NATO desant na Istok

Piše Zoran MILOŠEVIĆ

U duhu usvojenih odluka od strane Saveta NATO-a, te izjava zvaničnika, krajem aprila 2014. godine NATO je započeo i prebacivanje novih jedinica u Poljsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju

Ruski list „Izvestija“ je još početkom aprila 2014. godine nagovestio da će NATO posle 15. aprila „krenuti na Istok“, pravdajući to „ruskom opasnošću“. Ove mere će, kako je istakao jedan predstavnik NATO-a, biti sprovedene zbog „postkrimskih očekivanja pribaltičkih država“. Tako će Poljska, Rumunija i pribaltičke državice dobiti nove vojne jedinice NATO-a na svojoj teritoriji, a sve radi „lečenja postkrimskog stresa“.

 

PRAVDANJE DESANTA Odmah zatim krenulo je i pravdanje „NATO desanta na Istok“, pa se tako na portalu censor.net.ua 12. aprila pojavila vest da je NATO objavio dokument u kojem je obrazložio zašto je potrebno dalje širenje NATO-a na istok Evrope. Prvo, „agresija Rusije na Ukrajinu“ dovela je do potpunog prekida saradnje sa ovom državom, iako je NATO konstantno „radio na formiranju prijateljskih odnosa“. Drugo, prisajedinjenje Krima Rusiji je nezakonito, jer je referendum bio nezakonit zato što tako nešto Ustav Ukrajine ne dozvoljava (naravno, ne dozvoljava ni nasilno svrgavanje demokratski izabranih predsednika, ali NATO ima očigledno „kratko sećanje“) te je nužno da se NATO širi na istok Evrope.

Ruski vojni list „Krasnaja zvezda“ objavio je članak Ane Poljakove koja naglašava da se NATO, koji je stvorio ukrajinsku krizu, sada njome koristi da se proširi na Istok. Upravo na ovakav zaključak navode usvojene odluke NATO-a u Briselu sredinom aprila 2014. godine na Savetu alijanse. Generalni sekretar Anders Fog Rasmusen je izjavio da smatra da „NATO-u na istoku Evrope treba više aviona, brodova i vojnika na zemlji“. Vojni brodovi će se razmestiti u Baltičkom moru, istočnom delu Sredozemnog mora i drugim mestima gde zatrebaju. Avioni će izvoditi što više borbenih letova. Pored toga, plan predviđa i slanje dodatnog vojnog personala savezničkih država „u cilju povećanja naše borbene gotovosti, pripreme i izvođenja vojnih manevara“.

Glavnokomandujući NATO-a, američki general Filip Bridlav, rekao je „da su neke države članice tražile dodatne vojne jedinice na svojoj teritoriji, te ću ja uskoro izdati adekvatno naređenje“, što je veoma brzo i uradio.

SAD su, dakle, povećale svoje vojno prisustvo u Baltiku. Sada u Litvaniji imaju lovce F-15  (sa četiri povećali su broj na deset) a tu su i četiri britanska „Tajfuna“ i deset danskih F-16. Nemačka je dala šest višenamenskih lovaca „Eurofighter“. Francuski lovci (nepoznat broj) će, u okviru novih odluka, biti raspoređeni u Poljskoj. Kanada je u Poljsku uputila šest lovaca, koji će patrolirati „rejonom Istočne Evrope“, a takođe je poslala i 20 oficira u štab NATO-a u Briselu.

Pres-služba NATO-a je objavila informaciju da je alijansa uputila u Baltičko more pet vojnih brodova radi podrške saveznicima u Istočnoj Evropi. Svi će oni činiti jednu od četiri vojno-pomorske grupacije snaga brzog reagovanja NATO-a.

Istovremeno, ministar odbrane Poljske Tomaš Semonjak pozvao je NATO da u Istočnoj Evropi izgradi stalne vojne baze, a ne da šalje pomoć. Na isti način je reagovao i ministar odbrane Litvanije Rajmond Vejonis, koji je rekao da je njegova država pozvala NATO da izgradi stalne baze u državama Pribaltika. „Mi smo uistinu zainteresovani da u Litvaniji budu NATO baze!“

U duhu usvojenih odluka od strane Saveta NATO-a, te izjava zvaničnika, krajem aprila 2014. godine NATO je započeo i prebacivanje novih jedinica u Poljsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju. Prebačena je čak cela američka vazdušnodesantna brigada iz Italije (Vičenca) navodi Sergej Orlov za portal  svpressa.ru. Brigada je bila u sastavu vazdušnodesantnih strateških snaga brzog reagovanja za zaštitu Evropske unije, a sada, očigledno je, ima novi zadatak.

[restrictedarea]

Premijer Litvanije Lajmdota Straujuma prilikom susreta sa novoprispelim američkim vojnicima SAD-a na bivšem sovjetskom poligonu, a sada NATO bazi, radosno je izjavila da je „u državu došla jedna od boljih jedinica SAD-a“. Sudeći prema medijskim natpisima u SAD-u, premijerka je govorila istinu. Ovo je „legendardna brigada“, ali je „zaboravila“ da kaže, samo u SAD-u, jer u drugim delovima sveta „legendarnost“ ove brigade ima negativan predznak.

Na svečanosti dočeka američke brigade govorila je ambasadorka SAD-a u Litvaniji Debora Mekarti, koja je naglasila da je brigada formirana 1917. godine (kao pešadijska) a potom poslana u Francusku 1918. godine, gde je ušla u sastav 87. pešadijske divizije, koja je učestvovala u Prvom svetskom ratu. Potom je ratovala u Vijetnamu, gde su oficiri i vojnici dobili 7.700 nagrada (većinom „Purpurno srce“ – medalja koju dobijaju poginuli i ranjeni vojnici). Zatim je ova jedinica učestvovala u ratu u Iraku; godine 2003, 1000 vojnika je izvelo vazdušni desant u okolini Bagdada. Sledeće godine vraćeni su u Italiju, a već 2005. godine se našla u Avganistanu i po naređenju komande, zauzela provincije Zabol, Kandahar, Geljmend i Nimruz.

Dolazak u pribaltičke države i Poljsku, kako je izvestila agencija „LETA“, obavljen je po pozivu vlade Poljske i tri pribaltičke države, a „radi izvođenja vojnih operacija širokog spektra“.  Verovatno se misli na planirane vojne vežbe i višestruke manevre „Combined Resolve II“, „Saber Strike“, „Rapid Trident“ i „Saber Guardian“.

 

OPOMENA RUSIJI Prema rečima diplomata, prisustvo američke brigade je potvrda da regionalni saveznici SAD-a nemaju razloga za brigu, a sve u kontekstu petog paragrafa Ustava NATO-a, da je u obavezi da zaštiti članice alijanse. Da su vežbe „izgovor“, potvrđuje i predsednik Litvanije Dalija Gribauskajte, koja je prilikom dočeka američkih vojnika istakla da „u slučaju hipotetičke agresije niko Litvaniju ne bi zaštitio“. „Hoću reći, sve ovo ima simbolički značaj i smisao. Ne treba govoriti o broju, već o simbolici, jer je ona važnija, pošto bilo kakva intervencija na teritoriji Litvanije sada znači napad na teritoriju NATO-a.“

Dosta otvoren bio je komandant pešadijskih jedinica u Evropi, general-major Ričard K. Longo, koji je u intervjuu saradniku litvanskog portala DELFI istakao da se radi o „opomeni Rusiji“. „Da, sve je preduzeto zbog dejstava Rusije. Istovremeno, mi nismo ovde da samo pošaljemo opomenu Rusiji već i da umirimo litvansku javnost. Situacija je takva – mi, kao partneri i saveznici, obavezali smo se da na molbu za pomoć pomognemo. Zato, ako Litvaniji treba NATO, garantujem da će se NATO odazvati.“

Vojni manevri imaju zadatak da se američki i lokalni vojnici upoznaju, da uče jedni od drugih, da Amerikanci upoznaju kulturu, da se uvere kako domaći ispunjavaju zadatke i da se obavi bojevo gađanje. Boravak američke brigade predviđen je do decembra 2014. godine, ali ako lokalne vlade izraze želju, moguće je da ostanu i duže. Ovu mogućnost nagovestio je i litvanski ministar odbrane Rajmond Vejonis, koji je rekao da se o vremenu boravka američkih vojnika vode pregovori, naravno i o tome da se broj NATO vojnika u Pribaltiku značajno poveća. I u Ministarstvu odbrane Estonije su izjavili da je sigurno da će američki vojnici, posle završetka vojnih vežbi, ostati da demonstriraju prisustvo NATO-a.

Na ovo je, naravno, reagovala Moskva istakavši da se sve ovo radi uz kršenje dogovora NATO – Rusija iz 1997. godine, te da se u medijima stvara neopravdana antiruska histerija, koja je dosegla razmere iz vremena Hladnog rata. Engleski novinar Nil Klark je tim povodom napisao: „Nama govore da je Rusija agresivna, imperijalistička država i da se NATO plaši ove države. No, ukoliko pogledamo kartu, videćemo da se na granicama Rusije nalazi mnoštvo država koje ulaze u NATO, koji vodi SAD, a koji je za poslednjih 15 godina napao mnoštvo država. Istovremeno, ja nisam video ruske vojne baze ili rakete u državama koje se graniče sa SAD-om. I onda kažu da je Rusija agresor.“

Na nove mere NATO-a na istoku Evrope odreagovao je i ruski predsednik Vladimir Putin, koji je istakao da Rusija neće sedeti skrštenih ruku. „Mi ćemo definitivno i dalje pregovarati, ali ćemo učiniti sve da zaštitimo svoj narod.“

[/restrictedarea]