Gej parada za globalnu publiku

Piše Nikola Martić

Zapadnjačka industrija zabave uveliko melje ostatke evropskog sistema tradicionalnih hrišćanskih vrednosti. Paralelno sa homoseksualnom paradom kao simbolom liberalizma stižu izjave zapadnih zvaničnika u kojima se napada pravoslavlje

Bradate žene i žene od gume, palanačka predstava putujućeg cirkusa iz pretprošlog veka poplavila je medijski prostor globalnog sela. Pesma „Evrovizije“ pretvorena je u multimedijalnu gej paradu. Pobednik/ca takmičenja šokirao/la je svetsku javnost: opscena varijanta transseksualnosti bačena je publici u lice bez ikakvih uzusa pristojnosti. Kažu zabava – a u suštini je nešto mnogo ozbiljnije.

Novi svetski poredak počeo je novu ofanzivu na ostatke stare evropske hrišćanske kulture i tradicije. Presedan na nedavno održanom „Eurosongu“, gde je pobedio/la osoba sa telom žene i glavom čoveka (kao nekakvo mitsko biće) predstavlja odlučan korak ka razobličavanju onoga što je ostalo od temeljnih civilizacijskih vrednosti stvaranih poslednje dve hiljade godina, od raspeća Bogočoveka Hrista u Jerusalimu, preko ustanovljavanja Crkve Božije, sve do danas.

Savremeni pseudoevropski sistem vrednosti konačno je skinuo masku sa lica i pokazao se u pravom svetlu. U centar pažnje zapadnjačke industrije zabave, koja uveliko melje ostatke evropskog sistema tradicionalnih (hrišćanskih) vrednosti, dospeo/la je „gej superzvezda“ iz Austrije, pobednik/ca „Eurosonga“ od čije se pojave prosečnom tradicionalnom čoveku (a u Srbiji i Rusiji osobito pravoslavnom verniku) uskomešaju najtananiji osećaji.

 

Biltov sistem vrednosti Izjave švedskog diplomate Karla Bilta o „opasnostima pravoslavlja za zapadnu civilizaciju“ nisu, nažalost, bile tek ekscentrični ispadi prosečnog političara namenjeni „unutrašnjem tržištu“. Te neofašističke izjave bile su precizno upozorenje na to šta je sledeće na redu u savremenoj „ofanzivi na Istok“. A pobeda austrijskog „čoveka-žene sa bradom“ Končite Vurst (u prevodu, sasvim gnusno: Končita Kobasica) razvejala je sve sumnje u to da šveđanin Bilt ipak možda malo preteruje.

Karl Bilt je nedavno ponovo naglasio da „Putin demonstrira privrženost ne međunarodnim vrednostima, već pravoslavnim“: On je rekao da je „pravoslavlje opasnije od islamskog fundamentalizma i da zbog toga predstavlja najveću opasnost za zapadnu civilizaciju“. I tačno je: ako pod „međunarodnim vrednostima“ Bilt podrazumeva propagiranje „euroskarednosti“ za istinsko dobro i „eurognusobu“ za uzvišeno i lepo, onda je sasvim u pravu – pravoslavlje, u tom slučaju, i jeste velika opasnost za opstanak ovog naopakog (neevropskog) sistema vrednosti.

Jer, šta je pravoslavlje? Pravoslavlje je „Božija nauka i život u Hristu“, svest o tome da čovek nije sam sebe „stvorio i porodio“, pa da može, ničeovski, sa sobom činiti kako mu volja (a kako ne valja) već da je stvoren kao „slika i prilika Boga živoga i istinitoga“, i da je pozvan da bude deo Hrista Boga koji je na krstu razapet kako bi pobedio smrt i svojim uskrsnućem pokazao ljudima ko su, odakle su i kuda treba da idu.

[restrictedarea]

Otac Rafailo Boljević, sabrat manastira Ostrog, u jednoj od mnogih svojih beseda vernom srpskom narodu rekao je i sledeće: „Crkva u vremenu je svojevrsna evakuacija stanovništva… iz ovog polja strasti i ludila u kojem vladaju duhovi iz podnebesja… iz sveta koji nam nameće razna htenja i nepoznate apetite… u kojem je sve lažno, tako postavljeno od samog ¸načelnika laži‘, i njime sve nadahnuto. Kad kažemo Crkva, mislimo na ono malo Božije stado koje diše Duhom svetim. Sve ostalo je zatvoreno u nekoj ¸kugli‘ gde ljudi žive izolovano i prepušteni vremenu… I u toj kugli se ljudi rađaju i uzrastaju, pa se upoznaju, onda se žene i udaju, oduzimaju i dodaju, kupuju i prodaju, stare, umiru i iz te ¸kugle‘ se izbacuju u večne muke… Strašna laboratorija, braćo i sestre, strašna i jeziva i teško je dugo zadržavati pažnju uma na tom satanskom eksperimentu, na žalost vrlo uspešnom − jer je na mnogima uspeo taj eksperiment vađenja čoveka iz čoveka…“

 

Izopačeni idoli današnjice Istočna društva, a pre svega Rusija, uveliko su pokrenula inicijativu za uklanjanje ove nakaznosti iz javnog života, razume se, kako bi se najmlađi naraštaji zaštitili od ovog i sličnih sadržaja. Tzv. „parada ponosa“ (ta savremena svetkovina greha) u Rusiji je zabranjena na 99 godina. Informativni odsek Ruske pravoslavne crkve saopštio je da nedavno održani „Eurosong predstavlja pokušaj uvođenja novih kulturnih normi, još jednu kariku u lancu kulturnog legitimizovanja poroka u današnjem svetu i korak ka odbacivanju (evropskog) hrišćanskog identiteta“. A rusko Udruženje roditelja tražilo je zabranu emitovanja „Eurosonga“ uz obrazloženje da je ovo takmičenje postalo „parada sodomije i leglo evropskih liberala“.

Da li će i kakav stav povodom ovog kulturološkog konflikta sa zapadnim svetom na dnevni red staviti i srpska intelektualna i kulturna elita (ukoliko je još ima) ostaje da se vidi. Treba, međutim, imati na umu još i ovo:

Nekada su veliki ljudi stradali u najstrašnijim mukama jer nisu hteli da se poklone idolima. Danas te ljude zovemo svecima i proslavljamo ih u molitvi i „tihoj pesmi“. Kroz istoriju je „protutnjalo“ još mnogo neimenovanih, anonimnih svetaca, posebno Srba u današnjoj Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata.

Izbor je, dakle, uvek isti, samo su idoli postajali sve izopačeniji.

[/restrictedarea]