у наредним месецима, највероватније на јесен. Тим странке напредњака ће, како сада ствари стоје, предводити Игор Мировић, али ће бити укључени и Горан Кнежевић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, који у редовима владајуће партије добија све већи значај.
Јасно је да ће о томе одлуку донети Александар Вучић. Он готово сигурно неће хтети да неком да у руке велику власт, пре свега зато да не би у будућности ризиковао „новог Пајтића“ који је од Војводине направио свој феуд и тако опасно федерализовао Србију. Стога, и ако би Мировићу била дата кључна позиција, он би имао мањи маневарски простор − колико због коалиционих партнера, толико и због поделе власти и моћи са другима у странци. Мировић има довољно политичког искуства да схвати реалне оквире у којима ће се кретати његова позиција и ограничења која ће имати, те да за сада није ни реално да буде у некадашњој позицији свог политичког ривала, али и узора, Бојана Пајтића, у чију фотељу ће вероватно сести.
[/restrictedarea]