Ima li HAARP-a?

Piše Nikola Vrzić

Poplave u Srbiji neočekivano su u fokus javnosti donele i raspravu o mogućnosti da su Amerikanci na neki način uticali na vremensku katastrofu u Srbiji. Puka teorija zavere, ili ima i vatre tamo gde dima očigledno ima?

Dvadeset devetog januara 2010, dok je Haiti s mukom dolazio sebi posle kataklizmičnog zemljotresa, u kojem je 12. januara poginulo preko 300 hiljada ljudi, tadašnja američka državna sekretarka Hilari Klinton sastavila je diplomatsku depešu 10STATE9107 – „Uputstvo i smernice za javne nastupe povodom događaja na Haitiju“ – u kojoj, pod međunaslovom „Dezinformacije“, navodi: „Dezinformacije o tome da je zemljotres na Haitiju namerno izazvan onime što je neprecizno opisano kao američko tajno oružje, High Frequency Active Auroral Research Program (HAARP) nastavljaju da se pojavljuju u nekim marginalnim medijima, uključujući dnevnik ¸Javan‘ iz Irana i ¸thepeoplesvoice.org‘.“ I sledi nalog: „Diplomatska predstavništva treba da se oslone na uputstva u preporukama B i C (njihov sadržaj nije otkriven – prim. aut.) kako bi odgovorile na svaku pojavu dezinformacija o ¸tajnom oružju‘ i zemljotresu, i treba da o svim novim dezinformacijama izveste Radnu grupu 3 ([email protected]).“

Zašto su dezinformacije u marginalnim medijima o HAARP-u i (nepostojećem?) američkom tajnom oružju toliko žuljale američku državnu sekretarku Hilari Klinton da je od svojih diplomatskih predstavništava tražila da na takve (dez)informacije reaguju i da je o svakoj takvoj informaciji izveste ako bi se pojavila? Zašto je Americi bilo važno šta piše neki „Javan“ iz Irana?

OTKRIĆE „NJUJORK TAJMSA“ A sada su, dok se Srbija lagano suši posle kataklizmičkih kiša, bujica i poplava, veliku pažnju našim medijima glavnog toka privukle sumnje da je potop u Srbiji izazvan HAARP-om ili nekim sličnim tajnim američkim klimatskim oružjem. I mediji glavnog toka, i javne ličnosti koje su se našle pozvane da o tome izgovore svoj sud – a uglavnom je reč o javnim ličnostima građanističkog i evroatlantističkog senzibiliteta – ovakvu su mogućnost odbacile kao puku teoriju zavere. Na sličan su način, dodajmo, teorije (zavere) o HAARP-u odbacivali i zapadni „mejnstrim“ mediji, inače neskloni da preispituju delovanje sopstvenih država i vlada, poput „Vašington posta“ ili „Gardijana“.

Da li je time na priču stavljena tačka? A opet, zašto je Hilari Klinton onoliko zasmetalo pisanje „Javana“ iz dalekog i izolovanog Irana?

Poređajmo činjenice, one koje su nesporne.

Nesporno je da dokaza za haarpovanje Srbije nema. Pitanje je, doduše, i kako bi javnost, koja je u haarpovanje Srbije spremna da poveruje, do dokaza uopšte i mogla da dođe, no dobro.

Ali, sve i ako dokaza nema, ima jasnih dokaza da se takva mogućnost, haarpovanja Srbije, ne sme lakonski odbaciti kao puka teorija zavere. Drugim rečima, postoje nesporni dokazi da su Amerikanci radili na (zlo)upotrebi vremenskih (ne)prilika. I da HAARP i sa njime povezani sistemi služe i takvoj svrsi.

[restrictedarea]

Idemo tim redom, od ne tako davne prošlosti.

18. maj 1974, bliži se kraj rata u Vijetnamu. „Njujork tajmsov“ servis vesti donosi tekst pod naslovom „Proizvodnja kiše korišćena kao oružje u JI Aziji“: „Ministarstvo odbrane priznalo je Kongresu da su Vazduhoplovstvo i Mornarica učestvovali u ekstenzivnim operacijama proizvodnje kiše u Jugoistočnoj Aziji od 1967. do 1972. u pokušaju da uspore kretanje vojnika Severnog Vijetnama i snabdevanje preko mreže Ho Ši Minovog puta.“ „Svedočenje objavljeno u subotu“, navodi se u nastavku još jedna informacija od značaja, „takođe je pokazalo da se bivši sekretar za odbranu Melvin R. Lerd (Melvin R. Laird) izvinio Kongresu zato što je pre dve godine kategorično porekao da su u toku radovi na proizvodnji kiše“. „Program stvaranja oblaka, za koji zvaničnici vojske kažu da je lokalne kišne padavine povećao za 30 odsto, bio je prvi poznati slučaj ratovanja vremenom u vojnoj istoriji“, kaže se dalje. „Do priznanja Pentagona došlo je 20. marta, tokom strogo poverljivog saslušanja pred Potkomitetom za spoljne odnose Senata. Denis J. Dulin, zamenik pomoćnika sekretara za odbranu, i potpukovnik Ed Sojster, predstavnik Generalštaba, rekli su Potkomitetu da su iz vazduhoplovne baze u Tajlandu izvršene 2.602 misije proizvodnje oblaka, izbacivši iznad Severnog Vijetnama, Južnog Vijetnama, Kambodže i Laosa ukupno 47.409 kanistera srebro ili olovo jodida za proizvodnju kiše, počev od 20. marta 1967.“ „Dobro informisani izvori rekli su ¸Njujork tajmsu‘ da je operacije u to vreme striktno kontrolisao Henri Kisindžer, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost“, stoji u tekstu, i navodi da je „svedočenje pokazalo da je proizvodnja oblaka prekinuta 5. jula 1972, dva dana pošto je ¸Tajms‘ objavio dugačak tekst o (ovoj) strogo poverljivoj operaciji. Zvaničnici su tada demantovali da je bilo kakva proizvodnja kiše pokušana iznad Severnog Vijetnama“. Čitav program je, dodaje se, bio strogo poverljive prirode „zbog svoje osetljivosti“.

Šta smo dakle saznali zahvaljujući arhivi vesti „Njujork tajmsa“ koji se nekada, pre korporativizacije američkih medija, usuđivao da bude ozbiljna smetnja američkom establišmentu? Pod jedan, da su SAD ratovale vremenom. Pod dva, da su njihovi najviši zvaničnici lagali kada su tvrdili da to nisu činili.

Najzad, da je klimatskog ratovanja zaista bilo, svedoči i Konvencija Ujedinjenih nacija o zabrani vojne ili druge neprijateljske upotrebe tehnika modifikacije životne sredine, potpisana u Ženevi 18. maja 1977.

VOJNI PROJEKAT HAARP E, sad, HAARP. Postoji u vezi sa HAARP-om jedno interesantno neslaganje zapadnih medija, koji se među oponentima teorija zavere smatraju nesumnjivo relevantnim. „Vašington post“, tako, 16. avgusta 2013. (tekst „Teorije zavere o kontroli vremena: naučno neopravdane“) obaveštava američku i svetsku javnost da je najveće HAARP postrojenje, na Aljasci, zatvoreno u maju te, 2013. godine. Londonski „Independent“, međutim, 26. maja 2014. godine, ovog ponedeljka, u tekstu „SAD zatvaraju omiljeno vojno postrojenje pobornika teorije zavere“, tvrdi da će „HAARP biti zatvoren posle konačnog istraživačkog projekta, sredinom juna“.

Ali šta je, u vezi sa HAARP-om, nesporno? Ponajpre, nesporno je da je reč o vojnom projektu; „Independent“ o njemu govori kao o „vojnom postrojenju“, „Vašington post“ detaljnije navodi da je „finansiran od strane Vazduhoplovstva, Agencije za napredne odbrambene istraživačke projekte (Defense Advanced Research Projects Agency – DARPA) i Univerziteta Aljaska“, dok se na (inače, ugašenom) internet sajtu HAARP-a navodi da su nosioci ovog projekta američko Vazduhoplovstvo (Air Force) Mornarica (Navy) i već spomenuta DARPA. DARPA je, dodajmo, agencija američkog Sekretarijata za odbranu, čiji je cilj da „spreči strategijska iznenađenja koja bi mogla da imaju negativan uticaj na nacionalnu bezbednost SAD i da stvori strategijsko iznenađenje za protivnike SAD kroz očuvanje tehnološke superiornosti vojske SAD“. Drugim rečima, s obzirom na učesnike u projektu, sasvim je očigledno da HAARP nije čisto naučni i sasvim transparentan projekat, već da ima i svoju vojnu komponentu koja je, s obzirom na to da treba da predstavlja iznenađenje za neprijatelja, po svojoj prirodi tajna i netransparentna.

Šta HAARP radi? Zvanično, reč je o projektu čiji je cilj „proučavanje osobina i ponašanja jonosfere“, pri čemu je poseban akcenat stavljen na proučavanje visokofrekventnih radio-talasa koji prolaze kroz jonosferu. Međutim, izgleda da mu se čitava svrha ne svodi baš na to nevino proučavanje. Londonski „Independent“, naime, ukazuje i na patent „ključnog naučnika projekta“ HAARP, Bernarda Istlunda; patent, pod oznakom US 20070238252 A1 (Cosmic particle ingnition of artificially ionized plasma patterns in the atmosphere) navodi i da je taj patent „upotrebljiv za telekomunikacije, kontrolu vremena, zaštitu od munja i odbrambenu primenu“, da „moguća primena u svrhe odbrane“ uključuje i ubrzavanje elektrona „u konjunkciji sa HAARP antenom“, da se „sugerišu dva nova pristupa modifikaciji i kontroli vremena“, a to su „manipulacija vetrovima koji kontrolišu razvoj mezociklona“ i „modifikacija smerova vazdušnih strujanja koji utiču na razvoj uragana“…

A dodajmo, najzad, sve držeći se „mejnstrim“ medija sa Zapada, da je već spominjani londonski „Independent“ 21. jula 2013. objavio i tekst pod naslovom „CIA podržava studiju od 630.000 dolara o globalnoj kontroli vremena kroz geoinženjering“, gde se govori o projektu američke Nacionalne akademije nauka (NAS) u vezi sa kontrolom vremenskih prilika, koja je potvrdila – kao što i naslov sugeriše – učešće CIA u ovom projektu. „Mnogo spekulacija postoji oko tvrdnji da je vlada SAD odavno umešana u različite vrste manipulacije vremenom, uključujući mnogo diskutovane pokušaje proizvodnje oblaka tokom Vijetnamskog rata“, navedeno je.

Sve u svemu: dokaza da je HAARP ili neki sličan američki sistem za kontrolu vremena izazvao potop u Srbiji nema. Ali, posle svega iznetog, niko nema prava ni da onako lakonski odbaci postojanje i takve mogućnosti. Makar dok Hilari Klinton ne objasni zašto ju je onoliko uzbudilo pisanje „Javana“ iz Irana.

[/restrictedarea]